Category Archives: Preporuka
„Театар искрености“ у Библиотеци у Костолцу
У Библиотеци у Костолцу, Одељењу Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац, наш млади песник и есејиста Стефан Симић, одржаће поетско вече под називом „Театар искрености“. Уз Стефанове стихове и есеје, у пратњи гитаре Милана Цековића, очејује вас једно дивно вече. Четвртак, 5. октобар 2017. године, у 19 сати, Библиотека Костолац – добро нам дошли!
Zaboravljena romantičarka Milica Stojadinović Srpkinja
Kako li je bilo biti pesnikinja sa ovih prostora u 19. veku? U veku raskalašnog imperijalizma, u veku nepriznavanja prava na osnovu pola i roda, i borbe za ista ta prava! Zamisli, rodiš se i Njegoš ti je savremenik. Tu neki zgodni, bistri, poetični Crnogorac, što slatko srbuje i junači se od Trsta, preko Rima, do Beča i Njeguša.
Najveća strip izložba ove godine u Srbiji posvećena Kavandoliju i „Liniji“
Najveća strip izložba ove godine „Živeo Kavandoli! – Hod po beskonačnoj liniji“ biće otvorena 3. oktobra u 19h u Bioskopu „Vojvodina“ u Pančevu. Izložba je posvećena najpoznatijem animiranom liku osamdesetih, La Linei (Liniji) i njenom tvorcu, italijanskom animatoru Osvaldu Kavandoliju.
Novi istorijski roman Nikole Moravčevića: Uloga braće Anđelovića u raspletu srpske istorije srednjeg veka
Novi istorijski roman pisca iz Čikaga Nikole Moravčevića, „Braća Anđelovići“, upravo je objavljen u izdanju „Arhipelaga“. Radnja romana smeštena je u središnje decenije XV veka.
Umetnik ne mora da pati da bi pokazao patnju
„Voleo bih da sam došao u Beograd, ali ja mrzim da putujem. Volim da provodim vreme kod kuće, da radim. Ja sam već jednom bio u Beogradu. Prošao sam kroz Beograd kada sam putovao Orijent ekspresom 1965. godine. Imao sam mnoga iskustva iz bivše Jugoslavije. Jedno od njih je vezano za jelo koje sam probao. U vozu je bio jedan čovek koji je iz papira izvadio veknu hleba. Bila je prepuna mesa i sira. Dao mi je komad. Tako da imam lepa sećanja i na ljude i na taj grad“, ispričao je sinoć beogradskoj publici slavni reditelj Dejvid Linč.
Карл Малден – сећање на оскаровца српског порекла
УЗ 100-ГОДИШЊИЦУ РОЂЕЊА КАРЛА МАЛДЕНА (МЛАДЕНА СЕКУЛОВИЋА)
Карл Малден (Младен Секуловић, (Чикаго, 22. март 1912 — Лос Анђелес, 1. јул 2009) је уз Душана Вукотића и Стевана Тешића (Steve Tesich) један од тројице српских »оскароваца« али је једини Србин који је добио ову награду за глумачко остварење. Пригодом стогодишњице рођења тог великог филмског глумца српске дијаспоре објављујемо кратак некролог Мелане В. Пејаковић поводом глумчеве смрти 2009. год., као и први део интервјуа који је са њим водила 2003. г. за »Американски Србобран« (превод са енглеског).
Карл Малден (Чикаго, 1912 – Лос Анђелес, 2009), снимак из 2009. године
Read the rest of this entry
SINERGIJOM DO PISANE REČI – Intervju sa Milošem Petkovićem
Miloš Petković rođen je u Nišu 1986. godine. Od 2008. godine bavi se pisanjem romana i kratkih priča. Spada u grupu najčitanijih, najpopularnijih i najproduktivnijih pisaca fantastike na prostoru bivše Jugoslavije. Autor je trilogije “Vukovi sudbine”, romana “Perunov hroničar”, “Rog slovenskih bogova”, “Šapat Đavolje varoši”, “Tajna stare vodenice”, “Poljubac princeze Ildiko” i “Teslin vremeplov”.
Zoran Živković – čitajte ga i slavite!
Pročitajte intervju sa jednim od najistaknutijih domaćih pisaca Zoranom Živkovićem, koji je razgovarao sa našim kolegama iz mondo.ba portala.
Zašto se ne smete držati dalje od politike?
Najgora od svih vrsta nepismenosti jeste politička nepismenost. Politički nepismena osoba ne čuje, ne govori, ne učestvuje u političkim dešavanjima. Ona ne zna da troškovi života, cena pasulja, ribe, brašna, stanarine, cipela, lekova, zavise od političkih odluka. Politički nepismena osoba je toliko glupa da je ponosna i busa se u grudi govoreći kako mrzi politiku. Taj imbecil ne zna da se iz njegovog političkog neznanja rađa prostitucija, napuštena deca, i najgori od svih lopova: loši političari, korumpirani i potkupljeni od strane lokalnih i multinacionalnih kompanija. (Bertold Breht)
Citati Miloša Crnjanskog: nema sreće van domovine
Miloš Crnjanski, jedan od najplodnijih srpskih književnika, rođen je 1893. godine u Čongradu (nekadašnja Austrougarska). U svom mladićkom dobu služio je vojsci u Prvom svetskom ratu, gde je spoznao pustoš i razor ratovanja, koji je u njemu ostavio dubok trag. Nakon rata Crnjanski počinje da živi život putnika. Radio je u diplomatskim predstavništvima u Berlinu, Rimu, Lisabonu i Londonu. U Londonu se dugo zadržao jer nije hteo da se vrati domovini – komunističkoj Jugoslaviji, čiji režim nije podržavao. 1965. godine se ipak vraća u Jugoslaviju gde i umire 12 godina kasnije.
OD KNJIGE DO DUŠE 