Category Archives: Knjige, časopisi, pisci i javna lica
Dvojnici iz tame – Morea Banićević
Hrvatska književnica Morea Banićević, napisala je roman „Dvojnici iz tame“ (Laguna, Beograd, 2017) koji je nastavak romana „Demon školske biblioteke“. Moj poštovani saradnik na blogu Dimitrije Janičić, napisao je nekoliko rečenica o njemu. Pročitajte njegov prikaz, a slobodno možete da pročitate i roman. Verujem da se nećete razočarati.
PUSTOLOVINA SE NASTAVLJA
Autorka „Demona školske biblioteke“ nastavila je da piše o doživljajima svojih junaka iz te knjige. To je ustaljeni recept autora na zapadu: dok ima čitalaca, odnosno kupaca, tema se nastavlja. Tako ista grupa dece junaci su nastavka koji nosi naziv „Dvojnici iz tame“. Trinaestogodišnjaci su i dalje spremni za pustolovine.
Neobična starica je u mraku rekla Borisu da ako hoće da sebi „stvori nove mogućnosti treba da otvori neka nova vrata“. Odrastanje je samo po sebi otvaranje novih vrata. Ta poruka zadržava se negde u Borisovom pamćenju, on je svestan da ga čeka to otvaranje, ali nije siguran šta ga čeka kada se to desi.
Borisu stiže neobična kućica za lutke. U njoj su drvene figurice koje liče na grupu koja se druži i koja je ranije upala u razne pustolovine. Grupu i dalje čine Boris, Mrklja, Zuba i Otis i devojčice Inka i Zara. Boris je i dalje neka vrsta vođe, Mrklja zakeralo koje o svemu ima mišljenje i stvara nove reči, Zara je štreber i najnačitanija, a Zuba proždrljivac, uvek gladan.
Grupu veže drugarstvo koje se kalilo u ranijim pustolovinama. Bili su zajedno kroz mnogo toga, pa ni sada ne žele da odustanu. Spremni su da pruže podršku jedni drugima. Oni upadaju u mrežu neobične starice koja se javlja samo noću. Kasnije se ispostavi da je to ona zla baba iz slovenske mitologije – Baba Jaga. Drvene figurice u kućici za lutke pretvaraju se u dvojnike koji pokušavaju da zauzmu mesta dece u porodicama.
Deci pomaže neko senovito biće, devojčica-senka koja se zove Abi. Ona ostaje upamćena, jer njen najveći strah je – zaborav. Mrak je i ovoga puta krio demone, ali grupa se snalazi u čudnim mestima između dva sveta, a autorka knjige uspeva da održava i zadrži pažnju čitalaca. Snaga drugarstva, zajednički nastup bez obzira na posledice, pokazuju koliko je nezamenjivo iskreno prijateljstvo koje se izgradilo u školi, u gradskom kvartu, a okalilo se u opasnim situacijama u koje je grupa zapadala.
Priča je rađena po principima sličnih dečjih knjiga: manje opisa, više dijaloga i što više uzbudljivih zbivanja. Pisana kao filmski scenario, kroz pretapanja između svakodnevnih školskih obaveza i nadmudrivanja s profesorima i uzbudljive borbe sa zlom koje dolazi iz mraka i teško ga je odrediti. U tim zbivanjima se pojavljuju i prve ljubavi, izgrađuju ljudi. Dok nam filmovi i televizija nude premnogo nasilja, ovde su razrešenja sa manje grubosti.
Roman je čitljivo, dopadljivo i vrlo jednostavno štivo koje vredi čitati. Autorka ne definiše ni mesto zbivanja, ni naciju junaka, niti sve to definiše vremenski određeno, izuzev godišnjih doba. Zato čitaoci roman prihvataju kao da se događa u njihovom mestu, što mu obezbeđuje čitanost.
Prikaz napisao Dimitrije Janičić iz Beograda
„Lepotica i zver“, priča stara 4000 godina
Bajka „Lepotica i Zver“ inspirisana je francuskim romanom iz 1740. godine, „La Belle et La Bete“ Gabrijel-Suzan Barbo de Vilnev, ali sama priča datira od pre 4000 godina, zaključili su istraživači sa univerziteta u Daramu i Lisabonu.
BLISTAVI UM – Zbog čega je Džon Neš bio jedinstveni genije?
Džon Neš, jedan od najvećih matematičara svih vremena i dobitnik Nobelove nagrade poginuo je juče u saobraćajnoj nesreći zajedno sa svojom suprugom Ališom. Životni, ali i akademski put ovog genija bio je sve samo ne običan.
Demon školske biblioteke
Roman „Demon školske biblioteke“ koji je napisala hrvatska književnica Morea Banićević, objavljen u izdanju izdavačke kuće Laguna iz Beograda 2016. godine, dopao je do ruku mom poštovanom saradniku, književniku, prevodiocu i književnom kritičaru – Dimitriju Janičiću. Pročitajte šta je on o njemu napisao.
PUSTOLOVINA U BIBLIOTECI
Kako su počinjali slavni pisci: Hese, Breht, Rilke…
Čuveni Maks Friš (1911 – 1991) je u svom drugom dnevniku zabeležio utisak sa Frankfurtskog sajma knjiga: Razlika između pisca i konja je u tome što konj ne razume jezik onih koji njime trguju, napisao je Zigfrid Unzeld u izuzetno interesantnoj knjizi „Autor & izdavač“.
Književni dijalog: Zoran Živković
Dvojica pisaca Aleksandar Gatalica i Zoran Živković susreli su se da pred kamerama Radio-televizije Srbije progovore o vremenu književnosti u kojoj je književnost pod najvećim znakom pitanja. U novoj epizodi Književnog dijaloga osvetljena je književna radionica jednog od najprevođenijih srpskih pisaca: trideset knjiga, sa preko deset hiljada stranica i sve to, prema rečima pisca, otkucano samo jednim prstom desne ruke. Osim ovog zanimljivog podatka, gledaoci će saznati i o tome kakva je sudbina žanra naučne fantastike u 21. veku, kakva je bio ličnost jedan od velikana svetske književnosti 20. veka Artur Klark, s kojim je Zoran Živković bio u ličnoj prepiski tokom mnogih godina, kao i o tome zašto svetovi fantastike moraju biti uređeniji nego oni stvarnosne proze. U kreativnom razgovoru dvojica pisaca dotakli su se i tema odnosa pisca i njegove publike, kao i onoga što će zanimati mnoge mlade umetnike koji ulaze u svet književnosti: šta je potrebno da bi se postalo pisac. Razgovor je sniman u Univerzitetskoj biblioteci Svetozar Marković koja je nakon zatvaranja ostavljena dvojici pisaca i TV ekipi RTS „na raspolaganje“, što je čitavom razgovoru dalo onu zagonetnu notu koja se najčešće sreće u stvaralaštvu Zorana Živkovića.
„Ubistvo u Orijent ekspresu“: Otmica koja je podstakla Agatu Kristi da napiše svoje najpoznatije delo
Da li ste znali da je slavna britanska književnica jedan od svojih najpoznatijih detektivskih romana napisala inspirisana još poznatijim slučajem kidnapovanja?
U čuvenom romanu Agate Kristi, “Ubistvo u Orijent ekspresu”, belgijski detektiv Herkul Poaro rešava misteriju ubistva američkog tajkuna. Dok je priča iz 1934. godine, prilagođena u najnovijem filmskom ostvarenju reditelja Keneta Brane, delo Agatine fikcije, malo je poznato da je slavna spisateljica za svoj roman inspiraciju tražila u naslovima crne hronike iz tog perioda.
VEKOVIMA SU PLJAČKALI SRBIJU: Otkrivamo gde se danas nalaze najveće srpske dragocenosti!
Počev od 19. veka, prioritetni zadatak svih zapadnjaka je u napadu na Srbiju bio da se pronađe i odnese što više drevnih srpskih rukopisa i knjiga, zbog čega se oni sada nalaze širom sveta. Za sada nema izgleda da se vrate tamo gde pripadaju – u Srbiju. Istražujemo zašto.
Čemerika – Danilo Marić
Roman u tri toma – Čemerika, koji je napisao Danilo Marić, objavljen u izdanju izdavačke kuće „Alma“ iz Beograda, 2017. godine, dospeo je do ruku mog poštovanog saradnika na blogu, pisca, prevodioca i književnog kritičara, Dimitrija Janičića. Pročitajte šta je napisao o njemu.
EPSKA SAGA DANILA MARIĆA
Најлепша љубавна песма Врања: Иза стихова “Отвори ми, Бело Ленче” крије се невероватно узбудљива прича о играма двеју судбина
“Otvori mi, Belo Lenče” narodna je pesma koju mnogi znaju, ali za istinitu priču dveju sudbina, na osnovu koje je pesma napisana, ne zna gotovo niko.
Najlepša pesma Vranja i najlepša ljubavna priča iz Vranja govori o devojci – “Belo Lenče” Jeleni Stamenković, rođenoj u Gornjoj čaršiji, nadomak kafane “Belo jagnje”. Pamte je kao lepu, zgodnu i otmenu.
OD KNJIGE DO DUŠE 