Category Archives: Iz mog ugla
O veri
Ja verujem. Verujem u dobro. Verujem u pravdu. Verujem u prirodnu ravnotežu. Verujem u višu silu. Verujem da smo svi mi povezani i da smo deo neke veće slike. Verujem da nijedan susret, nijedan događaj u životu, bio dobar ili loš, nije bez razloga. Verujem da svako od nas ima svrhu u svom postojanju. Ali, ponekad, volela bih da ne verujem. Da nema vere u meni. Volela bih da sam kao neki. Koji veruju, da posle života nema života. Da posle života nema ničega. Kraj. Mrak. Tišina. Utonuće u mrak i tišinu. I nema svesti ni o čemu. Mir. Blaženstvo u nepostojanju.
Priča moje mame – Provalnik
Jutros sretoh jedno poznato lice, na putu do posla, kroz park. U trenutku, pogledi nam se sretoše i on, kao u blagoj panici, prepoznavši me, brzo spusti glavu i u tišini prođe pored mene. Dobro je – zna za sramotu. Setih se priče od pre više godina. Priče moje mame.
Svet – savršeno mesto za život
Dobro i zlo se klackaju na vagi života od vajkada. Ponekad nam se čini da zlo pretežava, ali nije tako. Verujem duboko, da na ovom svetu postoji puno više dobrih, časnih i poštenih ljudi od onih drugih. O njima tek ponekad, ponešto čujemo, jer su oni u svojoj skromnosti, pritajeni. A, ako se o njima i čuje nešto, ne daj Bože iz njihovih usta, oni drugi im odmah nalepe etiketu da su hvalisavci, razmetljivci i egocentrici. Pa se oni jadni još više povuku u sebe i prepuste binu ovima drugima, koje neću ni da imenujem. Na njihovo likovanje. Sve što je potrebno za trijumf zla jeste da dobri ljudi ne čine ništa, rekao je Edmund Burke. Svet nije savršeno mesto, ali kada bi se dobri ljudi pokrenuli i počeli da čine dobra dela – mogao bi da bude. Nije stvar toliko ni u veri, koliko u uloženom naporu, da se da sve od sebe, da se učini bar nešto i pomogne da svet bude bolji. Budite promena koju želite da vidite u svetu, rekao je Gandi. Uložite napor i napravite od sveta savršeno mesto za život. Da dobro bude svima.
Kućni ljubimci i godišnji odmor
Većina onih ljudi koji imaju psa ili pse ili mačke za kućne ljubimce, kada planiraju odlazak na godišnji odmor, suočavaju se sa problemom – šta sa kućnim ljubimcem? Kao i kod svakog problema, uvek postoji više opcija za njegovo rešenje. Neke od najpopularnijih su:
1. Voditi psa ili mačku sa sobom na odmor – nije baš uvek moguće, jer retko gde postoje Pet friendly hoteli ili apartmani. Bar ne oni koje većina nas može da plati.
2. Ostaviti psa ili mačku u pansionu – pod uslovom da u vašem gradu postoji pansion i da je pouzdan.
3. Umoliti nekog od familije ili prijatelja da vam čuva ljubimca dok ste na odmoru – to ako ste srećni, kao što je moja sestra srećna, pa da mirna srca ode na more, dok joj je pudlica na sigurnom. Ali nisu svi te sreće… Videh ovaj tekst o servisu za čuvanje ljubimaca, pa nešto razmišljam – šta mislite, koja je najbolja opcija? Možda bi mogli međusobno da se ispomažemo, mi ljubitelji pasa i mačaka i čuvamo jedni drugima ljubimce dok smo na odmoru? Da li biste bili član nekog takvog servisa, ako bi on postojao u našoj zemlji?
Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo
Ima onih koji smatraju da im život stalno nešto duguje. Misle da samim svojim rođenjem zaslužuju da dobiju sve što im srce ište. Nisu zadovoljni životom kojim žive, nisu zadovoljni okolnostima ni ljudima koji ih okružuju. Stalno nešto neshvaćeni i neprilagođeni, kroz život više životare, nego što žive. Misle da su predodređeni za više, za bolje – od onoga što imaju. Tuđe im je uvek bolje, tuđe je uvek lakše od onog što što je njima dato. A koliko god da im je dato, malo je. Pa su, u neimanju onog željenog, stalno nešto kivni i besni. Na sve i svakoga. A pri tom, ne žele da se pomuče, ako može – nimalo. Hrane se tuđom nesrećom, da bi ublažili svoju. I svet ovaj isto tako kivni napuste – ne naučivši ama baš ništa…
Svet u kome živimo
Život je lep, neprocenjiv – u tome ćete se svi složiti. I ova naša planeta – prelepa je, sa svim svojim prirodnim lepotama i živim stvorenjima. Ima i divnih ljudi. U globalu, zaista verujem da na ovom svetu ima mnogo više dobrih ljudi od onih drugih. Ali… Kada se usudimo da pogledamo onu drugu stranu, ne možemo a da se ne zapitamo: „U kakvom mi to svetu živimo?“ Svet u kome deca umiru od gladi, bolesti, i to on onih, koje su danas izlečive. Svet – gde ljudi žive bez krova nad glavom, gde se i dalje ratuje, gde okrutnost vlada, gde se ubijaju zbog novca.
Zarad višeg cilja…
Zarad višeg cilja,
Čovek ponekad bude primoran,
Da izađe iz senke…
Da izađe iz anonimnosti…
Da dela na svetlu,
Iako mu više prija tama…
Da mu, dok je na svetlu,
Duša treperi od straha,
Ali da i dalje stoji hrabro
I prkosi vetru…
Da prkosi pogledima i osudama…
Iako mu duša drhti…
Iako ga svetlo zaslepljuje…
Ali, zarad višeg cilja…
Mora da bude hrabar…
Napisala Rea Mnc
Mačka – pokazatelj karme
Prema mačkama, većina normalnih ljudi odnosi se veoma pozitivno, ali neki ljudi, osećaju prema njima neobjašnjivo neprijateljstvo. Mačke ih nerviraju, smetaju im i izazivaju želju da ih odmah oteraju. Čak i šutnu… Neko će da se zapita, pa šta? Ne voli čovek mačku, to je njegova privatna stvar! Možda i jeste, ali to je ipak razlog da se ozbiljno zamisli.“
Život je alat, kojim neko popravlja svet da bude bolji
Lepo mi je počeo današnji dan – porodično ispijanje jutarnje kafe u 6 sati (imamo 2 psa u kući, pa smo budni već oko pola 6, hteli ne hteli), ispraćanje ukućana – nekog na posao, nekog u školu, najmlađe dete spava na spratu, psi nahranjeni i izmaženi – miruju, a ja radim danas posle podne. Retke su prilike da budem sama, u tišini kuće… U međuvremenu sam prošetala kanale na televiziji. Nama TV obično služi kao monitor za laptop, da odgledamo porodično neki film ili seriju na velikom ekranu. Ujutru ga uključujemo zbog vremenske prognoze, ali eto, slučaj je hteo da baš jutros, naiđem na reprizu jedne epizode Branka Kockice i nostalgično, zastanem da odgledam. To je privuklo pažnju moje srednje ćerke i tako krenemo da razgovaramo o njemu. Na žalost, naša deca ne odrastaju gledajući obrazovni program i ne zna svako dete ko je on i šta je značio za generacije i generacije… A, kad je i ona otišla u školu, ja počnem da tražim na Internetu tekstove i snimke o njemu i naletim na jednu emisiju Ivana Ivanovića, gde je Branislav Milićević zvani Branko Kockica bio njegov gost. Pričali naravno, o svemu i svačemu, ali onda je razgovor skrenuo na njegovu knjigu Prizemljena sreća: priručnik za upotrebu života, gde on objašnjava, kroz duhovite opaske, naravno – smisao života i šta je život. On kaže ovako: Život je alat, kojim neko popravlja svet da bude bolji… Tako lepo i sažeto objašnjeno… Sad da se zapitamo – šta mi činimo da naš svet bude bolji?!
Ako se po jutru dan poznaje, biće ovo divan dan… 🙂 Pozdravlja vas Rea Mnc.
Budite ljubazni. Uvek.
Raznih ljudi ima na ovom našem svetu i u ovom našem vremenu. U većini slučajeva, okolnosti određuju količinu tuge ili sreće koja će nekom zapasti. Neko kaže – sudbina, neko kaže – karma, neko kaže – Bog. U svakom slučaju – neka viša sila. Činjenica je, da Vi ne možete nešto mnogo da promenite okolnosti pod kojim se nalazite ili ćete se naći, ali možete da promenite svoj stav. Stav prema okolnostima i stav prema drugim ljudima. Ako vidite samo loše u ljudima – takvi će i biti. Ako se malo potrudite, pa zagrebete ispod te površine, naići ćete na ono što je dobro u tim ljudima. Duboko verujem, da ima puno više dobrih ljudi na ovom svetu od onih koji to nisu. Imam i tihu molitvu u sebi koju često ponavljam – da me život okruži baš tim dobrim ljudima i dobrim okolnostima. Takođe, od našeg ponašanja zavisi kakvu ćemo reakciju kod drugih ljudi izazvati. Zapamtite – svako koga sretnete bije neku bitku o kojoj Vi ne znate ništa. Zato – budite ljubazni. Uvek.
OD KNJIGE DO DUŠE 