Advertisements

Knjige Dejvida Almonda

Izdavačka kuća Laguna objavila je dva romana koje je napisao engleski pisac za decu Dejvid Almond – roman „Skelig“ 2017. godine i roman „Zovem se Mina“ 2018. godine. Pročitajte šta je o njima napisao moj poštovani saradnik Dimitrije Janičić.

SVET SLOBODNOG DETINJSTVA

Čudne su ove dve knjige britanskog pisca za decu Dejvida Almonda. Na prvi pogled to su smirene knjige koje se dešavaju u jednoj ulici, u jednoj staroj garaži spremnoj za rušenje ili oronuloj zgradi koja predstavlja opasnost za okolinu i u kojoj stanuju jedino sove. Dešavaju se i na jednom drvetu na kome devojčica Mina sedi na grani, ispod gnezda kosa koji iznad njene glave gaji svoje potomstvo, stalno krešteći na Minu. Tu je i nedavno doseljeni dečak Majkl, usamljeni desetogodišnjak. On se sprijateljuje sa neobičnom devojčicom koja sedi na drvetu i nešto piše u debeloj svesci.

Dečak u trošnoj garaži pronalazi i nekoga za koga ne može tačno da odredi šta je, čovek ili neki drugi stvor koji je rođen samo u mašti ljudi. Ipak, on sa njim uspostavlja kontakt, poverava se komšinici Mini, pa ga njih dvoje smeštaju u staru trošnu zgradu u kojoj jedino stanuju sove. Posle toga razvija se priča o snazi života, o odrastanju, o dečjoj nesebičnosti i o prijateljstvu. To je priča na granici realnosti, ali deluje istinito i vrlo uverljivo.

Pisac Dejvid Almond je pisac za decu, odnosno za mlade. Svojom prvom knjigom „Skelig“ (1998) je osvojio Vitbredovu nagradu, a stručnjaci ovu knjigu stavljaju u spisak stotinu najboljih knjiga napisanih za decu uopšte. Kasnije je ovaj autor dobio i nagradu „Hans Kristijan Andersen“ koja se smatra Nobelovom nagradom za oblast dečje književnosti.

Drugi roman pod naslovom „Zovem se Mina“ je dnevnik jedne pametne devojčice koja nikako ne može da se uklopi u okvire školskog programa. Ona ima mnogo pitanja, neće da razmišlja onako kako joj učiteljica govori, ona o svemu ima svoj stav. Ona voli da uči, ali nikako ne može da se uskladi sa nekim školskim pravilima i naredbama, sa ograničenjima i okvirima koje joj nameće školska disciplina i školski program. Onaj ko se svojevremeno upoznao sa „Slobodnom decom Samerhila“ verovatno će lakše razumeti i prihvatiti tu devojčicu koja je izuzetak. Jer u ovoj knjizi pisac bez rezerve podržava pravo dece na sopstveno mišljenje i na slobodu izbora.

Oba romana pisana su divnim jezikom sa puno lirskog prizvuka. Roman „Zovem se Mina“ čak je i prelomljen većim delom kao rukopis, on stvarno liči na dnevnik devojčice. Radnja oba romana se delimično preklapa, iako se drugi roman „Zovem se Mina“ dešava pre romana „Skelig“.

Oba romana govore o vremenu odrastanja, vremenu između detinjstva i pubertetskog nemira, vremenu kada se prestaje verovati u neke bajke, ali se pokušava napraviti sopstvena bajka. Za „Skelig“ su neki kritičari rekli „kao da je napisan perom iz krila anđela“, pošto Majkl i Mina nisu sigurni da li je njihov prijatelj iz srušene garaže koga hrane sove u oronuloj kući čovek ili možda anđeo.

Ako se prihvati Minina misao da „um je mesto čudesa“, onda možete da uživate čitajući ovu knjigu. Možda je još bolje da je odrasli čitaju sa decom ili da je deca čitaju odraslima. Jer Mina u svom dnevniku otkriva mnogo toga o svetu i životu, o svom gotovo neiscpno bogatom unutrašnjem svetu. Kada se dečja mašta oslobodi svih stega, onda je sve moguće, sve je verovatno.

Ima i tuge u romanu. Mina je ostala bez oca kada je bila mala. Njen gradić se nalazi na zemljištu ispod koga je nekada bio rudnik uglja. U nekoj od nesreća, a nekada ih je bilo više, nestao je i njen otac. Ona jednom ulazi u zabranjeni svet podzemlja, koji je opasan i zatvoren, pitajući se da le će tamo negde u podzemlju, kada pređe podzemnu reku kao u grčkoj mitologiji, da sretne svoga tatu. Ona nikada o tome nije pričala, ali je taj događaj poverila svome dnevniku.

Ima u Mininom, dnevniku i zadataka za izuzetnu aktivnost, a ima i neobičnih reči. Evo, pomenimo neke od njih: „obesčudacija“, „beshramnost“, „blablatrućanje“ i slično. U ovim dvema knjigama je neobični, ponekad teško razumljivi odraslima, ali istiniti i mogući, čudni i inspirišući svet detinjstva, svet slobodne dečje mašte i svet jednog pisca koji je razumeo detinjstvo i odrastanje.


Prikaz napisao Dimitrije Janičić iz Beograda

Advertisements

Posted on 29. jula 2018., in Biblioteka, Knjige, časopisi, pisci i javna lica, Preporuka. Bookmark the permalink. 1 komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: