Advertisements

Demon školske biblioteke

Roman „Demon školske biblioteke“ koji je napisala hrvatska književnica Morea Banićević, objavljen u izdanju izdavačke kuće Laguna iz Beograda 2016. godine, dopao je do ruku mom poštovanom saradniku, književniku, prevodiocu i književnom kritičaru – Dimitriju Janičiću. Pročitajte šta je on o njemu napisao.

Demon_školske_biblioteke_Morea_Banicevic

PUSTOLOVINA U BIBLIOTECI

Često čitam domaće autore slične fantastične literature, ali često se i razočaram. Ovde to nije slučaj. „Demon školske biblioteke“ Moree Banićević je dobro napisana knjiga. Po zapletu, po načinu obrade, po junacima, po razrešenju ona ni trunku ne zaostaje za sličnim delima svetskih pisaca ove vrste literature, bar onim koja su prevedena kod nas.

Morea Banićević je profesorica engleskog jezika. Rođena je 1981. godine u Rijeci, gde i danas živi. Radi u osnovnoj školi u Opatiji. Ovo je njen prvi roman.

U romanu su napravljena nekolika iskoraka, nekolike veze karakteristične za naše podneblje. To je veza sa školskom lektirom, bar onom koja je postojala donedavno, čitanjem knjiga savremene dece koje je zamenjeno internetom i filmovima, nekim naznakama slovenske mitologije i jednom sasvim običnom „ekipom“ dvanaestogodišnjaka iz kvarta. To su dečaci Zuba, Boris, Mrklja i Otis i devojčice Zara i Inka. Razume se, tu je i školska biblioteka u kojoj radi mrzovoljna gospođa Sović, kao i priča o ranijoj bibliteci koja je izgorela i u tom požaru nastradao jedan dečak. U knjizi je i jedan dobroćudni deda koji voli pecanje i ima mnogo razumevanja za ove dvanaestogodišnjake.

Sve počinje kada se u jednoj knjizi pojavljuju neobične poruke, koje se i izbrisane ponovo vraćaju. Te poruke povezuju knjigu o Tomu Sojeru sa romanom „Hajdi“, odnosno sa „Guliverovim putovanjima“ i izazivaju radoznalost ekipe u kojoj ima i vođa, zakerala i štrebera, ali koja je ipak kolektiv stvoren druženjem u razredu, ulici i slobodnom vremenu.

Pokazaće se da su deca namerno namamljena u pustolovinu. No, pokazaće se, takođe, snaga i vrednost drugarstva, zajednička sposobnost da se razreše tajne i pobede natprirodna bića koja su zatekli u prostorijama spaljene biblioteke za koju su mislili da ne postoji. Pokazalo se da čitanje knjiga znači više od obaveza školske lektire, a da poznavanje glagoljice, pisma iz istorije slovenske pismenosti, može itekako korisno da posluži.

S merom su odabrani učesnici ekipe: jedan kome je jezik brži od pameti, drugi koji pokazuje znake vođe, jedna devojčica je „štreberka“, tačnije odlična učenica koja mnogo čita, a druga je obična savremena mamina kćerka. Kada im se doda usamljni dečak koji je kod tog demona proveo dugo vremena, onda ekipa postaje potpuna. U toku zajedničkog boravka u vanrednim uslovima oni postaju kolektiv.

Autorka se nije previše bavila lepotom opisa. Stil je jednostavan, jezik korektan, dijalozi živi, povremeno duhoviti i odgovaraju uzrastu i shvatanjima savremene generacije dvanaestogodišnjaka. U priču je smestila samo jedan moderni telefon. Kao da veli: vredi ponekad potražiti podatke na internetu! Ostalo treba da bude dovitljivost i znanje, jer česte su situacije kada se ne može pitati internet. Zapleti su uverljivi, dobro organizovani.

Knjiga je uzbudljiva, pa nije čudno što čitaoci na sajtu izdavača smatraju da treba da se nastavi u stilu američkih serijala. To im je i udovoljeno, ali o tome drugi put.


 

Prikaz napisao Dimitrije Janičić iz Beograda

Advertisements

Posted on 26. decembra 2017., in Biblioteka, Knjige, časopisi i pisci, Preporuka. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: