Advertisements

Zoran Živković – čitajte ga i slavite!

Pročitajte intervju sa jednim od najistaknutijih domaćih pisaca Zoranom Živkovićem, koji je razgovarao sa našim kolegama iz mondo.ba portala.

Zapanjujuće jednostavna, veličanstveno složena, čudesno neverovatna, sumanuto neprihvatljiva – tako bi se, otprilike, mogla opisati književnost Zorana Živkovića, najprevođenijeg i jednog od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca.

Već od prvog romana „Četvrti krug“ (1993) Živković je pokazao izuzetno stilsko umeće, ali na veliko iznenađenje kritike i radost čitalaca, svako njegovo naredno ostvarenje, kojih je do danas nanizao ukupno 22, krasilo je sve superiornije i izbrušenije spisteljsko umeće i pripovedačka zavodljivost.

Zbog toga i ne iznenađuje toliko veliki komercijalni uspeh i hvalospevi svetskih književnih kritičara o Živkovićevim romanima, već gotovo muk i ignorisanje medija i kritike „u zavičaju“.

Zaključno sa avgustom 2017. godine u svetu je ukupno objavljeno 157 izdanja Živkovićevih proznih dela, 67 na srpskom jeziku i 90 u prevodu. Njegova dela su prevedena na 20 jezika, između ostalog na engleski, francuski, italijanski, portugalski, turski, arapski, japanski…

Dobitnik je „Svetske nagrade za fantastiku“ za roman „Biblioteka“ (2003), a ugledni američki književni časopis „Svetska književnost danas“ doneo je u broju za novembar-decembar 2011. temat o Živkovićevoj prozi, što je jedinstvena čast koju je doživio neki naš književnik.

Pisac kojeg najčešće porede da svetskim velikanima poput Borhesa i Murakamija, radi kao profesor kreativnog pisanja na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Uoči dolaska Zorana Živkovića 22. septembra u Banjaluku, gde će održati književnu radionicu i prezentaciju svog celokupnog dela, a u organizaciji izdavačke kuće Imprimatur, imali smo čast da porazgovaramo sa ovim velikim piscom…

zoran živković, pisac

Novinari vas često predstavljaju kao najprevođenijeg savremenog srpskog pisca, mada dosta ljudi sa „naših“ prostora nije čitalo vaša dela, niti su čuli za vas… Koje je vaše objašnjenje, zašto je to tako?

„Novinari najčešće bez provere ponavljaju ono što su negde pročitali ili načuli. Živimo u dobu alternativnih činjenica. Stvarna činjenica jeste da mi je zaključno sa septembrom 2017. objavljeno 91 strano izdanje proznih knjiga. Koliko imam uvid, ja uistinu jesam najprevođeniji živi srpski pisac.

Što se tiče toga da mnogo ljudi nije uopšte čulo za mene, to nije ništa neobično. Jedva da oko tri odsto ukupne srpske populacije pročita jednu knjigu godišnje, pa zar onda čudi okolnost da je znatno, znatno više onih koji nemaju pojma o najprevođenijem srpskom piscu, odnosno o celokupnoj srpskoj književnosti?“

U vašim romanima i pričama, rekao bih, dominira tema paralelnih vremenskih tokova. Deluje mi da ste i privatno potpuno ubeđeni u njihovo postojanje… Da li ste u stvarnom životu doživeli nešto što potvrđuje tu teoriju? Možete li da nam ispričate neki neverovatan i fantastičan događaj koji ste doživeli?

Čitati Zorana Živkovića isto je što i stupiti u živ, promjenljiv san koji vas može odvesti na mjesta koja možda uopšte ne biste željeli da posjetite. Ali na kraju će vas to putovanje svakako oplemeniti – Speculative fiction, SAD

 

„Tema hronomocije nikako ne preovlađuje u mojoj prozi. Da je tako, bio bih SF pisac, a ja to nipošto nisam. Hronomocija, ali ne naučnofantastičnog tipa, javlja se samo u ‘Vremenskim darovima’ i jednoj priči iz ‘Nemogućih susreta’.

Što se tiče toga da li sam privatno ubeđen u mogućnost putovanja kroz vreme, upućujem vas na svoj esej ‘Hronomocija’. Imate ga u dve moje diskurzivne knjige, a pre neki mesec objavljen je i u veoma prestižnom engleskom časopisu Faundejšn (Foundation). Najfantastičnije što sam doživeo jeste to koliko se svet promenio tokom mog veka.“

U jednom ranijem intervjuu ste rekli da „danas više ne pišemo naučnu fantastiku naprosto zato što živimo u njoj“. Da li to znači da su vizije budućnosti, koje su nam ranije nudile SF knjige i filmovi, i koje su se često obistinile, na neki način istrošene?

„Svrha naučne fantastike nikada nije bila da predviđa budućnost. Stvar je u nečem drugom. Iscrpen je rezervoar SF ideja. Nijedna SF knjiga, a još i manje SF film iz 21. veka nisu ponudili nešto što bi uistinu bilo koncepcijski novo. Samo se recikliraju SF ideje iz 20. veka…“

Koje savremene strane i domaće pisce i njihove knjige biste istakli, da li postoji neko ko je ostavio naročit utisak na vas u poslednje vreme?

„Potpuno me je očarao roman ‘Kokoškina lutka’ portugalskog pisca Afonsa Kruza. (Čak smo se i upoznali, budući da imamo istog izdavača u Portugaliji.) Odličan je i roman ‘Budimpešta’ brazilskog pisca Šikoa Buarkea. A naročito dubok utisak ostavio je na mene potresan roman ‘Pisanje’ ili život Horhera Sempruna, francuskog pisca španskog porekla.“

Zoran Živković jedan je od najizvrsnijih pisaca koji trenutno djeluju u „Novoj Evropi“. Čitajte ga i slavite – Majkl Murkok

Radite kao profesor kreativnog pisanja na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Koji savet najčešće dajete mladim piscima?

„Ponavljam im znamenito Čehovljevo uputstvo – ne budite pisci, ne pišite…“

Koje mesto imaju knjige i književnost u današnjem vremenu? Prognoze su pre nekoliko godina bile prilično sumorne, neki su predviđali da će internet „iskoreniti“ štampane knjige, a danas se čini da su nam one potrebnije nego ikad…

„Dao sam već iscrpan i veoma komičan odgovor na to pitanje u svom satiričnom romanu ‘Knjiga’ u kome same knjige pričaju o svom neveselom suživotu s ljudima. Od srca vam ga preporučujem – poučiće vas i zabaviti. Knjiga je prevedena na mnoge jezike, a naročito je popularna u Južnoj Koreji…“

Susret sa čuvenim piscem u Banjaluci zakazan je u petak, 22. septembara, u sobi 19. Narodne i univerzitetske biblioteke RS. U 17:30 je čas iz kreativnog pisanja, a od 19 časova je promocija djela Zorana Živkovića.

Svi zainteresovani za predavanje Zorana Živkovića „Uvod u kreativno pisanje“ mogu da se jave na email imprimatur.izdavastvo@gmail.com i rezervišu sebi mjesto.

Autor teksta: Siniša Stanić

Izvor: Mondo.rs

 

Advertisements

Posted on 20. septembra 2017., in Biblioteka, Knjige, časopisi i pisci, Vesti. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: