Category Archives: Priče, pesme, intervjui
Novac pokreće svet
Sećate li se filma Kabare i poznate melodije „Novac pokreće svet“? Kabare (Cabaret) je filmski mjuzikl iz 1972. godine, koji je režirao Bob Fos, a čiju glumačku ekipu čine Lajza Mineli, Majkl Jork i Džoel Grej. Radnja filma je smeštena u Berlin, početkom tridesetih godina prošlog veka i prati život Sali, američke pevačice, devojke slobodnih shvatanja (Lajza Mineli) i njenog cimera Brajana (Majkl Jork), nadmenog britanskog intelektualca, koji daje privatne časove engleskog kako bi zaradio pare za život u Berlinu, dok završava studije nemačkog. Boemski život, ljubavni trougli, početak vladavine nacista – u svakom slučaju, veoma zanimljiv film koji je 1973. godine dobio prestižne nagrade – Zlatni globus za najbolji igrani film i osam Oskara (za najbolju glavnu ulogu, za najbolju sporednu ulogu, za režiju, kinematografiju, najbolju muziku…). Film je odabran 1995. godine za čuvanje u Filmskom registru Sjedinjenih Američkih Država, kao „kulturno-istorijsko i estetski značajno dobro“. Američki filmski institut uvrstio je ovaj film 2006. godine u 100 najboljih mjuzikala.
Reč – Dimitrije Janičić
Bilo je vreme kada je reč bila čovek.
Uostalom, setite se Jovanovog jevanđelja, odnosno njegovog početka: „U početku beše reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše reč“. Bilo je vreme keda se reč jednačila sa čovekom. Jer, ljudi nisu zaboravljali da „kamen iz ruke i reč iz usta ne vraćaju se“.
Zato je reč bila na ceni.
Ne bi me iznenadilo da postoji život posle smrti – intervju Justejn Gorder
Ljudi koji kažu da nikad ne razmišljaju o smrti na neki način priznaju da ne razmišljaju ni o životu, kaže za „Blic“ slavni norveški pisac. Sa Justejnom Gorderom (66), čija je najnovija knjiga „Baš kako treba“ nedavno izašla na srpskom, samo tri meseca nakon premijere na norveškom, razgovaramo u Beogradu gde je gost svog izdavača „Geopoetike“.
Novogodišnja nagradna igra – priča Ivane Damnjanović
Brat i sestra – Uroš i Milica
Mladi, kreativni, visokosenzitivni, prate svoje instikte i slušaju svoje srce.
Upoznala sam ih pre mnogo godina, kada je Sreten, njihov otac, dobio službu sveštenika u Bariču, selu u kome su moji nana i deda bili učitelji, i gde sam i sama završila niže razrede osnovne škole. Danas je Uroš veroučitelj u toj školi kao i u Gradištanskoj gimnaziji (mojoj srednjoj školi) a ona oslikava odore na freskama u novoizgrađenoj crkvi u selu Topolovnik. Na Krstovdan 2016. godine na ovom mestu krstila sam svoju kumu, prijateljicu i koleginicu Kristinu, meštanku Topolovnika, a obred krštenja obavio je otac Sreten, sada sveštenik ove parohije.
Novogodišnja nagradna igra – nagrađena pesma Vesne Stražmešterov
LJUBIĆ VILA
Ujutru kad’ snevam i pre no što shvatim,
poljubac mi jedan na obraz sleti,
i pre neg’ oči otvorim da stignem, da uhvatim,
tog lopova što krade moje obraze mlade,
on žustrim pokretima što dalje odleti.
Novogodišnja nagradna igra – nagrađena priča Vitomira Ćurčina
SREĆNA NAM NOVA 2050. GODINA
Tog prvog novogodišnjeg jutra uputio sam se ka kuhunji, prišao ženi sa leđa, poljubio je nežno u vrat i prošaputao: “Srećna ti dušo Nova 2050. godina, opet!“
Za doručkom smo oduševljeno prepričavali utiske sa novogodišnjeg dočeka. Otkada su prilično pojevtinile specijalne naočari za virtualna putovanja, mogli smo sebi da priuštimo jedan glamurozni doček u prestižnom hotelu sa 7 zvezdica u Dubai-u. Za manje novca doživeli smo nezaboravno iskustvo pravog putovanja, a da pritom nismo morali da napuštamo naše fotelje i toplinu doma.
Врлином светитеља зачуде чак и анђели
Живео једном у давна времена један човек. Његова светост је била тако велика да су јој се чудили чак и анђели и долазили су с неба само да виде како је могуће, живећи на земљи, обући се у такву светост.
Интервју са Јеленом Марковић, председницом Хуманитарне организације „Србија великог срца“
– Ко је Јелена Марковић?
Ја сам неко ко воли људе, децу нарочито. Деца су мој избор. Осим тога, ја сам и мама, професор, власница сам Центра за превођење и креативно учење LINGUA већ осамнаест година, а однедавно и председница Хуманитарне организације за регионалну подршку особама са инвалидитетом „Србија великог срца“.
Слава – Магдалена Реџовић
Одувек волим славски дан, колач, жито, вино, свећу, икону, гужву, госте, пријатеље, родбину, комшије који се окупе око славске трпезе, традиционалне, а увек нешто ново на њој.
Припреме пред славу трају данима. Прво се договарамо ко ће шта, када и како урадити, па се љутимо једни на друге јер сви мислимо да смо баш ми у праву, а да други греше, па купујемо, све по унапред направљеном списку, на који се увек још нешто дода, а богами и заборави, па почиње… Све се захуктава. Једни друге пожурујемо, прескачемо, обилазимо, а не ретко, и саплићемо.
Što je manje čitalaca, sve više se piše – Zoran Živković
Prva pomisao na pisca Zorana Živkovića u vezi je sa prevodima njegovih knjiga u svetu. Dobitnik Svetske nagrade za fantastiku, ove godine ima poseban razlog za slavlje. Gotovo istovremeno objavljena su mu sabrana dela u Srbiji i Americi i stoti prevod njegove proze. Tako je još jednom potvrdio da je najprevođeniji srpski pisac u 21. veku. Živkovića ovaj književni podvig gotovo da nije iznenadio.
OD KNJIGE DO DUŠE 