Advertisements

Putovanje u budućnost je moguće

Ajnštajn je zaključio da je perspektiva jednog, ispravna koliko i perspektiva drugog čoveka. Bilo koji trenutak je nečija sadašnjost ili prošlost. Dakle, razlika između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti nije stvarna. To je nešto što samo postoji u oku posmatrača. Što se samog vremena tiče, ta razlika je iluzija, objašnjava ugledni svetski fizičar dr Brajan Grin, u ekskluzivnom intervjuu za crnogorski Portal Analitika.

Dr Brajan Grin je naučnik bez kog se nijedna emisija o univerzumu, kosmosu, putovanju kroz vreme i drugim uzbudljivim segmentima sveta koji nas okružuje, ne može realizovati. CNN, NBC, ABC, Time i drugi svetski mediji, utrkuju se da ugoste ovog nadaleko poznatog fizičara, koji na krajnje zavodljiv način uvodi gledaoce u svet nauke. Objavivši nekoliko knjiga poput Elegantni kosmos, Skrivena stvarnost i Tkanje svemira, čiji tiraž se broji milionima, Grin je bio finalista za osvajanje prestižne Pulicerove nagrade, 2008 godine.

Grin je gostovao u poznatim emisijama poput – Dejvid Leterman Šou i Veče sa Konanom O Brajanom, gde humor – naizgled strogog naučnika – nije izostao. Koosnivač je Svetskog festivala nauke i redovni profesor na Kolumbija Univerzitetu u Njujorku.

Zbog svog umeća da najkomplikovanije koncepte iz sveta fizike i matematike objasni širokom auditorijumu, Brajan Grin je neretko kontaktiran čak i od strane holivudskih režisera za pomoć u pisanju scenarija za naučno-fantastične filmove. Ono što ga je uvrstilo na listu najpoznatijih naučnika na svetu je to što će vas uveriti da – ne morate biti Ajnštajn, da biste razumjeli Ajnštajna.

Ekskluzivno za Portal Analitika, Brajan Grin priča o putovanju kroz vreme, matematici, Bogu…

Da li možete, u kratkim naznakama, objasniti našim čitaocima što zaista predstavlja Teorija struna čiji ste pobornik unazad dvadeset godina?

Osnovna ideja Teorije struna je da se ostvari san Alberta Ajnštajna, da postoji jedinstvena teorija fizike, jedna ideja, temeljno polazište, kako bi mogli opisati velike stvari – zvezde, galaksije i male stvari – molekule, atome, čestice i sve između. Teorija struna pokušava ujediniti sve zajedno i uvesti novu ideju da, u srcu materije koju znamo, osim molekula, atoma, protona, neutrona i elektrona, postoje – kvarkovi. Nadalje, unutar tih čestica nalazi se nešto drugo.

A to nešto je – tanana nit energije; struna – kao nit. I baš kao kada dotaknete muzički instrument – recimo, violinu ili violončelo – vibracijom se proizvode različiti muzički tonovi. Male strune vibracijom ne proizvode različite muzičke tonove, već različite vrste čestica. To bogatstvo koje dolazi iz sveta čestica sastavlja planete, zvezde i galaksije. Sve to dolazi iz različitih vibracija jedne jedine strune, i to je način na koji ova teorija ujedinjuje sve zajedno.

Da li se događaji, prema zakonima fizike, mogu odvijati u obrnutom smeru? Dakle: da polomljenu čašu vratimo u trenutak kada je bila čitava?

Da, zakoni fizike koje poznajemo nalažu da svaka sekvenca događaja, koji su nam bliski, poput razbijanje jaja ili lomljenje čaše, zaista može da se odvija i u obrnutom smeru. Tako da se razbijeno staklo, sa prolivenom vodom svuda, može opet sastaviti i dati oblik netaknute čaše. Naravno, mi nikad nismo videli da se ovako nešto dogodilo. Fizičare je dugo vremena mučila ova zagonetka: morali su da shvate zašto je nešto ovako dozvoljeno prema zakonima fizike, a da mi to ne možemo videti. To je zanimljiva i duboka priča koja uključuje ideje, kao što su entropija i Veliki prasak. Misterija ostaje: razumeti zašto se određeni događaji odvijaju u stvarnom svetu, u jednom smjeru, a zakoni im dopuštaju da se dogode i u obrnutom.

Da li je putovanje kroz vreme moguće na teorijskom nivou?

Putovanje kroz vreme moramo uvek posmatrati na dva načina: putovanje u budućnost i putovanje u prošlost. Putovanje u budućnost je apsolutno dopušteno zakonima fizike. Ajnštajn nam je, u suštini, dao strategiju za to putovanje. Ako izgradite svemirski brod i krećete se brzinom svetlosti, i putujete šest meseci, pa se vratite (to je još šest meseci), proći će, dakle, godinu dana. Ali, prema Ajštajnovoj teoriji, vreme će sporije teći za vas, jer se krećete brzo. Stoga, kada iskoračite iz svemirskog broda, na Zemlji neće biti godinu dana kasnije, već će proći 10, sto ili milion godina. Dakle, dospeli ste u budućnost. Putovanje u prošlost, međutim, je daleko manje verojatno. Fizičari ga nisu potpuno isključili iz zakona fizike, ali većina je mišljenja da to ipak nije moguće. Zanimljivo je znati da nismo još u potpunosti zatvorili vrata te mogućnosti.

Zašto je Ajnštajn uvek govorio da je vreme iluzija i da je sadašnjost tačka gde se spajaju prošlost i budućnost?

U Ajnštajnovoj specijalnoj teoriji relativiteta saznali smo da će dve osobe, koje se kreću jedna u odnosu na drugu, imati satove koji će otkucavati različito. Oni se neće slagati oko tačnog sata i minuta. Ako se njihovi satovi ne slažu, onda se ni oni neće usaglasiti kad se dati trenutak događa. Dati trenutak iz perspektive jednog može biti u prošlosti, ali iz perspektive drugog može biti u budućnosti. Dati trenutak za mene može biti u sadašnjosti, ali za Vas se možda već desio, tj. u vašoj je prošlosti. Iz ovog neslaganja satova vidimo da se ne možemo ni usaglasiti šta je prošlost, šta sadašnjost a šta budućnost. Ajnštajn je zaključio da je perspektiva jednog, ispravna koliko i perspektiva drugog čoveka. Kad uzmete sve te perspektive zajedno, onda stvarno nema razlike između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, jer je bilo koji trenutak nečija sadašnjost ili nečija prošlost. Sveobuhvatno, zaključio je da razlika između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti nije stvarna. To je nešto što samo postoji u oku posmatrača. Što se samog vremena tiče, ta razlika je iluzija.

Da li je, po Vašem mišljenju, matematika otkrivena ili izumljena, da parafraziram ključno pitanje teme ovogodišnjeg Svetskog festivala nauke?

Ne znam. Nekih dana sam sklon mišljenju da je matematika otkrivena, a drugih dana mislim da je izmišljena. Kada mi posao ide dobro, osećam da je matematika otkrivena, kao da je svuda i da sve što mi radimo jeste da samo otkrivamo nešto što već postoji samo po sebi. Ali ima dana kada posao ne ide baš najbolje, pa onda imam osećaj da je izmišljena. Da je mi stvaramo, kreiramo. Teško je reći koji je pogled ispravan…

Da li mislite da ćemo ikada moći da vidimo paralelne univerzume o čijem postojanju se nagađa u okviru Teorije struna?

Mislim da nećemo moći. Univerzumi koje Teorija struna pretpostavlja su vrlo spekulativni i hipotetički. Ne znamo da li su tu, ali ako jesu, ovi univerzumi su odvojeni od nas jazom koji nikada nećemo moći da premostimo. Ideja o postojanju drugih univerzuma dolazi iz sveta matematike, ali verovatno je nešto što nikada nećemo iskusiti. Naglasio bih da to ne znači da su ti univerzumi van granica testiranja. Postoje proračuni koji pokazuju da se univerzumi ne mogu sudarati međusobno, a ako bi mogli, sudar bi mogao ostaviti primetan trag na našem univerzumu. Ipak, postoji šansa da ćemo jednog dana biti u mogućnosti da utvrdimo njihovo postojanje kroz posmatranje.

Šta ako se ispostavi da Teorija struna ne pruža željene odgovore i postane “manje korisna”, kako to naučnici kažu?

Mislim da svaka generacija fizičara, naučnika pokušava pomeriti granice saznanja. Rizik takvog rada je da će neke ideje biti tačne a neke pogrešne. Na kraju, nešto i treba naučiti iz oba rezultata. Naravno, najbolji je osećaj ako se ideja na kojoj radite ispostavi kao tačna. Ali, iako je pogrešna onda ste eliminisali pojedine segmente istraživanja i to je vid napretka. Na kraju, u želji za napredovanjem, biti u pravu i grešiti su sastavni deo tog puta.

Da li verujete u Boga, neku „vrstu energije”, ili zauzimate stav strogog naučnika da religija i metafizička objašnjenja ne dolaze u obzir?

Sve zavisi od toga na šta se misli kad se kaže – Bog. Ako mislite na tradicionalnu verziju Boga, koja dolazi iz opusa velikih religija, onda – ne… Teško mi je to da prihvatim. Ali, ako mislite na red, harmoniju, lepotu, simetriju, čudo kosmosa… onda verujem da fizika ima šansu da to objasni. Neki ljudi bi sigurno iskoristili ove reči da opišu Boga. Tako da sam u apstraktnom smislu, impresioniran čudom prirode koja nas okružuje. Neki bi to nazvali – religijsko iskustvo. Za mene, to je naučno iskustvo.

Prodali ste preko milion knjiga širom sveta. Da li smatrate da se koncepti iz priprodnih nauka mogu objasniti velikom broju ljudi?

Moje mišljenje je da, ako uzmete bilo koji koncept u fizici i matematici, razložite ga na dovoljno sitne delove, fokusirate se na suštinu i dozvolite sebi da odstranite nepotrebne detalje – onda bilo ko može shvatiti te ideje.


Razgovarao: Aleksandar Stanković

Izvor: Banjalukain.com

Prilagodila ekavici Rea Mnc

Advertisements

Posted on 5. septembra 2018., in Knjige, časopisi, pisci i javna lica, Poučno, Priče, pesme, intervjui. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: