Temelje rečniku postavio je još 1981. godine akademik Aleksandar Mladenović, nastavila je prof. Ljiljana Subotić, a započeti posao završila je doc. dr Isidora Bjelaković sa saradnicima: doc. dr Irenom Cvetković Teofilović, prof. dr Aleksandrom Milanovićem, mr Milenom Zorić, Jelenom Stošić i grupom studenata.

Objava ogledne sveske predstavlja prvu fazu u nastanku budućeg rečnika. Do finalizacije ovog kapitalnog dela, očekuju se sugestije stručne javnosti. U narednom periodu autore rečnika očekuje digitalizacija ovog obimnog opusa i leksikografska obrada.

– Uz pomoć rečnika moći ćemo da čitamo u originalu naše dragocene pisce iz 18. i početkom 19. veka: Orfelina, Dositeja, Rajića, Mušickog, pa i Steriju – rekao je prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske.

O značaju Rečnika slavenosrpskog jezika govorili su i prof. dr Mato Pižurica i prof. dr Gordana Štasni.

RIZNICA REČI

– Posle pobede Vukovog narodnog jezika, neki su smatrali da slavenosrpski jezik ne zaslužuje da bude istraživan. Međutim, ovo je način da se pokaže kakva je prava leksička riznica postojala od polovine 18. do sredine 19. veka i kakvo je obilje leksičke građe nama ostavljeno – rekla je Bjelakovićeva.

Izvor: Večernje novosti