Advertisements

Čemerika – Danilo Marić

Roman u tri toma – Čemerika, koji je napisao Danilo Marić, objavljen u izdanju izdavačke kuće „Alma“ iz Beograda, 2017. godine, dospeo je do ruku mog poštovanog saradnika na blogu, pisca, prevodioca i književnog kritičara, Dimitrija Janičića. Pročitajte šta je napisao o njemu.

Naslovna_Čemerika

 

EPSKA SAGA DANILA MARIĆA

Nedavno je beogradska „Alma“ izdala trotomni roman Danila Marića pod neobičnim naslovom „Čemerika“. To je samo jedan u nizu Marićevih romana, ali jedinstven po mnogo čemu. Ne samo što ga čini 1.400 strana teksta, već i time što obuhvata pet vekova, pet vera, (pravoslavni, katolici, muslimani, protestanti, a i marksistička ideologija bila je neka vrsta religije), više naroda sa četiri kontinenta i uz to brojne države. U vreme SMS poruka, brze hrane, interneta, u ovom veku brzog življenja, epska raspričanost teško može da nađe poklonike. Pa ipak, ako slučajno zalutate u neobični svet Danila Marića, zaplete koje je pravio život komplikovanije od televizijskih serija, u istoriju Srba od tri vere na našim prostorima, istoriju stvaranja Kalifornije i Meksika, uhvatiće vas ova opširna storija da vas ne pusti do kraja. Možda ćete na kraju biti zbunjeni obiljem ličnosti, istorijske građe, ljudske patnje, obiljem ljubavi i mržnje koja teče sa tih stranica, možda će vam smetati nekoliko istorija, zbuniti vas autorov pristup promenama društvenih sistema od feudalnog do savremenog globalnog sela, ali, siguran sam, neće vas ostaviti ravnodušnim.

„Čemerika“ je roman-saga. Ne u smislu herojske pripovetke staroskandinavske literature o podvizima bogova, već priča o istoriji jedne porodice vremenski rastegnuta na nekoliko vekova, a prostorno na nekoliko kontinenata i na nekolika jezička područja. Stvoriti ovakav roman samo po sebi je podvig. Taj podvig dobija na vrednosti kada vas knjiga osvoji, pa vam ne dozvoljava da je ostavite. Pisac je izučio obimnu građu na nekoliko jezika, istorijska zbivanja u Evropi, u Španiji, a onda u Severnoj Americi, posebno u Kalifirniji. Uspešno je sačuvao objektivnost prateći svoje junake kroz nekoliko konfesija, u veoma različitim uslovima, sa stanovišta osvajača i sa stanovišta okupiranog, sa položaja gospodara i položaja roba.

Ovakva knjiga zahteva da autor iznosi istorijske činjenice, jer su one društveni okvir u kome postoji i deluje porodica koja je tema knjige. Autor je, hteo ne hteo, primoran da se bavi istorijom Turske, odnosno Otomanske carevine, Hercegovine, Srbije, Nove Španije, Novog sveta, Austrougarske, istorijom komunističke Jugoslavije, prošlošću franjevaca, istorijom srpske pravoslavne crkve (u rasejanju i domovini, u komunizmu i pod turskom okupacijom), a onda i istorijom indijanskih plemena, periodom nastanka nezavisnih država Kalifornije i Meksika… Ostajući u oblasti činjenica u udžbenicima, Marić je ipak uspeo da suvoparne podatke ispriča sočnim jezikom, da istorijske činjenice pretvori u interesantnu pripovedačku prozu.

Marić je vrstan pripovedač. On je istovremeno i epski pripovedač. Priča mu teče lako, prirodno, bez zastoja i mucanja. Jezik mu je bogat, prožet često nekim gotovo zaboravljenim izrazima. Ponekad ga priča „ponese“ pa se zaboravi zaplovivši okeanskim epskim širinama pripovedačkim. Rekao bih otme mu se ponekad priča, ponese ga i za kratko počne da živi za sebe, slobodna i lako pamtljiva, istraživački zanimljiva i izazivački podatna. A onda naleti na oblast koju slabije poznaje, pa se pretvori u jednolično iznošenje činjenica, sve dok ne stigne do nekog od svojih junaka, da bi ga on ponovo preneo u njegovu osvedočeno jaku i bistru pripovedačku maticu. Ipak, on ume sa rečima, reči su njegov osnovni alat.

Sa hercegovačkog krša Petar (Pedro) nosi zdravlje formirano u teškim uslovima siromaštva, nosi naivnost i poštenje primitivnog hercegovačkog seljaka, porodično vaspitanje na temeljima pravoslavne vere da se ne učini zločin, jer zločin je protivan čojstvu, a čojstvo je osnovna vrlina ovih gorštaka. Istovremeno on nosi i želju da uspe, jer je svestan da se nema gde vratiti čak i ako razlog njegovog bekstva nestane. Ta suprotnost između patrijahalnog porodičnog vaspitanja i zahteva nemilosrdne španske okupatorske države koju potpomažu i organizuju franjevci, sve u slavu Hrista i hrišćanstva, iako ne baš hrišćanskim metodama, predstavlja stalni unutrašnji sukob kod Petra. To je onaj iskonski sukob dobra i zla, koji će naslediti i neki od njegovih potomaka koje priča prati.

Selo Plana, iznad Bileće je polazna osnova romana. Priča počinje turskim osvajanjima u drugoj polovini XIV veka, a traje i danas. Priča prati pravoslavnu, islamsku i katoličku srpsku porodicu Soldo. Devet je generacija te porodice prošlo kroz roman. Sve počinje od ponosnog dečaka Petra koji ne prihvata islam, promenu vere, dolazi u sukob sa turskom vlašću i beži. Njegov put preko prijatelja, Dubrovnika, brodskog malog na španskom brodu, zaštitnika Mortona, Petrova žeđ za učenjem, završetak vojne škole, te ukrcavanje na španske lađe i dolazak na novi svet, gde počinje život Pedra Solera, čine samo početni deo romana.

Ko vojnik, pratilac i telohranitelj franjevaca, uvek u centru zbivanja, Pedro stiče nova iskustva kao španski vojnik. Mnogo je surovosti, ubistava, silovanja, nesreće. No, ima i lepih trenutaka. Pedro se ženi više puta, dobija desetine dece od žena kojima daje ime svoje prve neostvarene ljubavi iz Heregovine (Bosa), čak postaje pripadnik plemena Tongva, posle zločina surovog kolege vojnika koga on ubije. Ipak, ponovo se vraća u vojsku i aktivno učestvuje u stvaranju država Novog sveta.

Paralelno se prati i život preostale porodice u Plani kod Bileće. Taj deo porodice razdvaja se: jedni postaju poturice, menjaju veru, a drugi sele u Mrki do, gde se smatralo da nema uslova za život. No tamo, uz pomoć Dobrog Kaluđera iz Dobrićeva ipak uspevaju da stvore uslove za život, unaprede proizvodnju i stvore solidne životne uslove. Porodica u Mrkom dolu se grana, sarađuju sa hajducima, nastaju smutna ratna vremena, Nevesinjska puška i isterivanje muslimana sa ranije uzetih imanja. Učestvuju u borbama ustanika u Srbiji. Posle aneksije Bosne Solde iz Mrkog dola vraćaju se na imanje sa koga su isterani i isteruju potomke nekadašnjih rođaka, sada muslimane. No to se dešava u drugim uslovima, posle aneksije Bosne i Hercegovine. Velika Otomanska imperija počinje da propada.

Istovremeno Pedro počinje da okuplja porodicu, pošto od 12 supruga (sve ih je zvao Bosa) ima oko 70 dece. Neke sinove šalje u vojne škole, drugi vode njegova imanja, konačno napušta vojnu službu, ali ipak biva ubijen. No, njegovi potomci nastavljaju njegov posao. Dolazi do formiranja države Kalifornija i do osamostaljenja Meksika,

Autor se našao na teškom zadatku. On je ispričao priču sve tri vere: i katoličke, i pravoslavne i muslimanske. Dublje je zašao u neke elemente muslimanske vere, čak je objasnio i sve vrste molitvi i način ponašanja pripadnika islama. Za to mu je poslužilo preveravanje koje je izvršavano nad pravoslavnim življem i potreba da se nauči način ponašanja islamskih vernika. Nije preskočena ni nesloga oko formiranja srpske pravoslavne crkve u Americi. Obrađen je i odnos komunista prema veri, kao i odnos novih generacija prema prošlosti i precima.

Davno je rečeno da pisac ne može izmisliti onako kako to život može da udesi. Današnja generacija često će reći kako je neki zaplet sličan latinoameričkim serijama. Marićeva knjiga, koja slovi kao životna priča devet generacija porodice Soldo (Soler ili mnogo sličnih) je mnogo bogatija tim zapletima. Potomci Petrovi naći će se u nekoliko vojski, učestvovati u ruskoj revoluciji, graditi prvu srpsku crkvu u Džeksonu, propadati i bogatiti se u zlatnoj groznici, imati rudnike i otuđivati se, interesovati se za pretke, posetiti stari kraj, čuditi se mržnji između muslimana i Srba, menajti ime kada saznaju za prošlost, tražiti kantar iz vremena preveravanja kao dokaz i ponovo uspostavljati izgubljene veze.

Marić je u roman uveo nekoliko desetina likova. On je istraživao izvore podataka iz raznih vera. Želeo je da pokaže da je ovaj svet ipak globalno selo u kome se stalno nešto menja. U tim promenama se ljudi gube i nalaze, to je večita dijalektika, jer niti je razvoj porodica pravolinijski, niti vera znači ogradu od svih ostalih, a da o državama i ne govorimo.

Ako se odlučite da pročitate ovaj roman, verujte mi, nećete se pokajati. Jer tri knjige ovog romana pružiće vam mnogo i pomoći vam da i sami sebe razumete bolje, da bolje razumete ovaj svet u kome ste, pa i onaj daleki koji vam se čini bolji i interesantniji. Iako će vam možda ostati gorak ukus zbog naše sudbine na balkanskoj vetrometini, bez obzira kojoj konfesiji ili kojoj državi od sadašnjih pripadate. Jer roman ima neke odgovore (ali i neka nova pitanja) za sve njih.

 


Prikaz napisao Dimitrije Janičić, Beograd

Advertisements

Posted on 5. decembra 2017., in Biblioteka, Knjige, časopisi i pisci. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: