Празници Свети Лука и Свети Петар Цетињски
Српска православна црква данас прославља Светог Луку или Лучиндан, како је међу народом познатија ова слава. На данашњи дан се такође обележава и Свети Петар Цетињски.
Šta dan rođenja prema srpskim verovanjima kaže o vama?
Naš narod od davnina veruje da dani u nedelji nisu isti. Ima srećnih i nesrećnih, „dobrih“ i „loših“, onih kada treba izbegavati određene poslove i onih kada ne valja podići ništa „teže od kašike“. Zašto bi se inače i govorilo „crni petak“, „čestita nedelja“, „luda sreda“…
Tako su i ljudima rođenim na određene dane počele da se pripisuju određene osobine. Evo šta prema srpskim narodnim verovanjima, dan rođenja govori o vašem životu:
Kako se traume predaka prenose na sledeće generacije i gde se se „arhiviraju“
Šta se događa kada jedan vojnik doživi traumu? Ili kada žena preživi silovanje? Gde se „arhiviraju“ sve traume naših predaka i da li ikada nestaju iz našeg genetskog koda?
Institut za psihijatriju „Maks Plank” u Minhenu već godinama istražuje „epigenetsko nasleđivanje“, odnosno način na koji akumulirana iskustva tokom života roditelja utiču na gene njihovog potomstva i kakvu ulogu to može da ima u razvoju dece, piše Dojče vele.
Istraživanja pokazala da su ljudi sve gluplji
U prošlom veku svaka generacija odrastala je u ljude inteligentnije od svojih roditelja, ali sve više podataka ukazuje na zabrinjavajući kraj ovog trenda i preokret u drugom smeru.
Na standardnim testovima inteligencije, koje su deca polagala u većini zemalja razvijenog sveta, prosek bi se svakih nekoliko godina pomerao naviše, tako da je ono što je bio prosečan IQ 1950. godine daleko ispod proseka izmerenog 1980. godine, prenosi Tanjug.
Danas je Sveta Petka
Srpska pravoslavna crkva slavi danas veliki praznik posvećen Svetoj Petki – Prepodobnoj mati Paraskevi, zaštitnici žena, siromašnih i bolesnih.
Sveta Petka u srpskom narodu veoma je poštovana i cenjena, pogotovo među ženama čijom se zaštitnicom smatra.
Njen kult neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, kako kod Srba, tako i kod Grka, Rumuna, Bugara, a poštuju je i pojedini nehrišćanski narodi na srednjem istoku. Prema predanju, Sveta Petka je pomagala bolesne i hranila gladne.
Sjaj u travi – Vilijam Vordsvort
Sada,
kada ništa na svetu ne može
vratiti dane prohujalog leta
naš sjaj u travi i blještavost sveta,
ne treba tugovati, već tražiti snage
u onom što je ostalo i s tim živeti.
Sama svoj doktor
Kažu, trenutak je potreban da vam se život promeni. Treptaj oka. Nekad na bolje, a nekad na gore. Da li vam se nekad desilo da uveče legnete normalni, a ujutru se probudite falični? Na žalost, meni jeste. Otišla sam na spavanje zdrava, normalna, a probudila se sutradan ušinuta, od bolova jedva da sam mogla da dišem. Da li sam se nezgodno okrenula ili sam se u košmaru čudno bacila, izvila, to ostaje misterija, ali činjenično stanje je da od tada više nisam bila ista. Ukočenost je prošla posle nedelju dana, ali kao posledica je ostala hronična bol.
Умирање стида
Цивилизовано друштво почива на осећају стида можда и више него што почива на законима. Када стида нема, нема ни јасне границе између добра и зла. Без стида нема ни осећаја кривице, ни кајања, ни части
Српско друштво је, ван сваке сумње, у стању дуготрајне регресије. Иако видљива на сваком кораку, та регресија је можда најуочљивија кроз феномен нестајања стида и кроз владавину општег бешчашћа.
Spasenija Marković, prva učena domaćica
Pisala je knjige i vodila školu, učeći naše dame kako da im trpeza bude ukusna i raznovrsna i na koji način da vode kuću.
Britko pero, slikarski talenat, dar za arhitekturu, filozofske teze i humanitarni rad – slovili su za „oružja“ kojima su se, u 19. i prvoj polovini 20. veka, samo retke žene uspešno služile. Put emancipaciji dama u Srbiji krčila je, na jedinstven način, i Spasenija Pata Marković (rođena 1891. godine). Njeno „oružje“ bile su – kulinarske čarolije, a čuveni „Patin kuvar“ ostalo je štivo za sva vremena.
Uvek gledaj vedriju stranu života – Monti Pajton
Sećate li se filma „Žitije Brajanovo„? Osamdesetih godina bili su popularni filmovi Monti Pajtona, što zbog svog humora, što zbog veoma pronicljivog kritikovanja društva. Pesmu iz filma „Always Look on the Bright Side of Life“ (Uvek gledaj vedriju stranu života) napisao je Erik Ajdl 1979. godine za finalnu scenu filma i postala je toliko popularna da se često izvodila na javnim nastupima. Pesma se inače čuje u finalnoj sceni filma – glavni junak Brajan Koen (Grejam Čepmen) osuđen je na smrt raspećem i upada u malodušnost i bes nakon što je ostavljen na cedilu od brojnih prijatelja. Osuđenik do njega (Erik Ajdl) upućuje mu reči utehe i govori da na smrt gleda sa vedrije strane života.
OD KNJIGE DO DUŠE 