Advertisements

Dva i dva su pet – Miljena Minja Drndar

Knjiga Dva i dva su pet, koju je napisala književnica Miljena Minja Drndar, rodom iz Požarevca, objavljena je 2014. godine u izdanju izdavačke kuće Ganeša klub iz Beograda. Dopala je do ruku mom poštovanom saradniku, piscu, prevodiocu, književnom kritičaru – Dimitriju Janičiću. Pročitajte njegov prikaz ovog divnog romana.

Naslovna_2 i 2 su 5

LjUBAVNI RAŠOMON

Da li su dva i dva pet? Nije to matematika koja se uči u školi. To može da bude ljubavna ili životna matematika junaka Minje Drndar u njenom romanu. Da bi bila jasna ova matematička nedoumica, trebalo bi da se pročita roman pod naslovom Dva i dva su pet. Zato mi se, valjda učinilo da ova ljubavna zavrzlama može da nosi naslov u skladu sa Kurosavinim filmom, ali bih pogrešio. Stanovišta jesu različita, ali ipak krajnje istine su bliže.
Ako spadate u grupu danas sve ređih istinskih čitača, čitanje ove knjige vam neće teško pasti. Minja piše dobro i lako. Kada čitate tu njenu knjigu imate utisak da je ona to iznedrila bez napora, da joj je bio najveći napor uneti tekst u kompjuter. Oni koji se bave pisanjem znaju da to nije tako, da se knjige mnogo teže rađaju, ali kada imate ovakav utisak, onda je to priznanje autoru da je odabrao pravi životni poziv.
Jedan od junaka knjige ponavlja staru istinu: ništa nema novo na ovom svetu. Sve što nam se dešava desilo se negde i nekada i nekome drugome, zato neka vas ništa ne iznenađuje. A, u samoj knjizi ima iznenađenja. Junaci ove ljubavne priče razapeti su između patrijarhalnog shvatanja i ponašanja savremene televizijske novinarke, između nečega što se smatra prosečno prihvatljivim i strasti koja izbija i nosi poput vremenske nepogode, između karijere po svaku cenu i ljudskosti, između „crne gore“ u Bačkoj i prave Crne Gore, između grada i sela, između kolonizacije sa proterivanjem bivših vlasnika i gorštačkog shvatanja poštenja. Savremena devojka koja nikada nije upoznala te gorštake od kojih potiče, ali ih je samim „postojanjem nastavila“, oseća dužnost da na poseban način u praksi ostvari neka shvatanja svojih predaka.
I pored najbolje volje, ljubav se ne može planirati. Ona „naleti“, čovek, kako su govorili stari „stane na ludi kamen“, prestane da se ponaša racionalno. Autorka je uspela da uhvati tu neuhvatljivu nit, taj „udar“ struje u kome se izgubi sračunatost i staloženost i da ga prikaže istinito i doživljeno, što je izuzetno i retko se sreće.
Svi događaji u knjizi zbijeni su u jednu godinu, tačnije od avgusta 2005. do jula 2006. godine. To je bilo i vreme krcato političkim zbivanjima, raspadom državne zajednice Srbije i Crne Gore, što je s merom prikazano u „of-u“ glavne radnje romana. Sonja, Vladislav, Vuko, Neda, Milan, Tamara i Maja, junaci ove knjige višestruko su povezani, ali isto tako i međusobno suprotstavljeni različitim shvatanjem sveta i života. Autorka je svakog od njih predstavila kao ličnu ispovest, što je unekoliko umanjilo verovatne razlike među njima, jer se jezik tih ispovesti ne razlikuje dovoljno da bi pokazao njihove potpune individualnosti, a posebno mekanost i osetljivost koja izbija iz muških ispovesti, deluje previše ženski osetljivo i nežno.
Postupak glavne junakinje, čija je svojeglavost u izvesnim godinama razumljiva, više je tvrdoglavo muški, jer je sposobna da svoju kćer stavi na kafanski sto, kao kartaški adut kojim je završena njena živiotna partija sa muškarcem koga je smatrala sudbinskim svojim izborom. Ta bol, koju je time u stvarnosti nanela sebi, mnogo je ovlašnije prikazana od tog inata kojim je priznala svoj mladalački izbor.
Jezik knjige je sočan, iako povremeno zaluta i u grubu svakodnevicu, ali nigde ne deluje banalno, opisi su izazovni, ponekad iznenađujuće inventivni, kakva je upotreba nekih nacioanlnih karakteristika naših ljudi, kao ona masovna poseta slikarske izložbe „od inata zvaničnicima“, i prefinjena, a u suštini ljudožderska surovost borbe za karijeru u svetu TV novinara. Ponekad su i neobična upoređenja kao onaj „ne kuju se više ovakvi džentlemeni“ ili „ljubav se ćuti“, dok se tuga „kao med sa kašike tegli gusto i sporo“ – pravo osveženje.
Zaplet je interesantan, dobar, iako se ponekad učini da je urađen po ugledu na latinoameričku sapunicu, ali sam se više puta uverio da život često bude komplikovaniji od bilo kakvih serija. A knjiga Minje Drndar ima „ono nešto“ što je čini više od ljubića, što je svrstava u obećavajuće talente nove generacije pripovedača, kako bi njena junakinja rekla – koje grade kuće „koje već postoje samo u snovima“.
Moja preporuka: čitati zbog zagrcnutosti i lakoće (a onda lepote) kojom autorka piše, zbog savremene i bliske tematike, zbog razumavenja mlade generacije, zbog zapleta, pa u krajnjem da bi čovek shvatio da dva i dva zaista mogu da budu pet.


Prikaz napisao Dimitrije Janičić iz Beograda

Advertisements

Posted on 11. jula 2018., in Biblioteka, Knjige, časopisi i pisci, Savremenici, Zavičajni pisci. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: