Category Archives: Iz istorije
Tajna Društva Vril i Tula
KREATORI NACISTIČKE DOKTRINE
Vril je reč iz naučno-fantastičnog romana autora Edvarda Bulvera Litona pod nazivom Vril: Energija rase koja dolazi, objavljenog 1870. god. U knjizi je Vril opisan kao oblik energije kojim rasplaže izuzetno moćna rasa koja živi pod zemljom. Knjiga je bila veoma popularna pred kraj 19. veka zbog čega je izraz Vril ušao u uobičajenu upotrebu kao naziv za razne vrste ‘životnih eliksira’. Zapravo, još uvek popularno englesko piće Bovril dobilo je ime kombinovanjem izraza Bovajn i Vril.
10 najluđih zakona Rimskog carstva
Rim je bio sedište vrlina, carstva i dostojanstva, ali Rimljani su imali svoju pomalo čudnu definiciju vrlina i dostojanstva. Oni su na neke zakone koji se u današnje vreme smatraju suludima, bili veoma ponosni, iako se oni graniče sa zdravim razumom.
Danas je dan JNA – Jugoslovenske narodne armije
Dan Jugoslovenske narodne armije, praznik koji više ne postoji, godinama unazad obeležavan je 22. decembra.
Za vreme Drugog svetskog rata, 22. decembra 1941. godine, osnovana je Jugoslovenka narodna armija, u Bosni i Hercegovini, koja svoj konačni naziv dobija tačno deset godina kasnije. Tadašnji predsednik SFRJ, Josip Broz Tito, bio je vrhovni komandant JNA, do svoje smrti, 1980. godine.
Калињинград
Калињинград je град на северозападу Русије, административни центар Калињинградске области. Он је јединствен јер нема границe са другим регионима Русије, суседи су му само Пољска и Литванија и запљускује га Балтичко море.
Najstariji gradovi na svetu
Da li ste se ikad zapitali koji je najstariji grad na svetu? Donosimo vam popis najstarijih, kontinuirano naseljenih gradova u svetu koje je objavio Telegraph.
Pa upoznajmo najstarije gradove sveta: Read the rest of this entry
Evo koja godina je bila najgora u istoriji čovečanstva
Godina 536, kada je Evropu, Aziju i Srednji istok pogodila misteriozna magla, nakon čega je usledilo 18 meseci mraka, bila je najteža za čovečanstvo, tvrdi harvardski stručnjak Majkl Mekormik.
Danas je Međunarodni dan tolerancije
U svetu i Srbiji danas se obeležava Međunarodni dan tolerancije koji je ustanovljen radi isticanja potrebe za tolerancijom u društvu i ukazivanja na negativne efekte netolerancije. Generalna skupština UN je 1996. godine pozvala države članice da obeleže Međunarodni dan tolerancije – 16. novembra. Države članice UN su 16. novembra 1995. godine usvojile Deklaraciju o principima tolerancije u kojoj je istaknuto da tolerancija nije ni povlađivanje ni ravnodušnost, već je poštovanje širokog spektra kultura, oblika izražavanja i humanosti i predstavlja priznanje univerzalnih ljudskih prava i sloboda drugih.
Danas je Svetski dan filozofije
Filozofija je društvena nauka koja se bavi proučavanjem opštih i temeljnih problema u vezi sa stvarnošću, postojanjem, vrednostima, razumom, umom i jezikom. Sama reč potiče od starogrčke reči φιλοσοφία i latinske philosophia, što se prevodi kao ljubav prema mudrosti.
Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO – United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization) odlučila je da se od 2005. godine, svakog trećeg četvrtka u novembru, obeležava Svetski dan filozofije, sa ciljem da se istakne značaj filozofije na razvoj ljudske svesti i da se naglasi važnost univerzalizacije filozofske nastave za buduće generacije.
Ove godine Svetski dan filozofije proslavlja se 15. novembra. Tim povodom, Udruženje Nova Akropola organizuje u Beogradu Dane filozofije – niz predavanja posvećenih ideji čovekovog razvoja i buđenja njegovih humanih potencijala.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu
Dan primirja u Prvom svetskom ratu, 11. novembar, u Srbiji se, kao i u brojnim drugim zemljama, obeležava kao državni praznik. Proboj Solunskog fronta, koji su izveli Srbi, doveo je do postupnog raspada Austro-Ugarske, zatim i kapitulacije Nemačke, čime je, do tada najrazorniji rat, svetskih razmera, konačno završen.
Светски дан науке за мир и развој
Светски дан науке за мир и развој (World Science Day for Peace and Development), под окриљем УНЕСКО-а, обележава се 10. новембра широм света још од 2002. године, са циљем да се скрене пажња јавности на потребу за новом везом између науке и друштва. У нашој земљи је овај дан почео да се обележава од 2011. године, на иницијативу Центра за промоцију науке.
Поводом прославе седамдесетогодишњице Универзалне декларације о људским правима одлучено је да овогодишња тема буде „Наука, људско право“. Иначе, Декларација је усвојена и проглашена резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација 217 од 10. децембра 1948. године: 48 држава је гласало за, ниједна против, док је 8 било суздржано (укључујући Југославију, Саудијску Арабију, Јужну Африку и СССР).
OD KNJIGE DO DUŠE 