Napisala Nevena Vuksanović

Kada se kaže Kolumbija, prvo što vam padne na pamet je kriminal i kokain. Da li je sve baš tako?

Kolumbija ili službeno Republika Kolumbija je suverena država smeštena u severnom delu Južne Amerike, sa delovima teritorije u srednjoj Americi. Kolumbija je jedna od etnički i lingvistički najraznovrsnijih zemalja na svetu. Njeno kulturno nasleđe su oblikovali razni narodi koji su je tokom vekova naseljavali, počev od indijanskih plemena u pre-kolumbovsko vreme i Španaca od 16. veka, pa sve do afričkih robova koji su kolonizatorima služili kao radna snaga i kasnije imigranata iz drugih delova Evrope i sa Bliskog Istoka.

O istoriji Kolumbije se ne zna mnogo pre kolonizacije, koja je počela osnivanjem Santa Marte 1525. godine i Kartagene 1533. godine. Španci su vladali Kolumbijom sve do 19. veka, kada ih je Simon Bolivar porazio u bici kod Bojake i osnovao novu državu, Republiku Kolumbiju, u čiji sastav su ušle Kolumbija, Panama, Ekvador i Venecuela.

Tokom 19. veka, istoriju zemlje obeležavaju Bolivarova diktatura, nezavisnost Ekvadora i Venecuele i nekoliko građanskih ratova. U 20. veku, Panama se otcepljuje od Kolumbije, u zemlji bukti još jedan građanski rat, na scenu dolazi još jedan diktator, formiraju se gerilski pokreti i pojavljuju se karteli koji sa sobom donose jezivi talas nasilja.
Priča o Kolumbiji svakako nije potpuna bez spomena Pabla Eskobara, najbogatijeg kriminalca na svetu, najpoznatijeg i najozloglašenijeg kolumbijskog narko-bosa i kralja kokaina. Posledice njegovih kriminalnih aktivnosti se i dan danas osećaju, ne možda toliko u samoj zemlji koliko u tome kako je drugi doživljavaju.

Ono što je možda manje poznato jeste da je zemlja u 20. i početkom 21. veka bila zahvaćena građanskim ratom koji je trajao nešto više od 50 godina. Borba između kolumbijske vlade, paravojnih grupacija, kriminalnih udruženja i komunističkih gerila (FARC i ELN) je odnela 220 000 života između 1958. i 2013. godine, uglavnom civila.
Kada se pomislilo da za Kolumbiju nema nade, ova zemlja počinje da se oporavlja. Iako će oporavak verovatno trajati još dugo, Kolumbija je na dobrom putu da postane najuređenija zemlja na kontinentu.

ZANIMLJIVOSTI O KOLUMBIJI
Dakle, da krenemo od imena ove zemlje. Poreklo imena ove zemlje, koje nosi po čuvenom Kristoferu Kolumbu, a pravilan naziv je ColOmbia, a ne ColUmbija, kako se govori kod nas.
Kolumbija je zemlja sa najvećim biodiverzitetom na svetu (10 posto svih vrsta živi ovde). Na njenoj teritoriji se nalaze i Amazonska prašuma i pustinje. Njene obale zapljuskuju talasi i Tihog okeana i Karipskog mora. Ima nekoliko klimatskih zona. Čitavom njenom dužinom se protežu Andi, najveći planinski lanac na planeti.
Čuveni El Dorado je mitski grad u antičkoj Kolumbiji. Legenda kaže da se kralj El Dorada posuo prahom od zlata i sa zlatnog čamca skočio u jezero, kako bi umirio boga vode.

Kolumbijci vole sve što ima veze sa fudbalom.
Državni radio i televizija puštaju himnu svakoga dana u 6 i 18 časova.
60% Amazonske prašume se nalazi na teritoriji Kolumbije.
Kanjo Kristales ili Reka duginih boja ili Tekuća duga je reka u Kolumbiji u provinciji Meta. Dugačka je 100 km. U kratkom vremenskom periodu, između kišne i sušne sezone, obiluje bojama. Na dnu reke se nalaze alge koje daju vodi različite nijanse, kao što su crvena, zelena, plava, narandžasta, roze, žuta ili braonkasta. Tokom sezone kiša, voda brzo teče, dok tokom sušne sezone nema dovoljno vode. Period od nekoliko nedelja, uglavnom od septembra do novembra, najpogodniji je da lepota reke dođe do izražaja.

Petina od svih vrsta leptira je pronađena u Kolumbiji.
Godine su veoma važan faktor u Kolumbiji. Što je osoba starija, više je i poštovana. Ova tropska nacija veoma poštuje svoje stare.
Sa 18 nacionalnih praznika, Kolumbija je druga zemlja po broju praznika na svetu. Ako se slučajno pitate koja je prva, u pitanju je Indija (21).
Kolumbijke su vrlo osetljive po pitanju svoje kilaže. Lutke u prodavnicama tekstilne robe imaju veoma bujne grudi, što pokazuje shvatanje lepote u ovoj zemlji.
Kolumbija je pored svih svojih prirodnih lepota, poznata i kao centar estetske hirurgije. Ova zemlja je na petom mestu u svetu po operacijama ove vrste.
Najveći broj pobednica na svetskom izboru za mis je iz Kolumbije.

Iako je tokom svog života bio smatran jednim od najvećih kriminalaca tog vremena, danas je kralj kokaina Pablo Eskobar glavni turistički mamac ove zemlje. Zanimljivo je spomenuti da je sredinom 1980-ih, Eskobarov kartel nedeljno zarađivao 420 miliona dolara, što bi godišnje iznosilo oko 22 milijarde.
U Kolumbiji se proizvede više smaragda nego u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu. Ova zemlja poseduje više od 150 rudnika smaragda.
Kolumbija je veliki izvoznik banana, šećera, kafe, rezanog cveća i tekstila.

POKLONI
Evo i nekoliko pravila bontona što se tiče poklona: kada odlazite u običnu posetu, odnesite voće ili čokoladu. Ako je u pitanju nešto elegantno, tada ponesite neko uvezeno alkoholno piće. Petnaesti rođendan (Quinceañera), koji se slavi devojčicama, veoma je važan događaj za porodicu i tada se na poklon isključivo nosi zlato. Cveće na poklon može, ali samo unapred i isključivo ruže, ljiljani i neveni su rezervisani za sahrane.

PORODICA
Porodica je uvek centar sociajlne strukture kolumbijske kulture. Muškarac – otac je glava porodice, dok žena podiže decu i vodi računa o njihovom obrazovanju. Majke uče decu obavezama i odgovornosti od ranog detinjstva. Deca žive sa roditeljima dok ne odrastu i uplove u bračne vode. Stariji se poštuju zbog svog životnog iskustva. Ugovoreni brakovi se više ne praktikuju, ali ako momak i devojka žele da se viđaju, uz njih mora biti i “čaparone” – osoba koja nadgleda situaciju. Za Kolumbijce je tipično da nose i majčino i očevo prezime. Veoma je važno da njihova prezimena izgovarate po redu, u suprotnom ćete ispasti veoma nepristojni. Porodice iz viših staleža, uglavnom imaju mnogo dece. Za žene iz srednje i niže klase normalno je da pored toga što su domaćice imaju posao u gradu ili se bave nekim oblikom zemljoradnje.

KULTURA
Umetnost ima veliki udeo u kulturi Kolumbije. Bogota, glavni grad Kolumbije je Meka za ulične umetnike. Vlada ne samo da ohrabruje grafite, već i finansira uličnu umetnost.

Kolumbija je domaćin najvećem pozorišnom festivalu na svetu – Iberoamericana. Pismenost su doneli Španci i njihova književnost i danas ima veliki uticaj u Kolumbiji. Zvanični jezik u Kolumbiji je španski. Svi Kolumbijci govore španski, a to je veći procenat nego u samoj Španiji.
Zlatno pravilo u Kolumbiji je “ako čuješ muziku, pokreni se, igraj”. Nacionalni muzički instrument je mala gitara zvana “tiple”. Kolumbija ima veoma raznoliku muzičku scenu. Valenato je vrsta plesa i stil u muzici koji potiče iz Kolumbije.

GASTRONOMIJA
Najpopularniji doručak u Kolumbiji je čangua – supa od mleka sa kuvanim jajima.

Bandeha paisa je tradicionalno kolumbijsko jelo. Ne samo jelo, već mala prezentacija same zemlje.

Za praznike se priprema posebno jelo – ahijako, vrsta kuvanog jela sličnog gulašu.

Iz nepoznatog razloga, kolumbijci u kafu stavljaju po kockicu sira. Deca počinju da piju kafu u ranom detinjstvu, u početku je to „bela kafa“, a kasnije postaje jača.
Aguardiente je tradicionalno alkoholno piće od šećerne trske, sadrži 29% alkohola. Kolumbijci ga rado piju uz roštilj, prženi hleb, tropsko voće ili tvrdi sir.
Navike u ishrani prosečne porodice kombinuju špansku i kolumbijsku tradiciju. Dan počinju laganim doručkom, sredina dana je rezervisana za bogatiji ručak, dok je večera laganiji obrok – voće, riba, pirinač ili supa.

NEKI OD ZNAČAJNIH GRADOVA
Glavni grad, Bogota, nalazi se u centralnom regionu države u sred andskog planinskog lanca. Sa nadmorskom visinom od oko 2600 m, Bogota je prilično hladna ujutru i temperatura se može spustiti do tačke smrzavanja.

U južnom delu Kolumbije, nalazi se Kali, grad poznat po salsi i noćnom životu.

Popajan se nalazi na jugozapadu zemlje. Poznat je po građevinama iz 17. i 18. veka, a prepoznat je od strane UNESCO-a kao grad koji predstavlja jedinstvenu kolumbijsku kulturu i kuhinju.

U jugozapadnoj Kolumbiji, u podnožju vulkana Galeras, nalazi se grad Pasto. Poznat je po najvećem karnevalskom slavlju, a to je “Karneval crno-belih”. Karneval datira iz vremena španske vladavine, kada su se robovi pridruživali svojim gospodarima na slavljima, ali sa licima obojenim u crno.

Medelin je poznat kao grad večnog proleća, a i po borbama sa bikovima i izborima za mis. Smeštena na karipskoj obali, Kartagena je poznat turistički centar poznat po kolonijalnoj arhitekturi. U ovom gradu, još iz kolonijalnog vremena, alke, koje služe za kucanje na drvenim vratima, pokazuju socijalni status. Na primer, ako je u obliku ribe, u toj kući živi ribar ili mornar, u obliku lava pokazuje da je tu vojnik, a gušter je bio rezervisan za aristokratiju.

Kolumbija je mnogo više od Pabla Eskobara, dobre kafe ili fudbala. Ona je zemlja srdačnih ljudi, neverovatnih prirodnih lepota, bogatog kulturnog nasleđa, etničke raznolikosti, odlične čokolade, šarenih gradića, talentovanih uličnih umetnika, Gabrijela Garsije Markeza i Botera.