Category Archives: Psihološki kutak
Sujeta – slast za ego, otrov za dušu
Šta znači biti sujetan? Sujeta ili taština je pojam koji ima negativnu konotaciju. Kada kažemo za nekoga da je sujetan to smatramo negativnom karakteristikom njegovog/njenog karaktera. Svi ljudi su sujetni, bez izuzetka, ali se ljudi razlikuju u stepenu izraženosti njihove sujete. Kada se u svakodnevnom govoru kaže za nekoga da je sujetan obično se misli na nekoga sa izraženom, prenaglašenom sujetom.
Šta je „genetsko siromaštvo“?
Koji su razlozi siromaštva i zašto deluje da su određeni ljudi osuđeni na njega, dok je drugima blagostanje po svemu sudeći palo s neba? Biznis konsultantkinja Natalija Grejs autorka je knjige „Zakoni genetskog siromaštva“ u kojoj pokušava da objasni kako su ljudi programirali sebe na male prihode.
Kako ona tvrdi, siromaštvo je uzrokovano sledećim faktorima:
Ako ne možeš pomoći svima, pomozi kome možeš
Priča o čoveku i morskim zvezdama
Jednom sam u kasno predvečerje šetao kraj jedne puste plaže, uživao sam u tim večernjim šetnjama. Dok sam hodao, primetio sam jednu osobu na velikoj udaljenosti. Kada sam se približio, ugledao sam čoveka, očito iz tog kraja, kako se saginje, nešto podiže i baca u vodu. Neumorno je to činio, gotovo kao da mu život zavisi od toga.
Uobičajene greške koje povećavaju strah prilikom javnog nastupa
Situacije verbalnog izlaganja određenog sadržaja većem auditorijumu su neprijatne za mnoge ljude. Ovakve situacije često prati osećanje treme koja u malim količinama deluje pozitivno na govornika. Ona pomaže održavanju koncentracije i energije u toku izlaganja. Ipak, kada trema preraste u strah (i stid) koji preplavljuje i blokira izlagača, te on izbegava situacije u kojima mora o nečemu da govori, onda to postaje problem. Sve više se u poslovnom okruženju veštini verbalnog prezentovanja daje na značaju, pa će često ljudi koji su inače dobri u svom poslu ali se teže snalaze u verbalnim izlaganjima ostati po strani i izgubiti mogućnost da napreduju.
Čim započneš govoriti „hvala“ tvoj se život počinje menjati!
Moćna je reč “hvala”, toliko moćna da je neverojatno da čim započneš govoriti reč “hvala” tvoj se život počinje menjati.
Odjednom se pronalaze nova rešenja za stare odnose i iskustva za koje si mislio da su zauvek završili. Počinješ dublje razumevati stvarnost i shvataš da imaš sve što ti je potrebno. Čim počneš govoriti “hvala” izlaziš iz mentaliteta žrtve i shvataš da nisi samo okružen neprijateljima koji tvoj život pokušavaju uništiti, već i ljudima koji su nešto od sebe dali da bi tvoj život makar malo bio bolji.
Žene moraju da se druže da bi bile zdravije
Ukoliko se ne viđate često sa drugaricama, promenićete mišljenje kad pročitate rezultate novog istraživanja koje pokazuje kako druženje utiče na zdravlje žena.
Naučnici sa Oksforda ustanovili su da žene treba da provode vreme sa drugaricama bar dva puta nedeljno, jer tako popravljaju opšte zdravstveno stanje.
Robin Dunar, psiholog i autor istraživanja, otkrio je za The Vancouver Sun da je opšte zdravstveno stanje žene mnogo bolje kada se druži sa prijateljicama bar dva puta u sedam dana i pritom popije pivo ili trača.
Ko su zapravo „narcisi“?
Sigurno ste mnogo puta u životu čuli da se za nekoga kaže da je „narcis“. U psihologiji se narcisoidnim ličnostima smatraju oni koji gaje ogromnu ljubav prema sopstvenoj ličnosti. Imajući to u vidu, svedoci smo toga da se često dešava da se nekome olako pripisuje ova osobina kao neka vrsta opravdanja za ponašanje koje ispoljava.
Što se tiče planova za budućnost imam samo jedan, pokušati život što više proživeti u miru!
Što se tiče planova za budućnost imam samo jedan, pokušati život što više proživeti u miru.
Smanjiti doživljaje da će me neka posebna iskustva učiniti srećnim, manje gledati ko šta radi i komentarisati tuđe živote. Na kraju ne znam što je u njihovoj pozadini. Ostati jednostavan što je duže moguće. Ako stvari krenu nizbrdo neću su predati već ću verovati da je to način na koji život iskušava moje strpljenje i stvara snagu.
Darivanje – Jelena Marković
Dar je život, zdravlje, dete, prijatelj, ljubav…
Mnogi od nas su ostali uskraćeni za zdravlje – sopstveno, zdravlje deteta ili nekoga koga poznajemo ili volimo. Zdrav čovek rasuđuje drugačije, u stanju je da brine o sebi i o drugima i samim tim nije usmeren isključivo na sopstvene potrebe, niti ih pretpostavlja drugima.
Zašto neki ljudi bolje prepoznaju lica?
Imate li nekad problem da odredite ko vam se to veselo javio u prolazu, iako je sa vašim vidom sve u redu? Ili ste možda od onih drugih koji češće izgovaraju čuvenu rečenicu: „Da, da, već smo se upoznali”? Dok su neki ljudi u stanju da savršeno identifikuju nečije lice, za druge je ovo prava noćna mora. U čemu leži tajna ovih razlika?
OD KNJIGE DO DUŠE 