Category Archives: Preporuka
SLAVUJ, KUKAVICA I MAGARAC
Slavuj je po običaju u proleće pevao. Vide ga kukavica, pa mu reče: „Hoćeš li da se opkladimo da ja lepše od tebe pevam?“ Slavuj je pogleda, pa odgovori: „Ako hoćeš, hajde, ali ko će nam biti sudija?“ „Eno, onaj koji onde pase, vidiš kolike su mu uši!“ odgovori kukavica. Počnu oni pevati, ali šta magarac zna šta je slavujevo pevanje! Sasluša on i slavuja i kukavicu i reče da kukavica ipak mnogo lepše peva. I tako, izgubi slavuj opkladu. Slušao sve to jedan pastir i dođe da uteši slavuja govoreći: „Ne stidi se, mili slavuju, za tebe je veća čast što se tvoje pevanje magarcima ne dopada“.
Na srpskom jeziku čuvena Murakamijeva knjiga o trčanju
Izdavačka kuća „Geopoetika“ danas će prvi put na srpskom jeziku objaviti čuvenu knjigu Harukija Murakamija „O čemu govorim kad govorim o trčanju“, koju je sa japanskog na srpski prevela Divna Glumac.
U ovoj nesvakidašnjoj knjizi Murakami piše o sebi, o svojim životnim principima i nekim ličnim lekcijama koje je naučio trčeći.
Zašto su slikovnice toliko važne
Čitanje je jedna od najvažnijih životnih veština i u velikoj nam meri pomaže da ostvarimo sve svoje životne potencijale. Čitanje razvija um, otvara prozor u svet koji nas okružuje, razvija toleranciju za novo i drugačije. Ono nas povezuje s najkreativnijim, najbistrijim, najneobičnijim ličnostima iz prošlosti i sadašnjosti i omogućuje nam da od njih neposredno učimo.
Pisci kao politički neprijatelji
Istorija je pokazala da veliki broj pisaca nije bio zadovoljan aktuelnim političkim režimom i političkim akterima, te je revolt iskazivao delima u kojima je vlast pronalazila svoje loše strane ili žestokim kritikama koje su se najčešće završavale robijom.
После Јаше Томића, обележје и Милици
Као и њен отац Светозар Милетић, Милица Томић се бавила политиком, била је посланик, писала је и уређивала лист „Застава”, као и лист „Жена”. Била је удата за Јашу Томића
Srpsko-hrvatska stvar posle deklaracije: Čiji je naš jezik?
Deklaracija o zajedničkom jeziku koju su brojni intelektualci proglasili prošle nedelje u Sarajevu podigla je mnogo prašine, iako u suštini konstatuje činjenicu koje smo svi — tj. narodi koji su drugu polovinu 20. veka proveli komunicirajući na srpsko-hrvatskom jeziku — bili svesni, da se „razumemo“. Autori Deklaracije kažu da zajednički jezik ne mora da ima i zajedničko ime. Što nas dovodi u još jedan apsurd: jedna od funkcija jezika i jeste imenovanje pojava, a šta bi onda trebalo da mislimo o tom jednom jeziku koji ne može da imenuje ni sopstvenu pojavu?
Nije lako biti pesnik, ali je mnogo lepo
U životu sam napisao preko deset hiljada pesama, a u knjigama je ostala tek četvrtina mog opusa, kazao je danas naš istaknuti pesnik i književnik Ljubivoje Ršumović na svečanosti kojom je obeleženo 60 godina njegovog rada u Dečijem kulturnom centru Beograda.
Прича о правом ускршњем зецу
Изворни ускршњи Зека вероватно је повезан с паганским фестивалом еквиноција, који је некада претходио Ускрсу. Саксонци су посветили месец април слављењу своје богиње пролећа и плодности, која се, не случајно, зове Eastre. Еastrina света животиња је зец, будући да је ова животиња један од најчешћих симбола плодности и поновног рађања.
Za čitanje Dositeja
Jedno od najznačajnih izdanja Matice srpske, Rečnik slavenosrpskog jezika – ogledna sveska, promovisano je 5. aprila u ovoj instituciji.
Branko Anđić o bumu argentinske književnosti u Srbiji
Pisac i prevodilac Branko Anđić, koji već dve decenije živi u Buenos Airesu, i snabdeva srpske izdavače prevodima najvrednijih dela latinoameričke književnosti, objavio je u vodećem argentinskom dnevniku „Noticias“ opširni tekst o „bumu argentinske književnosti u Srbiji“.
OD KNJIGE DO DUŠE 