Advertisements

Ne bi me iznenadilo da postoji život posle smrti – intervju Justejn Gorder

Ljudi koji kažu da nikad ne razmišljaju o smrti na neki način priznaju da ne razmišljaju ni o životu, kaže za „Blic“ slavni norveški pisac. Sa Justejnom Gorderom (66), čija je najnovija knjiga „Baš kako treba“ nedavno izašla na srpskom, samo tri meseca nakon premijere na norveškom, razgovaramo u Beogradu gde je gost svog izdavača „Geopoetike“.

justejn Gordner

U romanu „Baš kako treba“ bavite se odlaskom. Jednom ste rekli da su smrt i samoća dva poslednja tabua.

– Smrt je nemoguće izbeći. To je slon u prostoriji. Nemoguće je shvatiti da smo deo života koji živimo a da u isto vreme ne shvatamo da nećemo živeti zauvek. Ljudi koji kažu da nikad ne razmišljaju o smrti na neki način priznaju da ne razmišljaju ni o životu. Sećam se da sam imao 11 ili 12 godina kada sam se, usred dana, probudio. Sinulo mi je kako je čudno to što postojim, što svet postoji. Pitao sam roditelje i učitelje, zar ne misle da je to čudno. Odgovorili su mi: „Pa ne baš.“ „Za vas je to normalno?“, pitao sam ih. „Da, da, u izvesnom smislu jeste“, rekli su, „Justejn, ne treba mnogo da razmišljaš o tome, poludećeš.“ Za mene koncept smrti nema supstance, to je samo kraj života. Nije entitet, već kraj entiteta koje je, zapravo, naše postojanje.

Da li se nešto dešava posle smrti?

– Kratak odgovor bi bio ne verujem u to, ali s druge strane, pošto svet postoji i mi postojimo, već smo prešli tu granicu mogućeg. Tako da, kada bih umro i probudio se na drugom nekom nivou, ne bih bio iznenađen, bio bih srećan. Nisam, međutim, religiozan. Ne verujem u neka otkrovenja te vrste niti u dobijanje nekih natprirodnih poruka s one druge strane.

Kada je čovek u krizi ili životnoj nedoumici, da li treba se okrene filozofiji ili religiji u potrazi za odgovorima?

– Filozofiji ili literaturi generalno, jer i u fikciji ima mnogo filozofije. Lično bih savetovao da napravite korak unazad, da sednete, zagledate se u park, more, zvezde. Premalo je tišine u savremenom društvu. Nemci imaju reč „Einsamkeit“ za koju na engleskom postoje dva značenja: usamljenost i samoća. Usamljenost nije pozitivna stvar i ne bi trebalo da tragamo za njom, ali samoća je nešto što ima vrednost. Mnogi nisu upoznati sa tim.

Da li je današnji čovek žrtva brzine protoka informacija, društvenih medija?

– Opet ću se vratiti Nemcima. Mihael Ende je napisao knjigu „Momo“ o nekim entitetima koji ljudima kradu vreme. Danas su ti lopovi vremena ekrani i čitav digitalni svet. Zamislite nekog ko se smrtno razboli. Ne mogu da zamislim da bih u toj situaciji žalio što nisam gledao više televizije ili igrao više igrica, ali možda ću zažaliti što nisam više šetao među planinama. Za mene je šetnja u planinama ona vrsta osamljenosti i tišine o kojoj sam govorio. Često me pitaju kako radim, kako pišem. Ima pisaca koji prvo popiju nekoliko čaša vina, pa sednu da pišu. Ja šetam. Ne mogu da pomeram misli a da istovremeno ne pomeram i telo. Više od ostalih, ova knjiga „Baš kako treba“ je nastajala dok sam šetao. Cela priča je već bila ispričana u mom mozgu pre nego što sam seo pred kompjuter. Živim u Oslu na mestu gde za pet minuta mogu da budem sasvim van civilizacije i da satima ne sretnem nikoga sem možda jelena ili losa. To je za mene suptilnost postojanja. Šetanje.

Stalno postavljate pitanja „Ko smo“, „Šta je naša svrha“, pitanja koja se ljudi pitaju hiljadama godina unazad. Da liste uspeli da pronađete neke odgovore? Ili barem nešto što bi postojanje činilo podnošljivijim?

– Ranije su govorili da nema poente filozofirati jer nemamo odgovore, kao da pričamo o zadnjoj strani Meseca. Međutim, sada smo stigli i do te mračne strane Meseca i na deo pitanja poput onoga šta je život imamo odgovore, zahvaljujući otkrivanju DNK molekula i modernoj biohemiji. Ajnštajn je dao ekstremno važne odgovore na teme postojanja univerzuma. Francuski filozofi poput Sartra su govorili da je sve apsurdno, besmisleno ali ja mislim da sam okružen smislom. Nemam osećaj da je ceo univerzum samo koincidencija.

A na individualnom nivou, šta je smisao postojanja?

– Za mene je to ono što sam pokušao da kažem i u ovoj knjizi: bliski odnosi sa prijateljima i porodicom. Ljubav.

Kako gledate na svet, kao optimista ili pesimista?

– Mnogo vremena i novca sam potrošio na očuvanje životne sredine (16 godina dodeljivana je Sofijina nagrada u vrednosti od 100.000 dolara – prim. nov.) i vrlo sam zabrinut. Ali, kada me pitate da li sam pesimista ili optimista, uvek kažem da sam optimista. (Možda bi trebalo da prestanem to da govorim.) Jer druga reč za pesimizam je lenjost. Digli ste ruke od svega i ne radite ništa. Tako da zvanično nikada neću reći da sam pesimista, možda ću samo ponekad da šapnem supruzi. Kao čovečanstvo imamo vrlo ozbiljne razloge da budemo pesimisti, ali ne smemo to sebi da dozvolimo.

Moramo da se borimo?

– Globalno zagrevanje je potpuno uništilo planetu: suše, požari, u Kaliforniji i Australiji, oluje na Atlantiku, ljudi više ne mogu da žive na jugu Španije. To ozbiljno utiče na proizvodnju hrane. Životinjske vrste iščezavaju, migriraju u čistije ekosisteme. To je objektivna činjenica. Ljudi su glavni krivci zbog tolike proizvodnje ugljen-monoksida.

Zar nemamo planetu kakvu zaslužujemo, s obzirom na sve loše stvari koje činimo?

– Da, to je istina, ali naša deca su nevina, a ona će morati da plate za to.

Sami smo krivi?

– Mi smo generacija koja je napravila ludu žurku, opijali smo se, bili nemarni, bezobzirni. A onda kažemo deci: „Sada vi to počistite.“ Nemamo pravo da sledećoj generaciji ostavimo planetu koja je manje vredna od planete koju smo dobili. Zabrinut sam i, da vam iskreno kažem, sve mi je neprijatnije da putujem avionom, jer to užasno zagađuje okolinu.

Žena je rekla: „Napiši nešto brzo“, tako je nastao Sofijin svet

Kada je „Sofijin svet“ postao bestseler, kritičari su rekli da ste filozofiju učinili seksi. I dalje postavljate filozofska pitanja na jedan lagan način, zovu vas dečakom-filozofom, autorom knjiga za sve generacije?

– Kada su odrasli na moje pitanje „zar ne mislite da je ludo to što postojimo“, rekli „ne baš“, odlučio sam da nikad ne odrastem (u duši). Pre „Sofijinog sveta“ sam 10 godina predavao filozofiju u školi i kada sam poželeo da budem pisac puno radno vreme, nisam mogao da nastavim pre nego što završim svoje predavanje. Zato sam odlučio da napišem „Sofijin svet“. Rekao sam ženi: „Moram ovo da napišem pre bilo čega drugog. Doduše, nećemo zaraditi nikakve pare.“ „Onda napiši brzo“, rekla mi je (vi žene ste vrlo praktične), i ja sam je napisao za tri meseca. Napisao sam je da bih bio slobodan, da bih bio pisac fikcije. A, eto, danas je prevedena na 65 jezika od kojih su dva srpski i hrvatski. Mislim da je to jedna od prvih knjiga prevedena na ta dva jezika. Ludo, zar ne?

Gotovo celog života osuđeni smo da živimo sa znanjem da svekoliko bogatstvo koje nam je dato da doživimo – kopno sa nepojmljivim oblicima života, more sa mnoštvom različitih bića i zvezdano nebo nad nama, milijardama svetlosnih godina daleko u svemiru, a možemo da sanjamo šta se tamo nalazi – sve to posle malog broja godina moramo napustiti. Skupa je to cena. Svi nosimo težak dug od kojeg niko nije u stanju da pobegne a sada sami Naplaćivač stoji na vratima s groznom obveznicom u ruci. Rok je za otplatu kredita. A otplaćuje se za sasvim istu svotu koja je uzeta. Pozajmio sam čitav jedan svet i sad treba da ga vratim, ne u podnošljivim ratama, već sve odjednom. Imao sam devojku i sad samo treba da je ostavim ovde. Tako piše u obveznici… Imao sam sina, snahu i unuku… I nekoliko bliskih prijatelja i kolega. Pa, izvolite. Evo vam sve, onakvo kakvo mi je život dao. I hvala na pozajmici! Jer, na svakom trenutku radosti ležao je mrtvački pokrov. Nikada nije bilo postojanja, već samo toka bivanja, jer ništa na svetu ne traje. (Justejn Gorder, Baš kako treba, Geopoetika, 2018)


Izvor: Blic.rs

Advertisements

Posted on 21. januara 2019., in Biblioteka, Knjige, časopisi, pisci i javna lica, Preporuka, Priče, pesme, intervjui. Bookmark the permalink. 1 komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: