Advertisements

Njaaa, nema gde da izađe…

Piše i ne okoliše: Milan Ceković

Odem u Požarevac, dijetalno, bajsom, kafić tamo, bašta amo. Ima i klubova, ali nema gde da se izađe. U Kostolcu ima 15-ak ugostiteljskih objekata. Izbrojah 15 na brzinu, ne računajući kladionice i kockarnice, kojih baš ima i šljakaju odlično. Naravno, nema gde da se izađe.

Milan Ceković 2


U Novom Sadu, mnogim Novosađanima Koji Su Pravi, a to su oni koji se predstavljaju porodičnim stablom od nekoliko generacija, odavno je otpadanje, jer nema gde se izađe. Kod jedne lepotice nisam prošao, jer nisam Pravi. Ok sam, ali, ipak, sam ja iz Braničeva, a to je tako nekako beton liga i ovde verovatno žive ti koji kada ih pustiš sa lanca, ujedaju ljude.
Dobro, de, mnogi kefću, neki nevakcinisano reže, ali baš da je bilo ujedanja, nemojte preterivati.
Ja rekoh, tu sam, kod Limanske pijace, skoro smo komšije. Jeste, ali nije to to. Naprosto, nemam prabababu da izvučem iz svojih gena, koja je kupovala na Futoškoj pijaci, ako je u to doba ta pijaca postojala. Pijaca je, kaže net, oformljena početkom 20 veka, pa je sasvim u redu da je moja prababa rođena baš tada, ali nije ok, što nije rođena baš tamo gde može da kupuje na Futoškoj pijaci.
Uglavnom, nisam kod te fine devojke prošao, onako stereotipno, ja sam Srbijanac, a mi smo malo sirovi. Podneo sam to traumatično, ali sportski.
Ok… Puno sreće sa nekim pedigriranim…

No, da se vratim na temu, pustimo te demone prošlosti, to je samo simpa anegdota, nije to Novi Sad, kao što ni ja nisam Kostolac. Pređimo na drugu prošlost.

Nekada pamtim da nije bilo kafića, ni kockarnica, dve-tri birtije, a bilo je gde da se izađe. Pun korzo, zauzute klupe u ljubavnom parku, ajmo u Bagremar, sviraju se gitare u regularnom delu parka, žagor klinaca između zgrada, nikog u kuću, bre, ne možeš da uteras.
Moja sestra rida jer ima izlazak do 23h.
Pepeljuga je za nju bila razvratnica. Ona se do ponoći raspojasavala.
No, danas nema gde da se izađe!
Ima gde, nego je dosadno, aman, dosada proizvodi utisak da nema gde.
Previše je poza, a malo socijalne razmene.
Ali da se razumemo, sad da me teleportujete u naj lokal na svetu, na naj destinaciju i meni bi jako bilo dosadno već nakon dva izlaska, ako bi sadržaj bio: namontirane cice koje prave selfi i kuckaju na mobilnom, baje koje uz tuc-tuc nemo gledaju, ali su baš face jer ispred njih je deset punih flaša koje će oni tek popiti, pa to dostignuće mora da se ovekoveči, onda, naravno, sve je malo dosadno, daj selfi, ako je tu kofa sa šampanjcem, opali selfi, šta bi drugo, pa idemo, ko se bolje pući, pa onda šiki-miki uvlače ona aromatična creva, vau, opet mobilni, vidi ko je lajkova, ovaj, onaj, pa selfi, ne čuju se od preglasne muzike, pa na uvo truć-truc, pa opet puć, i tako, mic po mic, nema gde da se izađe.
Pa jes, kada je sve ambalaža, a nema sadržaja, džaba je sve… pa i izvanredna lepota na tom licu… Zamislite, najlepša je, ali već posle mesec dana shvatate da je ona po svojoj suštini model u izlogu, prizor u ogledalu, negovanim noktima kucka na mobilnom, ćuti, kucka, pa malo se ogleda, pa kucka…
Daaaaj, seko, razvodim se.

A da, u mom zavičaju ima dva penzionerska kluba, ali ni penzioneri nemaju gde da izađu. Navukli se i oni na selfi i lajk. Samo bez pućenja, molim vas.


Biografija:
Milan Ceković, rođen 1977. godine, u Požarevcu. Diplomirani ekonomista – master, sertifikovani trener, sertifikovan maser, ali suštinski sebe smatra svaštarom, pesnikom i slobodnim strelcem. Na vreme se poljubio, zna kako je to postići gol u gostima. Odslužio redovni vojni rok, čak se i hrabro odazvao mobilizaciji 1999-e. Nakon svega toga, permanentno se pita – šta je sa ovim svetom? Prva radna iskustva sticao kao konobar, radnik u sportskoj kladionici, prodavac voća i povrća. 7 godina radio na Fakultetu poslovne ekonomije kao asistent na menadžersko-marketinškim predmetima, kasnije radio u Volkswagenu (Bratislava) na logističkim poslovima. Nagrađivani je debater i mentor Debatnog kluba. Autor 12 stručnih radova iz oblasti menadžmenta i marketinga. Pohađao je nekoliko seminara i naučnih skupova. Autor nekoliko desetina pesama. Autor romana „Lenija“. Organizator više desetina naučno-obrazovnih, kulturnih i humanitarnih događaja. Kolumnista Portala 021. Osnivač udruženja građana „Buđenje“ i neformalnog koncepta „Razgovaralište“. Danas, pokušava da održi status slobodnog strelca. Strela odapeta, ali slobode nigde. Putem svog PODSTREKA pokušava da radi u oblastima ličnog razvoja i konsaltinga. Realizator je nekoliko vrste treninga razvoja veština. Ima želju da vlada, ali samo nad samim sobom. Sve što je u životu potpisao, lično je napisao. Ima toga još, ali ovo je kratka biografija. Uglavnom, Piše i ne okoliše.

Advertisements

Posted on 16. aprila 2018., in Piše i ne okoliše. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: