Advertisements

Što je manje čitalaca, sve više se piše – Zoran Živković

Prva pomisao na pisca Zorana Živkovića u vezi je sa prevodima njegovih knjiga u svetu. Dobitnik Svetske nagrade za fantastiku, ove godine ima poseban razlog za slavlje. Gotovo istovremeno objavljena su mu sabrana dela u Srbiji i Americi i stoti prevod njegove proze. Tako je još jednom potvrdio da je najprevođeniji srpski pisac u 21. veku. Živkovića ovaj književni podvig gotovo da nije iznenadio.

01Zoran-Zivkovic-(2)_620x0

Zato, u intervju za “Novosti” on naglašava:

– To je neizbežno podvlačenje crte, tim pre što se podudara sa dva značajna datuma u mom životu. Upravo sam, naime, napunio sedamdeset godina, a navršilo se četvrt veka otkako sam stupio na spisateljsku pozornicu. Godine 1993, objavljen je moj prozni prvenac, roman “Četvrti krug”. No, važnije od podvlačenja crte jeste odlučiti kako i šta dalje posle sabranih proznih dela. Nemam još odgovor na ovo pitanje. Srećom, neće biti velikog poremećaja u opštem poretku stvari ako i nastavim da pišem. Jedino će mi sabrana dela sadržati ne više “samo” 11, nego 12 ili 13 tomova…

* Spisateljsku karijeru počeli ste u hotelu “Grand” na Kopaoniku, dok ste čekali podne i otvaranje knjižare, kako biste kupili knjigu. Kako su izgledali prvi književni koraci?

– Nisam ih prepoznao kao takve. Tek znatno kasnije, u retrospektivi, razabrao sam koliko je taj dan bio presudan u mom životu. U njemu je određeno čime ću se prevashodno baviti narednih bar 25 godina. Ali, tako to biva. Od drveća ne vidite šumu. Otišao sam na počinak te noći bez i trunke slutnje da se zbilo nešto sudbonosno…

* Kako birate teme za svoje knjige?

– Ne biram ja teme, bar ne svesno. To se sve zbiva negde ispod praga svesti, u nesvesnom. Tu teme kao da biraju mene. Najponosniji sam na ono što je jedan američki profesor označio kao “metafizički kvalitet” moje proze. To je onaj prevrat u priči koju pričam, kada svakodnevica kao da stiče dubinu koja se ne može ni naslutiti običnim pogledom. Kao na onim slikama koje vam, kad ih posmatrate naročito izoštrenim vidom, otkrivaju svoju treću dimenziju.

ŽIVKOVIĆ je napisao 22 prozna dela, koja su imala 178 izdanja – 78 u Srbiji i 100 u inostranstvu. Za roman mozaik “Biblioteka” dobio je 2004. Svetsku nagradu za fantastiku. Evropsko društvo za naučnu fantastiku (ESFS) proglasilo ga je prošle godine “velemajstorom SF žanra”…

* Kakav je osećaj kada vam jave da ste dobili Svetsku nagradu za fantastiku?

– Doživeo sam to ponajpre kao potvrdu da sam napisao nešto valjano – knjigu koja je ostavila jak utisak na ljude sa druge strane planete, stručnjake sa umetnost fantastike. Uz to je išla i izvesna seta zbog uviđanja da ta nagrada nikoga neće zadiviti u Srbiji, da će ovdašnji književni establišment, sasvim zaglibljen u stvarnosnu prozu, i dalje gledati na mene kao na strano telo s kojim naprosto ne zna šta bi, pa se, ne mogavši da smisli ništa bolje, pravi da me uopšte nema. I tako već četvrt stoleća…

* Kada je istu nagradu dobio Patrik Ziskind, postao je počasni građanin Bavarske. Haruki Murakami je primio orden japanske vlade. Šta ste vi dobili od svoje države?

– Baš ništa, ali ništa nisam ni očekivao. Ne mari, neka mi je samo država živa i zdrava, ima ona preče i draže podvižnike koje treba izdašno nagraditi…

* Književnost vam zamalo nije došla glave pre osam godina u Italiji. Ispričajte nam šta se tada dogodilo…

– Moj italijanski izdavač TEA doveo me je 2010. u Milano, da me predstavi tamošnjim medijima pre pojave moje prve knjige. Proveo sam dva paklena dana u holu hotela gde sam dao gotovo 30 intervjua za novine, časopise, televiziju i radio. Na kraju oba dana doslovno sam se teturao od umora, ali isplatilo se. Izašlo je više od sto prikaza “Poslednje knjige”. Uzgred, njeno prvo izdanje na srpskom izvorniku objavile su “Večernje novosti”, a prodato je više od 30.000 primeraka…

* Izjavili ste da je sa pisanjem gotovo, a vaš američki izdavač napravio je raspored objavljivanja tri nova prozna dela?

– Zar mogu da izneverim očekivanja svog američkog izdavača? No, čak i kada uistinu ne bih ništa više napisao, “Kadmus pres” nastaviće bar još četiri godine da objavljuje moja dela – po jedno na svaka dva meseca. Upravo je moj opus kompletiran u tvrdom povezu, a sada počinje publikovanje čak 22 izdanja u mekom povezu…

* U inostranstvu imate više čitalaca nego u Srbiji, a na američkim univerzitetima izučavaju vaša dela kao najvažnija prozna ostvarenja 21. veka…

– Za prvu polovinu vašeg pitanja postoji jednostavan odgovor: inostranstvo je mnogo veće od Srbije, te je tako prirodno što tamo imam više čitalaca nego ovde. Što se tiče akademske pažnje koju privlače moja dela, i kod nas su se prilike odskora poboljšale. Prošle godine izišla je sjajna studija o mojoj prozi, “Zatočnik pete sile”, iz pera profesorke Ljiljane Pešikan Ljuštanović. Sasvim je malo srpskih autora kojima je još za života ukazana ovakva čast. Pisaca se, naime, ovde najčešće tek posthumno sete…

PENZIONISALI I MENE I PREDMET
– PREDAVAO sam kreativno pisanje na Filološkom fakultetu do pre godinu dana, kada me je neumitni zakon penzionisao – kaže Živković. – A, mogao sam da predajem bar još neko vreme. Bilo kako bilo, ne samo da mene više nema na Filološkom fakultetu, nego ni predmeta koji sam predavao. Svi tragovi su uklonjeni. Više niko ne podučava studente kako da pišu i niko ne haje zbog toga…

* Čime se osvajaju strani čitaoci?

– Recept je jednostavan: što manje lokalnog, koje uglavnom ostaje nerazumljivo, a što više onoga u čemu se mogu prepoznati ljudi sa svih meridijana – onoga što nam je svima zajedničko na ovoj planeti, bez obzira na različite etničke korene, jezik, veru, običaje. Moja “Biblioteka” izvanredno je primljena u Saudijskoj Arabiji, kao, uostalom, i širom sveta.

* Smatrate li da je realistično kazivanje nedovoljno da bi se dočarala puna složenost ljudskog postojanja?

– Svakako da je nedovoljno. Tek kada zakoračite u carstvo fantastike, dobijate istinsku priliku da progovorite o najdubljim egzistencijalnim pitanjima koja ostaju nedokučiva iz realističke perspektive…

* Gotovo sva vaša dela svojevrstan su odgovor na izazov koji je Borhes svojevremeno uputio piscima. Jeste li uspeli?

– Nije na meni da odgovorim na ovo pitanje. To je posao tumača književnosti. Jedan američki kritičar nazvao je moju “Biblioteku” odgovorom 21. veka na najveći prozni izazov iz dvadesetog…

* Kako vidite stanje na srpskoj književnoj sceni?

– Kao dinamično, uzbudljivo, plodno. Što je manje čitalaca, sve se neobuzdanije piše…

* Možemo li na krizu u umetnosti gledati kao na prolazno stanje? Da li ste i vi izgubili optimizam?

– Nikada nisam prestao da budem optimista kada je posredi umetnost. Jedino sam sada malo beznadežniji…

* Priče “Voz” i “Hotelska soba” reditelju Purišu Đorđeviću poslužile su za film “Dva”. Hoće li biti još ekranizacija?

– RTS je svojevremeno kupio prava za “Poslednju knjigu”, ali nikada nije došlo do snimanja. Ovaj roman sada je prvi deo “Trilogije Papirus”, ali ovde se niko ne interesuje za nju. Šta se može? Završiće se tako što će filmska ili televizijska prava kupiti neki strani studio, a onda će film ili serija da se uvezu i prikažu kod nas. I niko neće da zapazi na špici da je kao predložak poslužilo delo jednog srpskog autora. Nemo propheta in patria (Niko nije prorok u svojoj zemlji)…

Izvor: Večernje novosti

Advertisements

Posted on 23. novembra 2018., in Biblioteka, Knjige, časopisi, pisci i javna lica, Preporuka, Priče, pesme, intervjui. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: