Advertisements

Šri Lanka: Ostrvo rajskih lepota

Sveto ostrvo, u doslovnom prevodu. Rajsko ostrvo, u sećanju svih koji su ga posetili. „Čarobni izazov“, za sve koji tek planiraju. Dobrodošli na Šri Lanku.

Šri Lanka me je privlačila dugi niz godina i stalno sam imala osećaj da iz nekog posebnog razloga treba da doživim ovu neobičnu zemlju, kako je često nazivaju – rajsko ostrvo. Iako sam bila fascinirana fotografijama prirode, biljnog i životinjskog sveta, među kojima su raskošno zelene džungle, beskrajne plantaže čaja, peskovite obale koje zapljuskuje smaragdno-zeleni Indijski okean, čarobni zalasci Sunca, slonovi, majmuni, kornjače, leptiri i vilini konjici, duboko u sebi sam znala, da postoji još nešto važno što odlaskom tamo treba da spoznam.

Kada iz užurbanog sveta i okruženja u kojem živimo, sa kopna dođete na „sveto“ ostrvo („Šri“ znači sveto, „Lanka“ je ime ostrva), mir, opuštenost i lakoću osetite već na prvom izlasku s aerodroma. I prva reakcija možda bude blaga nervoza zbog usporenosti svega, ali vrlo brzo shvatite da je to deo životne filozofije ovih nasmejanih i vedrih ljudi koja vam se vrlo brzo podvuče pod kožu. I nije jedini razlog preovlađujući Budizam jer se statue Bude nalaze bukvalno na svakom koraku, gde god da usmerite korak, vaše oko „ukači“ po jednog Budu. Budizam i nije samo dominatna religija, nego upravo način života koji stanovništvo ovog ostrva s osmehom i sjajem u očima dostojanstveno živi.

Topla klima tokom cele godine dozvoljava da često bosonogi ili u papučama odlaze svuda, a u hramovima je obavezno odlaganje obuće. Sama ta činjenica da su u stalnom kontaktu sa zemljom, preko svojih stopala, doprinosi toj lakoći postojanja, a i nama nenaviknutim na takvo „razotkrivanje“ naših skrivenih stopala, prija „uzemljenje“ i shvatimo da je često upravo nedostatak ove povezanosti sa zemljom bio izvor raznih izazova.

Ne žurite i svuda stižete

Za destinacije koje ne možete da pređete bosonogi, tu su specifična taksi vozila – čuveni tuk-tukovi, hibridni mopedi na tri točka koje je za ovaj deo sveta dizajnirao Piaggio. Voziti se tuk-tukom je prava avantura i iako vam za prelazak željenog puta treba čak i duplo više vremena nego automobilom, nikako ne treba propustiti ovaj doživljaj. Vozi se levom stranom što je ostalo kao nasleđe britanskog kolonijalizma i iako se saobraćaj gledano iz vozila čini potpuno haotičan, vozači se odlično snalaze i takoreći nema udesa.

Budistički monasi privlače pažnju osim svojim intenzivno narandžastim odorama i obrijanim glavama, ponosnim stavom, hodom i držanjem, jer biti deo te zajednice je velika čast i za samog pojedinca, ali i za njegovu porodicu. Izbor ovog „zanimanja“ se određuje po samom rođenju na osnovu horoskopa tek rođenih dečaka. Gledanje u zvezde i donošenje krupnih odluka na osnovu astroloških predviđanja je ovde široko rasprostranjeno u svim slojevima stanovništva – do predsednika države.

U Kendiju, jednom od najpoznatijih mesta Šri Lanke, koje se nalazi u srcu ostrva, u samoj džungli, nalazi se Hram Budinog zuba – sveto mesto koje posećuju brojni hodočasnici i sa dubokom posvećenošću prinose cveće u čast Bude. Ovde se čuva relikvija – Budin zub koji je Indijska princeza prenela nakon smrti i kremiranja posmrtnih ostataka. Po predanju, Budina želja je bila da se ono što preostane od njegovog fizičkog tela donese na Šri Lanku na mesto njegovog Prosvetljenja. Velika je svečanost – ceremonija iznošenja Budinog zuba iz Hrama u svečanoj povorci po gradu na specijalno za to obučenom slonu koju svake godine isprati veliki broj vernika.

Tamo gde voda teče uzvodno

Još jedno sveto mesto koje obavezno treba posetiti je Dambula. Pored velikog zlatnog Budinog hrama i muzeja (ne baš naročito opremljenog) mnogo zanimljivije su pećine u kojima se nalazi više od 150 statua Bude. U jednoj od 5 pećina koje je moguće posetiti, nalazi se i velika statua „spavajućeg“ Bude dužine preko 14m. Specifično svetlo i polumrak u pećinama kreiraju posebnu atmoferu i doprinose doživljaju velike umetničke vrednosti brojnih statua koje je dozvoljeno fotografisati, dok su popularni „selfie“-ji zabranjeni.

Pomalo mističnoj atmosferi u Dambuli ide u prilog i činjenica da voda teče uzvodno iz jedne pećine u drugu, što do sada nije naučno objašnjeno, kao i monasi koji čitaju mantre za one koji to žele, obeležavajući to vezivanjem belih končića oko zgloba desne šake. Da li i kakvu zaštitu ovaj ritual donosi lično čekam da iskusim (ili sam možda već izbegla neku nevolju) dok me končići oko ruke svakodnevno na to podsećaju.

Inspiracija velikim umetnicima

Malo je poznata činjenica da je jedan od najpoznatijih pisaca naučne fantastike, tvorac scenarija za čuveni film Stenlija Kjubrika, Odiseja u Svemiru 2001, Ser Artur Klark živeo više od pola veka, u drugoj polovini svog života upravo u Kolombu na Šri Lanki.

Bio je pasionirani ronilac, istraživač morskih dubina, isto kao i istraživač širine svemira. Sama činjenica da je takav vizionar odabrao svoj dom na ovom rajskom ostrvu, može da bude samo dodatni razlog da istražimo zašto je ovo ostrvo posebno i upijemo svim čulima ono što Šri Lanka može da ponudi.

Raj za zavisnike od adrenalina

Obala Šri Lanke je pravi raj za ekstremne sportiste i „adrenalinske zavisnike“ jer uzbuđenje koje izaziva „jahanje“ na talasima – surfovanje, privlači sve veći broj onih kojima je ovo princip po kojem i vode svoje živote. Talasi Indijskog okeana svojom nepredvidivošću, ali beskrajnom lepotom čak i ako ih samo posmatrate ili se u plićaku, gazeći po zlatno-žutom pesku borite sa njima, čine da se na kraju dana provedenog na plaži osećate potpuno ispunjeni nekom snažnom, zdravom energijom. Jer život je ipak, najlepši na plaži.

A tužna i tragična priča u vezi sa talasima, seže do 2004. godine kada je jedan takav „smrtonosni talas“ pogodio obalu upravo prelepe Hikaduve na jugozapadu ostrva. Cunami, talas visok 18,5 metara odneo je u jednom danu 40.000 života. Šri Lanka je tada bila u 26-godišnjem građanskom ratu i pored te ljudske katastrofe, prirodna katastrofa je pogodila ovaj nasmejan i miroljubiv narod.

Statua Bude, u istoj visini i muzej sa fotografijama u znak sećanja na nedužne žrtve, pomutila je lakoću i bezbrižnost koju sam osećala do tad. Da li je ova tragedija mogla da se izbegne, ostaje pitanje koje bolno visi u vazduhu… Šri Lanka se izborila sa ovim nesrećama i strpljivim i posvećenim radom povratila ili pronašla svoje novo mesto na turističkoj mapi sveta.

Azili za životinje

Azili za životinje su mesta koja svojom humanošću i posvećenošću volontera privlače pažnju brojnih posetilaca i turista. Pinavela, azil za slonove je čarobno mesto gde su zbrinuti mladi slonovi o kojima se brine sa puno pažnje i ljubavi i prilika je da se kao posetioci priključite – da hranite slonove voćem, pa čak i da ih kupate. Ovo poslednje je za mene bilo izuzetno dirljivo iskustvo, taj bliski kontakt, dodir i povezivanje sa ovim miroljubivim divom koji je samo ležeći i rashladjujući se u hladnjikavoj reci, uživao u pažnji koju smo mu poklonili. A nama se taj osećao urezao duboko u srce.

Azil za kornjače je takođe predivno mesto gde su zbrinute kornjače koje imaju i neki nedostatak, hendikep ili povredu i teško mogu da se samostalno brinu o sebi u prirodnom okruženju. Postoji čak i „porodilište“, tj. svojevrsni inkubatori – humkice od peska u kojima se zatrpaju jaja kornjača da bi se sačuvala do izleganja beba kornjačica, od grabljivica, ali i ribara koji vrlo unosno mogu da unovče jaja ovih predivnih životinja.

Osmo svetsko čudo

Kada sam saznala da Šri Lanka krije i mesto koje smatraju osmim svetskim čudom i da se zove Lavlja stena, nisam mogla da dočekam trenutak kada ćemo se uputiti u Sigiriju. Samo pogled na stenu visoku oko 200m iz podnožja na temperaturi oko 30° C, a stigli smo tamo oko podneva, učinio je da se zapitam kako ću taj uspon do vrha izdržati, ali očaravajuća priroda, boje i svetlost prosto su me nosile do samog vrha gde je osećaj kao da ste na krovu sveta.

Na vrhu stene u Sigiriji sa nalazi palata koju je izgradio jedan od braće koja su se borila za presto nakon ubitstva oca, a koji je voleo raskošan način života, što sami ostaci vrlo slikovito pokazuju. Jedan od elemanata izuzetne umetničke vrednosti su i freske golih, mladih žena u pećinama u samoj steni, od kojih je nažalost sačuvano samo nekoliko. Nakon preuzimanja prestola, drugi brat je Sigiriju pretvorio u manastirski kompleks, a kako su takve freske ometale monahe u molitvi, prebojene su crnim katranom i veći deo je potpuno uništen. Ipak, Lavlja stena u Sigiriji je nešto što meni, opčinjenoj lavovima, ostavilo utisak kao da sam bila kod kuće, upravo tamo gde mi je i mesto.

Mesečev kamen

Tlo Šri Lanke je prebogato poludragim kamenjem, i takoreći, na svakom koraku možete da pronađete veći ili manji kamen koji nije nimalo običan kada sa njega skinete prašinu – roze kvarc, tigrovo oko, akvamarin, ametist, a najpoznatiji ovde je Mesečev kamen koji se decenijama u malim rudnicima eksploatiše i krasi većinu nakita sa Šri Lanke.

Čaj, pirinač i kari

Šri Lanka je najpoznatija po svojim čajevima – Cejlon (bivše ime države), a cejlonski čaj je simbol i etalon kvaliteta ovog napitka koji se vekovima nadmeće sa drugim opšte omiljenim napitkom – kafom. Kako ja nisam osoba kojoj čaj padne na pamet bilo kad osim kada imam neki zdravstveni izazov, kao i većini populacije sa ovih prostora (morala sam to da priznam), dala sam šansu da cejlonski čaj proba da promeni tu predrasudu i snažno uverenje da posegnemo za čajem samo kad smo bolesni. Bezbrojne kombinacije ukusa čajeva u određenoj meri su izazvale u meni, ako ništa drugo, bar radoznalost da probam i nešto drugo osim nane i kamilce i donela sam kući u koferu (srećom pa nisu teški) gomilu raznovrsnih čajeva koji me sada svakoga dana podsećaju na predivno vreme provedeno tamo…

Gurmani mogu da uživaju u fantastičnom izboru hrane, naročito ribe i morskih plodova i začina na ovom ostrvu iako su njihovi glavni specijaliteti pirinač i kari. Meni, kao vegetarijancu je bilo pravo uživanje u ceđenim voćnim sokovima raznih vrsta i kombinacija, kao i u neizostavnoj kokosovoj vodici. Prodavci svežeg kokosa nalaze se na svakom ćošku, ali i na plaži, samo odseku vrh, ubace slamčicu i osveženje je tu, a ovaj sok je izuzetno zdrav i preporučuje se jedan kokos na dan – kao kod nas jedna jabuka na dan za zdrav život.

Grad Gol

Grad Gol i njegova tvrđava sa prepoznatljivim holandskim uticajem kao posledicom kolonijalizma, šarmira posetioce svojim ljupkim ulicama, bojama, veselom i nasmejanom decom. U Golu se nalazi i muzej novije istorije Šri Lanke i mogu se pronaći razne zanimljive stvari kao npr. novčanice svih zemalja s kojima je Šri Lanka bila u prijateljskim međudržavnim odnosima, pa i naša dobro poznata 5000 dinara sa Titovim likom, kao dokaz povezanosti kroz Pokret nesvrstanih.

Inače, sve papirne novčanice Šri Lanke imaju leptira što me je odmah „kupilo“, ali i navelo na razmišljanje o lakoći s kojom oni poimaju novac, jer svoju sreću pronalaze u drugim stvarima.


Autor i foto: Jelena Jović

Izvor: Kucastil.rs

Advertisements

Posted on 10. maja 2018., in Putopisi. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: