Category Archives: Knjige, časopisi, pisci i javna lica
СЛОВО А – Магдалена Реџовић
А – вокал, глас који се изговара тако што ваздушна струја слободно пролази кроз говорни апарат, не наилазећи ни на какву препреку; прво слово азбуке; прво слово абецеде; почетак свега; од А до Ш,…. Када размишљам о речима које почињу овим словом, прва асоцијација ми је име моје Принцезе у пубертету. Као да је мој живот тек почео када се она родила, или бар онај део живота који ми је важан. Одједном сам спознала значење израза Ахилова пета – слабо, рањиво место, или слаба тачка или слаба страна.
Čovek po imenu Uve – Fridrih Baknam
U izdanju izdavačke kuće Laguna iz Beograda, prošle godine objavljena je knjiga „Čovek po imenu Uve“, koju je napisao švedski pisac Fridrih Baknam. U našoj Biblioteci, potražnja za ovom knjigom je velika. To je knjiga koja se ne zadržava dugo na polici. A, ko god da je pročitao knjigu, oduševljen je njom. U svakom slučaju, dopala je ruku mom poštovanom saradniku Dimitriju Janičiću. Pročitajte šta je on o njoj napisao.
PRIČA O DOBROM ČOVEKU
Завичајни ноктурно
У издању Удружења књижевника и љубитеља књижевности “Литера – Младеновац”, из штампе је изашла песничка књига, групе аутора, коју је приредио Зоран Антонијевић. „Завичајни ноктурно“ је првенац у истоименој едицији. У овој поетској књизи заступљени су: Милорад Петровић Сељанчица, Мијослав Стеван Средојевић Полимски, Милосав Б. Влајић, Владимир Арсић, Младен Марјановић, Живослава Арсић, Слободан Облучар, Војкан Живојиновић, Слађана Глишић, Ненад Пајић. Покровитељ издања је Градска општина Младеновац.
ЈЕЗИК ЈЕ САМ ЧОВЕК
Свађам се с неким мојим младим пријатељима. Они не поштују свој језик, а то значи не поштују ни своје претке, своју земљу, своју културу, своју књижевност, своју самобитност… Да не набрајам, они не поштују себе.
Draga Dejanović: Ja sam žena, ali smem…
Pesnikinja, rodoljub i naša prva feminstkinja. Kao član Ujedinjene omladine srpske, pisala je patriotske stihove i zalagala se za školovanje devojčica.
Bila je dovoljno prkosna da, u vremenu u kojem je trebalo ćutati, glasno govori. Bila je dovoljno snažna da pomeri planine učmalosti, iza kojih se pomaljao neki lepši i odvažniji svet za žene. Toliko toga je mogla i želela, ali kada u 31. godini stane jedan takav život, ostaje nam samo da naslutimo za koliko pesama, predstava, prevoda i izvojevanih bitaka za prava pripadnica nežnijeg pola smo ustali uskraćeni. I da se zapitamo – koliko uopšte znamo o Dragi Dejanović.
Маштање о бесплатном
Руси воле да маштају о томе како ће се неочекивано обогатити. Једна од најпопуларнијих руских бајки је о дангуби Јемељи и чаробној штуки. Јемеља је проводио дане седећи у својој колиби на топлој пећи. Једном је отишао до реке по воду и случајно извукао са водом велику штуку, која је била у стању да чини чуда. Штука му је дала моћ да претвара своје жеље у стварност. „По штукиној заповеди, по мојој жељи!“ – виче Јемеља, чак не мрднувши прстом, добија све што замисли: од кофа, које саме улазе у кућу, до брака са принцезом и чаробног столњака са ђаконијама. Поука приче је да судбина не зависи од тога да ли сте добри или лоши, све је ствар среће.
„BIBLIOTEKA“ PO PREPORUCI PORTUGALSKE VLADE
Portugalska vlada pokrenula je još 2006. projekat pod nazivom „Nacionalni plan za čitanje“ – PNL (Plano nacional de Leitura). Prošle godine Ministarski savet doneo je odluku o nastavku ovog projekta u razdoblju 2017–2027.
Osnovna namera jeste da se, podsticanjem kvalitetnog čitanja, poboljšaju čitalačke navike Portugalaca, njihova načitanost i opšti kulturni nivo. Ovaj projekat ubraja se među one od strateškog nacionalnog interesa i obuhvata celu populaciju, a naročito omladinu.
Добра бака
Руска бака је особа која својом неконтролисаном бригом прилично квари унуке. Када достигне године за пензију, а у Русији је то за жене 55 година, бака одмах баца торбицу са козметиком, избацује из меморије име своје фризерке, склања сву мање-више пристојну одећу и навлачи на себе стари капут, који је облачио још њен деда, када би кретао у зимски риболов.
Putovanje u budućnost je moguće
Ajnštajn je zaključio da je perspektiva jednog, ispravna koliko i perspektiva drugog čoveka. Bilo koji trenutak je nečija sadašnjost ili prošlost. Dakle, razlika između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti nije stvarna. To je nešto što samo postoji u oku posmatrača. Što se samog vremena tiče, ta razlika je iluzija, objašnjava ugledni svetski fizičar dr Brajan Grin, u ekskluzivnom intervjuu za crnogorski Portal Analitika.
Šta znači biti dobar hrišćanin i pravoslavac – profesor Vladeta Jeretić
Jutros u 95. godini života, upokojio se istaknuti srpski lekar, neuropsihijatar, psihoterapeut, književnik i akademik SANU – Vladeta Jerotić. Imala sam prilike da se sretnem sa njime. Odisao je mirom, spokojem i blagošću. Počastvovana sam činjenicom da sam bila savremenik sa jednim takvim velikanom. Neka mu je večna slava.
Njegovi tekstovi o veri, moralu, porodici, ljubavi, dobru i zlu – svima nama su bili veoma inspirativni. Evo jednog teksta sa sajta Vestinet.rs u kome profesor Jerotić objašnjava šta znači biti dobar hrišćanih i pravoslavac. Pročitajte tekst da se podsetite kakav je čovek hodao među nama.
Profesor Vladeta Jerotić objašnjava: „Šta znači biti dobar hrišćanin i pravoslavac!“
OD KNJIGE DO DUŠE 