Category Archives: Psihološki kutak
ПРИЈАТЕЉСТВО У ДЕТИЊСТВУ И МЛАДОСТИ
Пријатељство – реч општепозната и високо вреднована широм света и током целе историје људског постојања. Још од античког доба сматра се једним од предуслова срећног живота. Међутим, треба рећи да кад кажемо пријатељство или пријатељ/ица то може значити много тога и описивати однос две особе у веома различитим контекстима.
Evo gde odlazi sve vaše slobodno vreme
Ako imate osećaj da nemate dovoljno vremena za sebe, to je zato što ga zaista nemate, ističe psiholog Adam Alter sa Univerziteta u Njujorku.

ZAŠTO POZITIVNO RAZMIŠLJANJE MOŽE DA VAS ZAKOPA
Mnogi su upali u zamku pozitivnog razmišljanja i poverovali da je samo potrebno da pozitivno razmišljaju, uz pozitivnu intenciju zamišljaju to što žele i da će svi njihovi problemi biti rešeni, sve želje ostvarene i svi ciljevi postignuti. Ponavljajući kao mantru “Kakve su ti misli, takav ti je život”, doprineli su tome da to postane floskula i kao da niko ne zna šta ove reči zaista znače. Sanjarenje nije isto što i imati san (i plan). Pozitivno razmišljanje može da nas zaglavi u režimu lepih misli i da nas odvoji od stvarnosti. To nikome neće pomoći da živi smislen i ispunjen život.
Zbog kojih pitanja se ljudi najčešće obraćaju psihologu
Podrška i razgovor su uvek važni, a cilj psihologa je da čovek uvidi, osvesti svoje razloge i osećanja za i protiv i da lakše donese odluku za koju snosi odgovornost. Uz ovakav rad čovek stiče zrelost za odgovorniji odnos prema sebi i drugima u životu.
АКТИВНО ИЛИ ХИПЕРАКТИВНО ДЕТЕ
Сва деца понекад не могу дуже време да седе на једном месту, тешко усмерaвају и одржавају пажњу, реагују брзо, без размишљања, нису у стању да сачекају свој ред током игре и слично. Ово нарочито важи за млађу децу која тек усвајају социјалне вештине и способност самоконтроле. Код већине то не представља препреку за функционисање у домаћинству, вртићу, школи, у гостима, у вршњачкој групи. Међутим, код неке деце се може приметити да су ова понашања много чешћа и представљају све већи проблем како је дете старије, а нарочито у периоду поласка у вртић и школу. У таквим случајевима оправдано је посумњати на тзв. хиперактивни синдром, односно “Поремећај пажње и хиперактивности“ (“ADHD“).
20 životnih saveta jednog od najboljih psihologa sveta
Svako ko se u životu malo ozbiljnije bavio psihologijom, morao je bar jednom da čuje za Mihaila Litvaka.
НАМЕРНО САМОПОВРЕЂИВАЊЕ И МЛАДИ
Мало је проблема који изазивају тако снажну одбојност и страх као што је самоповређивање младих. Родитељи и друштво у целини су најчешће шокирани након открића да млада особа повређује саму себе, сече се или изазива опекотине по кожи.
СТРАХ СЕ „ЛЕЧИ“ ТАКО ШТО СЕ СУОЧАВАТЕ СА ЊИМ
Када нам страх помогне да се спасемо, да избегнемо опасност можемо га сматрати веома пожељним и корисним осећањем. Међутим, нису сви страхови тако адаптивни. Понекад се појаве кад их најмање желимо и доносе ништа осим штете. Не можемо да се концентришемо, вртимо по глави застрашујућа очекивања и претпоставке, оклевамо да било шта урадимо. Или напротив, реагујемо импулсивно када би требало прво размислити. Можемо осетити несаницу, тешкоће са варењем, умор, главобољу. Осим тога, страх као свеобухватни појам може имати много различитих облика које карактерише у значајној мери различита динамика. На пример, може нас плашити ситуација у којој се тренутно налазимо или оно што предвиђамо да би се могло догодити у ближој или даљој будућности.
15 STVARI KOJE MORATE DA PRESTANETE DA RADITE SEBI
Pre nekog vremena bio sam inspirisan da sastavim listu sklonosti koje sam uočio posmatrajući sebe, ali i ljude koji me okružuju. Ove sklonosti, po mom mišljenju, mogu umnogome zakomplikovati život i učiniti ga mnogo težim nego što je potrebno. Prođite kroz spisak, vidite koliko se stvari odnosi na vas i osećajte se slobodnima da u komentarima dodate stvari koje se tiču lično vas.
ИЗАЗОВИ АДОЛЕСЦЕНЦИЈЕ
Период живота на прелазу из детињства у одрасло доба тешко се може замислити без криза, тешкоћа, сукоба, дилема. То је бурно доба како за младе тако и за њихово окружење, пре свега, родитеље. Збуњеност, фрустрације, сукоби присутни су готово свакодневно. Донедавно релативно адаптирана, успешна и послушна деца почињу да попуштају у школи, да изостају са наставе, да инсистирају на касним изласцима, да се излежавају или спавају већи део дана, да се супротстављају готово свему што говоре родитељи и остали значајни одрасли у њиховом окружењу.



























