Spasenija Marković, prva učena domaćica

Pisala je knjige i vodila školu, učeći naše dame kako da im trpeza bude ukusna i raznovrsna i na koji način da vode kuću.

Britko pero, slikarski talenat, dar za arhitekturu, filozofske teze i humanitarni rad – slovili su za „oružja“ kojima su se, u 19. i prvoj polovini 20. veka, samo retke žene uspešno služile. Put emancipaciji dama u Srbiji krčila je, na jedinstven način, i Spasenija Pata Marković (rođena 1891. godine). Njeno „oružje“ bile su – kulinarske čarolije, a čuveni „Patin kuvar“ ostalo je štivo za sva vremena.

25201

I dok su se, mnoge hrabre dame borile protiv stanovišta da je ženama mesto u kuhinji, a ne na visokim pozicijama u društvu, ona je želela da gospođe i gospođice upravo zablistaju kao domaćice. A pritom, u vreme kada je gradila svoj put, nadaleko hvaljena srpska trpeza bila je „pod vlašću“ muškaraca. Onda se pojavila Spasenija.

Iako su je uglavnom opisivali kao skromnu i neupadljivu ženu, koja se ni po čemu ne razlikuje od drugih, Branislav Nušić ju je doživeo ovako:

– Od kada uđete u njen dom, vidite da je to dom učene, srpske dame u kome ničega ne manjka. Pomislio bi čovek da u njemu boravi kakva kraljica i da ima bar tuce posluge. Međutim, gospođa Marković ima samo jednu služavku, sa kojom radi iste poslove po kući. Kada vidite da se u maniru velike dame ponaša kao da je njen dom Dvor, dok ne prozborite sa njom ne biste ni poverovali u njenu skromnost i vedar duh kojim ona zrači.

Ministarska ćerka je bila prva učena domaćica, sa diplomom najpriznatije Bečke škole za vođenje domaćinstva. Znanje koje je stekla u carskom gradu, odlučila je da iskoristi za opšte dobro svojih sunarodnica. Želela je da naše dame nauči kako da im trpeza bude ukusna i raznovrsna, na koji način da vode kuću i da shvate zbog čega je potrebno da domaćica postane ugledno zanimanje. Želela je da Srbiju približi svetu i svet Srbiji. Već 1907. godine, po principima bečkih i mađarskih domaćinstava, objavila je prvi – „Kuvar i savetnik“.

– Najbolje knjige koje postoje, to su kuvari. Većinu ostalih nije trebalo ni pisati. Šteta što su pisci kuvara, obično nepoznati – stajalo je u uvodu knjige, gde je Spasenija citirala pisca Henrika Ibzena.

Prvi korak, a već joj se dive. Načinila je delo koje se samom pojavom, a još više sadržajem, razlikovalo od tadašnje feudalne retorike. Prvi korak, a već je osporavaju. Pata je zasmetala mnogim pripadnicima srpske konzervativne struje, jer je za kratko vreme postala popularna, šireći ideju da je moderna Srbija moguća. A, bila je – „samo“ žena. Priznanje i osporavanje, u naizmeničnom ritmu, biće njena sudbina do kraja života.

Tokom tridesetih godina prošlog veka, na stranicama „Politike“, Pata je vodila stranicu posvećenu kuvarskim receptima. Čitateljke su od 1937. godine slale svoje predloge za „Dobru kujnu dobrih domaćica“, koju je uređivala Spasenija. Marljiv rad i dar krunisan je njenom stalnom rubrikom „Jelovnik za danas“, u kojoj je svakodnevno savetovala žene kako da, za malo novca, naprave zdrav ručak za četiri osobe.

Patin kuvar

A onda je, 25. februara 1939. godine, izašao „Moj kuvar“ na 800 stranica i sa 4.000 isprobanih recepata. Kao autorka neizbežne literature svake domaćice, koja je kasnije bila uzor mnogim znamenitim kuvarima, bila je potpisana – Pata.

Patin-Kuvar-iz-1935

Do početka Drugog svetskog rata, ugledna školovana domaćica je vodila školu u kojoj je edukovala žene. Međutim, Pata, koja je tokom rata skrivala jevrejsku decu, uhapšena je kao izdajnik, imovina joj je nacionalizovana, a njeno ime „prognano“. Činjenica da je bila jedina školovana domaćica, pomogla joj je da nastavi da radi, kako bi neuke žene učila lepom ponašanju, pristojnim manirima i kulturi vođenja kuće. Bila je odlična u tome. Nezamenjiva.

Obične žene su je toliko volele, da se novoj vlasti ni to nije svidelo. Optuživali su je da propagira buržoaske ideje, a svi njeni kuvari objavljeni posle rata potpisani su samo sa „SM“.

Umrla je 1957. godine u Beogradu, sama i usamljena. „Patin kuvar“ ostao je Biblija svake srpske domaćice.

KUĆNI POSAO JE TEŽAK

U uvodu prvog kuvara, autorka je napisala:

– Hrana je ono što nas održava u životu. I baš zato nimalo nije svejedno šta čovek jede, koliko jede i kako je jelo pripremljeno. Samo raznolika hrana može da čovečijem organizmu da sve one sastojke koji su nam potrebni: belančevine, masnoće, skrob, šećer, razne soli, vitamine, a nedostatak tih sastojaka dovodi do raznih poremećaja u organizmu. Kućni posao je težak, ali on je kao i svaki drugi posao, dvostruko težak za onoga ko ga obavlja bez izvesnog znanja i spretnosti.


Izvor:

Novosti.rs

Više o Patinom kuvaru možete pročitati i ovde.

Posted on 23. oktobra 2019., in Iz istorije, Knjige, časopisi, pisci i javna lica, Preporuka. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: