Advertisements

Verica Vinsent Kol, prva Srpkinja u „muškom žanru“

Mislim da je zabaviti ljude na pravi način skoro podjednako važno kao i deliti sa njima sopstveno promišljanje života. A ako ta zabava zahteva i malo vežbanja malih sivih ćelija to ima svrhe i smisla. Krimići su uvek bolji izbor od antidepresiva, mada bi i oni morali da dolaze sa napomenom da mogu da izazovu zavisnost, kaže za „Blic” književnica Verica Vinsent Kol.

verica

Rođena je u Beogradu kao Verica Kovačević gde je diplomirala na Pravnom fakultetu. Od 1999. živi na Malti sa suprugom Kenom, radi u biblioteci Instituta za međunarodno pomorsko pravo i – piše krimi romane na srpskom. Zapravo, ona je prva žena koja je u Srbiji rešila da se oproba u ovom „muškom“ žanru. Pre „Smrti na oltaru“ (Portalibris, 2017), objavila je još tri naslova: „Greh, gnev i grad“ (Karganović, 2007), „Magični teatar ljubavi i smrti“ (Laguna, 2010) i „Supermodel za ubistvo“ (Paladin, 2012). Njena kratka priča „Scenario za ubistvo“ nedavno je objavljena u antologiji „BalkaNoir“ u izdanju grčke izdavačke kuće „Kastaniotis“.

– Antologija je, za sada, samo na grčkom ali planira se prevod na druge jezike, kao i prezentacija na sajmu knjiga u Frankfurtu. Nije postojao klasičan konkurs, oni su kontaktirali pisce. Mislim da je u našem slučaju to bila Mirjana Novaković – koja je, inače, napisala prilog za Antologiju na temu krimi priče u Srbiji – ona Đorđa Bajića, a Bajić mene… tako da su to bile zapravo priče po narudžbini – otkriva Verica Vinsent Kol za „Blic“.

Otkud vi u svetu književnosti, budući da ste magistrirali pomorsko pravo i bavili se nekim drugim stvarima u životu? Da li je to nešto što ste oduvek nosili u sebi ili poriv koji se javio u toku života, spontano?

– Na neki način, svet književnosti je bio moj svet otkako sam naučila da čitam. Vrlo često je bio čak stvarniji nego „stvarni svet” jer ja spadam među one ljude koji su blagosloveni sposobnošću da se potpuno izgube u knjigama, neko kome je to dovoljno da bude savršeno srećan. A zašto se nisam u tom svetu obrela ranije kao pisac? Mislim da je najbolji odgovor: iz poštovanja. Ja volim da dobro radim ono što radim, i trebalo mi je vremena da se, čitajući sve te divne knjige, od onih u kojima se tražimo do onih u kojima se gubimo, „prestrojim u hodu“ i shvatim da sam, nakon što sam ih toliko pročitala, konačno spremna da pokušam i da napišem jednu.

Zašto baš krimi žanr?

– Čini mi se da se sklonost prema izvesnim vrstama priča javlja relativno rano tokom nečijeg čitalačkog staža i postaje stalna stavka na njegovoj listi tako da će, ako se jednog dana odluči da počne da piše, taj afinitet verovatno opredeliti i šta je to što će pisati. Ovde ne govorim o onome što se na engleskom govornom području naziva „literarna fikcija“, to je potreba druge vrste; da parafraziram Hesea, to je potreba da se izrazi ono što samo od sebe pokušava da izbije iz čoveka. I sama sam se jednom okušala u tome, romanom „Gospođo, quo vadis?“ (Paladin, 2013). No, ja mislim da je zabaviti ljude na pravi način skoro podjednako važno kao i deliti sa njima sopstveno promišljanje života. A ako ta zabava zahteva i malo interakcije, malo vežbanja malih sivih ćelija, to je, po meni, zabava koja ima svrhe i smisla. Krimić je, recimo, uvek bolji izbor od antidepresiva, efektniji i, u svakom slučaju, mnogo prijatniji. Mada bi i krimići morali da dolaze sa napomenom da mogu da izazovu zavisnost.

Pošto ste prva književnica koja je počela da piše krimi romane u Srbiji, ko su vam bili (pretpostavljam, inostrani) uzori, ako ste ih uopšte imali?

– Prva naša spisateljica koja je jednom broju svojih romana dala formu kriminalističkog romana je zapravo Mirjana Đurđević, mada su, s obzirom da njena namera u njima nije samo da zabavi već i da, na sebi svojstven, duhovit način, komentariše našu stvarnost, oni zapravo nešto više od žanra. Za razliku od nje ja sam, jednom kada sam rešila da se upustim u pisanje krimića, odlučila da će to biti žanr, samo žanr i ništa osim žanra. Osim toga, činjenica je da domaće verzije ovog aposlutno najpopularnijeg žanra na svetu, u Srbiji u to vreme – govorim o periodu od pre desetak godina – gotovo da nije bilo. Drago mi je što se situacija u međuvremenu promenila i što ih ima sve više, kao i što među njihovim autorima ima sve više žena. A što se mojih ličnih uzora tiče, imam ih mnogo. Moje prve ljubavi su Erl Stenli Gardner (autor Perija Mejsona, čiji romani su možda odgovorni za moj afinitet prema pravima i advokaturi) i, naravno, neizbežna Agata Kristi. Ali ja konstantno nailazim na pisce koji me oduševljavaju: recimo Elizabet Džordž i Patriša Kornvel – zbog tog savršenog spoja inteligentnog zapleta i psiholiški artikulisanih, kompleksnih likova; Džon D. Mekdonald – zato što je izmislio jednog od najboljih privatnih detektiva u istoriji žanra i što moja vrsta cinizma prepoznaje njegovu vrstu cinizma. Romani Ričarda Norta Patersona i Skota Turoua, autora tzv. pravnih trilera su meni, kao pravniku, aposlutno neodoljivi. Ijana Rankina i Pola Levina volim zbog jedinstvenog humora, a Džejmsa Elroja zato što je tako neverovatno, otkačeno originalan. Moja novija otkrića su škotski pisci Piter Mej i Kris Brukmajer. Sve u svemu, volela bih da pišem kao svi oni. S obzirom da je to nemoguće, pišem samo kao „little old me”. Uostalom, moj pol, godine i krimići su obično dobra kombinacija.

Kako se u vašoj glavi razvija priča? Od zapleta ili raspleta? Da li prvo smislite kraj pa krenete unazad ili…?

– Ja zaista pišem unazad. Kao što ni u životu nisam nikada bila sklona pravljenju bilo kakvih čvrstih planova, tako ni kada sednem da pišem roman nemam u glavi ništa osim generalne ideje, nekoliko likova i ko je ubica. Sve ostalo nastaje spontano, tako da je krajnji rezultat u dobroj meri i posledica trenutnog raspoloženja.

Koje su veštine potrebne da čitaoca ne navedete pre vremena na to ko je ubica?

– U podžanru u kojem pišem, tzv. „whodunit”, postoji pravilo koje pisac treba da otpoštuje, inače se smatra da ne igra fer igru: čitaocu se apsolutno moraju dati tzv. „clues“, mali nagoveštaji (reči, postupci likova, u svakom slučaju neka vrsta ofiranja) koji treba da mu pomognu da sam zaključi ko je ubica. No, stvar je u tome da se oni odmah i sakriju, obično nečim što će čitaocu odvući pažnju na nešto drugo. Ako je za čitaoca izazov da pogodi ubicu, za pisca je još veći izazov kako da upotrebi te tragove a da to ne bude ni previše ni premalo, ni prerano ni prekasno. Genije Agate Kristi je, po meni, u tome neprevaziđen i do dan danas.

U jednom prikazu vaše knjige piše da se vidi „jedinstveno ženska sposobnost da se opiše osvetoljubiv i hladnokrvno izveden zločin iz strasti“. Da li mislite da žene zaista imaju tu osvetoljubivu crtu koja muškarcima nedostaje pa im je, stoga, lakše da izmaštaju neki zločin?

– Ja verujem da je ono što ovaj komentar sugeriše zapravo žensko oko za detalj i ženska nesklonost ka prostom nasilju. Ako to posmatramo, recimo, u kontekstu krimi romana engleskih autorki prve polovine XX veka koji se, kako reče Agata Kristi „bave malim, privatnim ubistvima“, nasuprot tzv. tvrdim krimićima Dašijela Hameta gde imamo na desetine mrtvih, to zaista može tako da izgleda. Iako autorke nekada zaista nisu kosile svoje žrtve automatskim oružjem niti dopuštale svojim detektivima mnogo barskih tuča, danas je ta razlika manje izražena. Mada se, na primer, otrov i dalje smatra ženskim oružjem, a njime se ne može izvršiti ono što zakon zove ubistvo na mah. Tako da, uslovno rečeno, čak i statistički posmatrano postoji muški zločin i ženski zločin i svaki profesionalni profajler to koristi u svom radu. Što se mojih romana tiče, mislim da sam po pitanju ko je ubica bar do sada bila pravi zastupnik rodne ravnopravnosti.

smrt

Najnoviji roman, „Smrt na oltaru“ je prvi koji se dešava na Malti, iako tu živite bezmalo dve decenije. Zašto je Malta tek sad došla na red?

– Glavni lik u svim mojim krimićima, privatni detektiv Andrej Avakumović Kum je zamišljen kao beogradski privatni detektiv, tako da sam mu slučajeve za rešavanje u prva tri romana smestila u Beograd. Ali on je, između ostalog, i veliki putnik, a kada je u pitanju Malta čoveka jednostavno svrbe prsti da je uvede u neku priču. I mada su Malteški vitezovi ono što većini ljudi prvo padne na pamet kada se pomenu tajanstveni aspekti Malte, neki mnogo stariji periodi njene istorije obiluju sa mnogo više tajni: od Hipogeuma, jedinstvenog podzemnog hrama u kome su nađene izdužene ljudske lobanje, preko preistorijskih hramova starijih od Stounhendža i egipatskih piramida, do mnogobrojnih podzemnih tunela i pećine u kojoj su nađene kosti minijaturnih slonova i nilskih konja… I još mnogo toga. Kombinacija mog globtroterski raspoloženog detektiva i takve sredine bila je jednostavno neodoljiva.

Pre Malte dugo ste živeli u SAD. Da li je teško održavati maternji jezik svežim u glavi, naročito kada ste u braku sa strancem?

– Psujem na srpskom i u tome sam vrlo kreativna. Psujem, naravno, i na engleskom, ali kada sam stvarno besna nema te engleske psovke koja može da mi pomogne da pustim paru. Šalu na stranu, dešava mi se da pobrkam lončiće pogotovo kada sam u prisustvu dve osobe od kojih jedna govori srpski a druga engleski, pa se osobi koja govori srpski obraćam na engeskom i obrnuto. Takođe mi se dešava da se u tekstu mojih romana zateknu izvesne engleske konstrukcije. No, ja čitam srpske novine i trudim da pratim sve što se u zemlji događa; uključujući, nažalost, i ono što se trenutno događa srpskom jeziku. Razmišljajući o razlozima zašto nam najednom treba sav taj novogovor i odakle svi ti neverovatno rogobatni izrazi, došla sam do zaključka da je i za to najbolje objašnjenje – kao što je to slučaj kod planiranih ubistava – zapravo nedostatak empatije. Jer jezik je nešto živo, nešto sa čim živimo svaki dan, i ako ga ne „osećamo“ verovatno nam nije teško ni da ga silujemo i ubijamo.

Kako je nastao Avakumović? I on je usamljenik, poput mnogih poznatih detektiva ali i dobar frajer, kako smatraju mnoge čitateljke. Da li je on i vaš muškarac iz snova?

– Kum je nastao tako što sam, kada sam rešila da Beogradu podarim njegovog prvog privatnog detektiva, zamislila lika koji sedi na splavu na Savi sa nogama u vodi, pije špricer i razmišlja o životu i kaže sebi „Lovi ribu Ahmete Šabo“. Ova scena nije ušla u roman, ali u njoj sam upoznala čoveka. Sve ostalo je došlo spontano, kao moja verzija jednog starog beogradskog frajera, verovatno mešavina nekih koje sam svojevremeno znala ili za koje sam znala. Kum je na mnogo načina stara kajla, kako se nekad govorilo. Što se izgleda tiče, jednom sam na Fejsbuk postavila jednu fotografiju Šona Bina iz mladosti, neobrijanog i sa cigaretom u ustima. To je Kum, recimo, devedeset sedam posto. Od naših glumaca, mislim da ga je mogao igrati samo Dragan Nikolić. Doduše, ne poznajem dovoljno nove generacije glumaca, pa mi se, nadam se, može oprostiti ako eventualno previđam idealnog Kuma. Kratak opis, za slučaj da neko ima sugestije: visina 194 cm (pomalo nepraktično za privatnog detektiva). Težina: zavisno od discipline, koja mu, međutim, nije jača strana. Kosa: smeđa sa nešto sedih, obično predugačka ili ošišana na nularicu. Oči: žućkasto-zelenkasto- smeđe. Kreće se polako, ali je brz kad zatreba.

Da li već imate novi roman u glavi?

– Novi roman je jednim delom već na papiru. Radni naslov: „Smrt izdavača“. Jer kao što je Umberto Eko rešio da napiše „Ime ruže“ zato što je imao „neodoljivu potrebu da ubije popa“, a Mirjana Đurđević „Ubistvo u Akademiji nauka“ zato što je „poželela da ubije akademika“, ja sam rešila da će žrtva mog sledećeg romana biti izdavač. Svaka sličnost sa stvarnim licima je, naravno, nenamerna. Veoma cenim sve izdavače sa kojima sam sarađivala.

Izvor: Blic.rs

Advertisements

Posted on 22. jula 2018., in Biblioteka, Knjige, časopisi, pisci i javna lica. Bookmark the permalink. 1 komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: