Category Archives: Preporuka
Čudo – R.H. Palasio
Knjiga pod nazivom „Čudo“ koju je napisala književnica R. H. Palasio objavila je izdavačka kuća Dereta iz Beograda 2018. godine. Po ovoj knjizi je urađen i film, sa Džulijom Roberts i Oven Vilsonom u glavnim ulogama, koji od srca preporučujem da pogledate, a pročitajte šta je o samoj knjizi napisao moj poštovani saradnik, Dimitrije Janičić.
ČUDA SE, IPAK, DOGAĐAJU
Усуд – народна приповетка
Била два брата заједно у кући, па један све радио, а други једнако беспосличио и готово јео и пио. И Бог им да те стеку у свачему: у говедима, у коњма, у овцама, у свињама, у челама и у свему другоме. Онај који је радио једном помисли у себи: „Што бих ја и за овога ленивца радио? Боље да се оделим, па да за себе радим, а њему што драго!“
Knjige Dejvida Almonda
Izdavačka kuća Laguna objavila je dva romana koje je napisao engleski pisac za decu Dejvid Almond – roman „Skelig“ 2017. godine i roman „Zovem se Mina“ 2018. godine. Pročitajte šta je o njima napisao moj poštovani saradnik Dimitrije Janičić.
SVET SLOBODNOG DETINJSTVA
Lekcija za sreću iz Japana
Japan je predivna zemlja i jedna je od zemalja koje bih jednog dana želela da posetim. Pored Škotske, Irske i Letonije. Mislim, volela bih da ih sve posetim, jednom, ali kako JA i većina mojih savremenika trenutno finansijski stojimo, ovde gde jesmo, ta želja će možda da se ostvari, u dalekoj, dalekoj budućnosti. Elem, volim da gledam japanske filmove, da čitam njihove romane, obožavam njihovu kulturu, ali pre svega, poštujem ih zbog filozofije života. U Japanu ljudi rade stvari razmišljajući i o drugima umesto da misle samo na sebe. Pažljivost, kako prema ljudima, tako i prema bilo kom drugom živom biću je uočljiva na prvi pogled. Pogledajte ovaj interesantni video koji sam pronašla na Facebook-u.
Verica Vinsent Kol, prva Srpkinja u „muškom žanru“
Mislim da je zabaviti ljude na pravi način skoro podjednako važno kao i deliti sa njima sopstveno promišljanje života. A ako ta zabava zahteva i malo vežbanja malih sivih ćelija to ima svrhe i smisla. Krimići su uvek bolji izbor od antidepresiva, mada bi i oni morali da dolaze sa napomenom da mogu da izazovu zavisnost, kaže za „Blic” književnica Verica Vinsent Kol.
Вртоглава – прича о библиотекаркама
Зашто већина библиотекарки носи равне ципеле? Широке џемпере, панталоне с фалтама и сукње од твида? Озбиљан, строг, готово мргодан израз, незаобилазан је на кожи око носа, између браде и чела, на оном изражајном делу тела који се зове лице или face; и који, са тим недостатком осмеха, нуди све, осим изражајности.
Обилазим разне Библиотеке. Најчешћа слика на коју наилазим је – равна појава, са уредно зачешљаном косом, подигнутом у реп или пунђу; у класичној кошуљи и панталонама мушког кроја. И, наравно, у тим, већ поменутим, равним ципелама. Једнолично, досадно, извесно, са свих страна, пљоснато!
Dva i dva su pet – Miljena Minja Drndar
Knjiga Dva i dva su pet, koju je napisala književnica Miljena Minja Drndar, rodom iz Požarevca, objavljena je 2014. godine u izdanju izdavačke kuće Ganeša klub iz Beograda. Dopala je do ruku mom poštovanom saradniku, piscu, prevodiocu, književnom kritičaru – Dimitriju Janičiću. Pročitajte njegov prikaz ovog divnog romana.
LjUBAVNI RAŠOMON
Замка – Зорка Стојановић
Странац сам
пред челичним оком
јастреба и свезнајућим челом сове.
Пред зеленим псима
скривених ловаца,
ћутим.
Печалбар
Син ми отишао у печалбу
круни живот испод
туђе стреје
сели своје тиће од гнезда до гнезда
пије црну тугу за боље дане
аргатује своју младост
као да је узео на позајмицу.
Tišina u biblioteci
Nekada su biblioteke bile poznate po tišini. Podrazumevalo se da, kada se uđe u hram kulture, mora da se šapuće. Da se ne ometa mir onih koji u njoj uče ili istražuju. Poznate su vam i scene bibliotekarki koje na svaki vaš malo povišeniji ton, uzvrate glasnim: „Pssst“. Na sreću, nije više tako. Danas, tišina nije poželjna u bibliotekama. Ne radi se u potaji. Znanje se ne čuva sebično, već se rado deli. Radionice, književne večeri, predavanja, sastavni su deo bibliotekarskih aktivnosti. A, na njima, živa reč je veoma zastupljena. Biblioteke su postale savremeni centri informacija, gde se potreba za informacijama izražava jasno i glasno. Svet se menja, a menjaju se i bibliotekari sa njime.
OD KNJIGE DO DUŠE 