Category Archives: Iz istorije
Svetski dan vegana
Svetski dan vegana proslavlja se širom sveta 1. novembra, još od 1994. godine, kada ga je ustanovila Luis Volis (Louise Wallis), predsednica Udruženja vegana u Velikoj Britaniji, na svečanosti obeležavanja pedeset godina od osnivanja Udruženja. Taj dan se simbolički poklapa sa praznikom Svi sveti, koji proslavlja katolička crkva i sa starim paganskim praznikom žetve – Samhain.
Колико дуго причамо бајке?
Користећи технике еволуционе биологије, антрополози су установили да неке од нашироко познатих бајки постоје више од седам хиљада година.
Чији су Ивица и Марица, односно Jancsi i Juliska? Или је исправније Hänsel und Gretel? Да ли су ову бајку испричали Срби или Мађари? Или је у питању немачка народна бајка коју су адаптирала чувена браћа Грим и објавила 1812. године? А можда прича о гладном брату и сестри који наилазе на злу вештицу има корене много даље од немачког говорног подручја?
Династија Романов– јавне врлине и приватни пороци
Романови нису били оличење само моћне владајуће лозе, већ и самодржавља, параболе глупости и надмености апсолутне моћи, пише британски историчар Сајмон Сибаг Монтефјоре у књизи посвећеној моћној династији
Завештања великог жупана српског Стефана Немање свом сину светом Сави – Миле Медић
Завјештање књиге и писма
Народ који нема своје књиге и свога писма, својих књигописаца и својих књигољубаца не може се назвати народом.
Изговори, чедо моје, нашу највећу ријеч, изговори СРБ, па ми реци колико ти у ушима траје. Трен. Изговорена ријеч траје док се изговара, па нестаје као дах из груди који ју је произвео.
Само написана ријеч остаје.
7 zanimljivih činjenica o Dunavu
Dunav protiče kroz deset država, a njegovom toku doprinose vode iz dvadesetak zemalja. Nekada je delio carstva i regije, a danas je reka koja povezuje narode. Donosimo vam nekoliko interesantnih činjenica o ovoj veličanstvenoj reci.
Najprestižnija ili politička: 117 godina Nobelove nagrade
„Kapital koji će izvršioci oporuke uložiti u pouzdane obveznice treba da stvori fond od kojeg kamate imaju svake godine biti raspodeljene onima koji su u protekloj godini iskazali najveću uslugu čovečanstvu…“
Ovim rečima je švedski hemičar i pronalazač Alfred Nobel zaveštao svoj imetak za stvaranje fonda od koga se od 1901. godine dodeljuje Nobelova nagrada, prethodno ustanovljena 1895. Iako najpoznatiji kao pronalazač dinamita, Nobel je tokom života imao ukupno 355 pronalazaka, što mu je za života donelo prilično bogatstvo.
Романови, последња руска царска породица
У препуној сали Дома културе у Костолцу, у уторак 9. октобра 2018. године, Удружење за промоцију културе, традиције и туризма „Од књиге до душе“, уз подршку Културно-спортског центра Костолац, организовало је програм посвећен стогодишњици од убиства руске царске породице Романов.
Након филмске пројекције „Романови, последња руска царска породица“, настављен је разговор са историчарима: Зораном Пешићем, Иваном Милковићем и Слободанком Цветковић на тему страдања царске породице, о разлозима који су довели до страдања и до сада, историјски потврђеним и непотврђеним теоријама овог убиства.
Velikani medicine – Avicena
Smrt nije ništa više od praga koji treba preći. U tišinu posle poslednjeg otkucaja srca, polazeći s poslednjim dahom prema večnom miru. (Avicena, citat iz filma The Physisian)
Avicena, čovek širokog obrazovanja, bio je doktor, psiholog, filozof, logičar, teolog, matematičar, fizičar, hemičar, astronom, geolog, paleontolog, ali i pesnik, učitelj, vojnik i državnik. Napisao je skoro 450 rasprava o brojnim temama, od kojih je 240 sačuvano.
Klanjala joj se cela Evropa, a mi smo je bacili u đubre
“Ne bih podsećao na briljantnu karijeru Vuke Velimirović, ove izuzetne umetnice čije veličanstveno delo, da pomenem samo ‘Enigmu’, ‘Sudbinu’, ‘Medicinu’ – moji čitaoci već poznaju. Na Salonu nezavisnih ona je izložila portrete brata Velje i književnika Rene Gloca. Moćna izražajnost i šarm koji zadivljuju gledaoca uvrstili su je u najznačajnije skulptore današnjice. Putujući svetom, ona je u mnogim zemljama ostavila istinska remek-dela, ali hteli bismo da Francuska bude privilegovana u čuvanju te zaostavštine, tragova njene besmrtne umetnosti…” Ovako je o Vukinim delima u Parizu izveštavao kritičar “Figaroa” 1929.
Draga Dejanović: Ja sam žena, ali smem…
Pesnikinja, rodoljub i naša prva feminstkinja. Kao član Ujedinjene omladine srpske, pisala je patriotske stihove i zalagala se za školovanje devojčica.
Bila je dovoljno prkosna da, u vremenu u kojem je trebalo ćutati, glasno govori. Bila je dovoljno snažna da pomeri planine učmalosti, iza kojih se pomaljao neki lepši i odvažniji svet za žene. Toliko toga je mogla i želela, ali kada u 31. godini stane jedan takav život, ostaje nam samo da naslutimo za koliko pesama, predstava, prevoda i izvojevanih bitaka za prava pripadnica nežnijeg pola smo ustali uskraćeni. I da se zapitamo – koliko uopšte znamo o Dragi Dejanović.
OD KNJIGE DO DUŠE 