Advertisements

Život Beograda u prošlom veku kroz knjigu „Ljubičice Leonarda da Vinčija“

Naša književnica Ivana Hadži-Popović, izdala je svoj deveti roman „Ljubičice Leonarda da Vinčija“. S Beogradom kao glavnim likom, kroz istorijski i dokumentarni osvrt, Ivana je radnju svog dela pretočila u reči neponovljivog sadržaja.

Ljubičice Leonarda da Vinčija

U ovom delu Ivana Hadži-Popović koristi realne segmente života svojih predaka, mlade filmske rediteljke Lile i njene prabake arhitekte Danice iz čije kuće nestaje statua vajara Đakometija Neizvesnost, davne 1949. godine. Ova priča ispičana je Iz ugla četiri žene i četiri generacije čija je snažna emotivna i duhovna nit personifikovana u kući sagrađenoj na mestu gde su francuski i srpski topovi 1914. i 1915. zajedno branili našu prestonicu.

Književnica je kao moto romana iskoristila misao Miloša Crnjanskog: “Leonardo je iz Venecije poneo ljubičice, a ne kapu duždeva”, otkrivajući u kakvoj su vezi istorijske ličnosti Gavrilo Princip, Hitler, Oskar Vajld, Leonardo da Vinči, ljubičice i prvi aeroplani.

Značaj ovog dela počiva i na stvarnim događajima iz života velikih srpskih pisaca Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Marka Ristića, Krleže. U Beogradu, koji je pogled upirao u Pariz a čiji duh su stvarali ovi velikani, u Beogradu o kom je Ivana slušala kao dete iz priča svojih baka i prabaka, u Profesorskoj koloniji, uglednom kvartu u kojem su između dva svetska rata živeli profesori univerziteta – odvija se glavni deo romana.

„Ljubičice Leonarda da Vinčija je roman o beogradskom retro glamuru, onom između dva svetska rata, sa aurom pariskog šika i kako su Pariz i Beograd tada doživljavali veliki pisci. To je i priča o mestu nastanka i zbivanja tog retro glamura, Profesorskoj koloniji u kojoj sam se rodila, o četiri generacije duhovno osvešćenih žena iz moje porodice kroz dvadeseti vek. I šta je od te šik aure ostalo danas.“, navodi književnica.

Ivana izdvaja život Beograda iz perioda Prvog svetskog rata i nadrealizma, nemačke okupacije, komunizma, kao i onog sedamdesetih godina dvadesetog veka koji je obeležio pisac Danilo Kiš da bi se potom odlučio za dobrovoljno, džojsovsko parisko izgnanstvo.

Izvor: Blic

 

Advertisements

Posted on 4. oktobra 2017., in Biblioteka, Knjige, časopisi i pisci, Vesti. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: