Advertisements

Kako su počinjali slavni pisci: Hese, Breht, Rilke…

Čuveni Maks Friš (1911 – 1991) je u svom drugom dnevniku zabeležio utisak sa Frankfurtskog sajma knjiga: Razlika između pisca i konja je u tome što konj ne razume jezik onih koji njime trguju, napisao je Zigfrid Unzeld u izuzetno interesantnoj knjizi „Autor & izdavač“.

Na ovogodišnjem Sajmu knjiga sreli smo se sa savremenom nemačkom književnoću i piscima današnjice ali više je nego uzbudljivo zaviriti i u vremena kad su počinjali današnji velikani, klasici tog jezičkog područja Hese, Breht, Rilke… Naime, u prvom poglavlju pomenute knjige (izdavač „Ultimatum“, prevod Nikola B. Cvetković) Unzeld piše o odnosu pisac – izdavač a u naredna četiri o  odnosima sa izdavačima danas čuvenih književnika Hermana Hesea, Bertolta Brehta, Rajner Marija Rilkea, Roberta Valzera a kroz to o njihovim počecima, razvoju, stavovima, životima…

Zajednički imenitelj svih poglavlja su elementi krimi romana, ali i emotivno psiholoških ispovesti, slika datog istorijskog vremena, svojevrsna studija gladi (svakog društva) za književnošću priznavalo je ili ne.

Herman Hese

Herman Hese

Ovaj nobelovac (1877-1962) prvu zbirku pesama  „Romantične pesme“ štampao je u 600 primeraka, prve godine prodato je 43 broširanih i 11 u tvrdom povezu.

Dopisivao se u to vreme sa mladom pesnikinjom Helenom Foight koja je bila simpatizer njegovog dela a koja se udala za izdavača Dioderiha.

„To što razmišljate da moje rukopise ponudite izdavačkoj kući vašeg muža veoma me raduje. I najverovatnije ću se toga veoma sećati. Ipak, čini mi se da treba da se sam izborim za svoje publikacije“, pisao joj je Hese.

Njegovu drugu knjigu (proznih studija) „Sat nakon ponoći“ za koju je recenziju pisao Rilke, ipak je objavio Dioderih rekavši: „Iako, otvoreno govoreći, malo verujem u poslovni uspeh ove knjige, utoliko više sam ubeđen u njenu književnu vrednost.“

Roman „Peter Kamencind“ (1904) učinio je da Heseovo ime postane poznato u celoj Nemačkoj.

Hese je, pisao je Hugo Bal a podseća Unzeld, dospeo tamo gde je pripadao. „Na platformu sa koje je vrlo primetan. I tokom najgorih godina Fišer je znao da očuva neku vrstu prijateljstva i duhovne elite, što je delu, i pre nego što je napisano, davalo neku vrstu realnosti. Ta čvrsta želja izdavača, ta jaka svest o vođstvu i poštenju, bila je važna za Hesea. Moguće je da je samo ovaj izdavač mogao da ponudi piscu onaj osećaj smisla i delanja i očekivanja bez kojeg Heseovog dela , kako ga mi danas poznajemo, ne bi bilo.“

Bertolt Breht

Velike su muke pisaca sa izdavačima, ali kada je reč o Bertoltu Brehtu (1988-1956) Unzeld primećuje da i „njegovim izdavačima nije bilo lako sa njim“ i daje potom čitavu sagu odnosa, prepiske, (ne)razumevanja…

Interesantno, Breht je u leto 1919. hteo da objavi svoj drugi rukopis sa naslovom „Moji Ahilovi stihovi“ i to kao privatno izdanje. Bile su to erotske, pornografske pesme koje su kasnije postale poznate pod naslovom „Augzburški soneti“. Po završetku slaganja rad je obustavljen, slog uništen, a originalni rukopis je zagubljen, dok su probni otisci danas veoma cenjeni u Brehrtovom muzeju.

Rajner Marija Rilke

Veze danas proslavljenog pesnika austrijskog porekla (1875 – 1926) sa izdavačima bile su, piše Unzeld, promenljive i žive.

Sam je pisao prijateljima i kolegama, molio ih za mišljenje i preporuke.

Neumoran je bio i kada je trebalo preporučiti knjigu ili autora izdavaču, ili obrnuto.

Nemačkog izdavača zainteresovao je za Marsela Prusta, a izvesno je i da je pomogao u pronalažebnju izdavača za delo njemu lično nepoznatog Ludviga Vitgenštajna „Tractus- Logico – Philosophicus“.

Brinuo je i o izgledu svojih knjiga. Izdavačkoj kući „Nizel“ u jednom od pisama kaže: „Zamišljam ‘Knjigu časova’ kao jednostavnu i jaku po uticaju, kao onu vrstu otmenih knjiga koje se često koriste, kao knjige rođenih, na primer, iz 16. veka…“. Dao je i napomene o formatu, naslovnoj strani, slogu…

Ostalo je zabeleženo da je izdavač imao „neutešan ekonomski položaj“, da Rilkeove knjige isprva nisu obećavale veće tiraže, potom kako je veliki poeta molio izdavače za redovni prihod…

„Ni jedan drugi veliki autor nemačkog govornog područja nije imao tako raznovrsne kontakte sa izdavačima svoga doba“, piše Unzeld o Rilkeu.

Robert Valzer

Poglavlje o čuvenom švajcarskom piscu nemačkog govornog područja Robertu Valzeru (1878 – 1956) Unzeld gotovo počinje književnikovom rečenicom „Sa sobom ću završiti čim završim sa pesništvom“.

Valzer je pet godina stariji od Kafke, koji je veoma cenio njegova tada poznata dela.

Rođen je 15. aprila 1878 u Bilu (kanton Bern) kao šesto od ukupno osmoro dece. Do 14. godine izučio je za bankarskog činovnika, sa 17 otišao iz rodnog mesta u Bazel, a potom u Štutgart, gde se zaposlio kod Saveza nemačkih izdavača.

Sa 14 napisao je svoj rad „Potok“, kao mlad mnogo je čitao. „Ono što sam čitao razvilo se u meni u neku vrstu prirode. Počeo sam da čitam jer me život negirao, a lektira je posedovala mogućnost da mojim stremljenjima, mom karakteru, kaže – da“, rekao je Valzer.

Želeo je da postane glumac, ali je odbijen. Kao sedamnaestogodišnjak pisao je sestri: „Od glumačkog poziva nema ništa… ali ako bog da biću veliki pesnik“.

I bio je, ističe Unzeld. Postao je to kad mu je bilo tridesetak godina, a sa 51. odveden u nervnu kliniku „Valdau“ u Bernu.

Unzeld primećuje da je ono što je Valzer pisao o Herdelinu bilo proročko, a pisao je: „Helderin je smatrao za potrebno, odnosno za taktično, da u četrdesetoj godini izgubi svoj zdravi ljudski razum. Hoće li i mene nadvladati isto?“

Godine 1933. odveli su ga u lečilište Herzau, gde je ostao do kraja života 1956. i gde nije nastao nijedan njegov rad. Samo je Karl Zeling objavio razgovore s njim „Šetnje s Robertom Valzerom“.

 

Izvor: Blic

Advertisements

Posted on 26. decembra 2017., in Biblioteka, Knjige, časopisi i pisci, Preporuka. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: