Srbi narod najstariji — brutalni pokušaj falsifikovanja istorije
Teza da je srpski narod najstariji narod na svetu do skoro je smatrana ravnom stavu da je Zemlja ravna ploča. Međutim, ova teza postala je toliko raširena da je pre izvesnog vremena više od 140 stručnjaka iz oblasti društveno-humanističkih nauka potpisalo apel protiv štete koju čini u srpskom društvu.
Namera apela je da upozori javnost na štetnost brutalnih pokušaja falsifikovanja srpske nacionalne istorije sa ciljem stvaranja slike koja nije autentična i koja nije zasnovana na činjenicama i uspostavljanja mitomanske slike o srpskoj istoriji, kaže istoričar Dejan Ristić.
Naš narod je verovao da je ovo drveće ukleto! Da priziva smrt tamo gde se posadi, evo i zašto
Pored „dobrih“ biljaka – onih koje donose mir i blagostanje kući, a zdravlje ukućanima, Srbi u prošlosti imali su i niz drveća koje su smatrali „zlim“, koje su poštovali, ali ga se i te kako i bojali. Narod veruje da svaka biljka nosi neko značenje. Mnogo od tih verovanja sačuvalo se do današnjih dana, pa i savremeni ljudi znaju da je na primer, hrast od kojeg se pravi badnjak poseban, da je vrba žalosna, a dren zdrav.
Danas je Sveti Stefan
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana, zaštitnika loze Nemanjića. Arhiđakon Stefan je prvi svetitelj koji je nastradao za hrišćansku veru, pa se ovaj praznik slavi kao sećanje na njegov život.
Danas je Sabor Presvete Bogorodice
Crkva Božić slavi tri dana, koji su u njenom bogoslužbenom kalendaru obeleženi crvenim slovom. Sabor Presvete Bogorodice je pravoslavni praznik, koji se slavi drugog dana Božića. Posvećen je Bogorodici koja je rodila Isusa Hrista i zbog toga se i praznuje drugi dan po rođenju Hristovom.
Mir Božiji, Hristos se rodi – Srećan Božić!
Pravoslavni vernici danas slave najradosniji praznik – rođenje Isusa Hrista. Hristovim rođenjem počela je hrišćanska era, a od tada svet počinje i sa brojanjem godina.
Božić se u početku nije slavio 7. januara kao danas. Tek se u četvrtom veku Hristovo rođenje odvaja od Bogojavljenja i po Gregorijanskom kalendaru slavi 25. decembra, dok ga vernici koji poštuju Julijanski kalendar slave 7. januara.
Običaji koji se vezuju za Badnji dan
Badnji dan je poslednji dan četrdesetodnevnog posta i to je uvod u jedan od najvećih hrišćanskih praznika – Božić. Evo koji običaji se vezuju za jedan od najsrećnijih dana u godini.
Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i dalje ih održavaju. Za badnjak, badnje drvo, seče se, najčešće, stabaoce ili, samo, grana hrasta koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo.
Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i sve su povezane s porodičnim kultom ognjišta.
Danas je Tucin dan
Pravoslavni vernici obeležavaju Tucindan, narodni praznik koji se obeležava dva dana pred Božić, odnosno dan pred Badnji dan. Ovaj praznik je verovatno ostao još iz paganskih, mnogobožačkih vremena i bio je u vezi sa prinošenjem žrtve. Crkva je ovaj običaj prihvatila i blagoslovila, jer posle Božićnjeg posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe, pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi. Na današnji dan se kolje prase ili jagnje i sprema se božićna pečenica.
Antibiblioteka Umberta Eka: Zašto su nepročitane knjige mnogo značajnije za naše živote od onih koje smo pročitali
Nepročitane knjige su mnogo vrednije od onih koje smo pročitali. Biblioteka treba da ima onoliko nepročitanih knjiga koliko vam to finansije dozvoljavaju. Što ste stariji i što više znate to će broj nepročitanih knjiga biti veći.
„Naše znanje – stvari za koje smo sigurni – čine da set ide nizbrdo i sprečavaju nas da učimo i jasno vidimo“, kaže Linklon Stefens u jednom od svojih eseja napisanih 1925. godine. Koliko god ovo možda bilo tačno, znamo već od Platonove alegorije o pećini da ljudi ne samo da nisu ponosni na svoje neznanje već se ljute na svakoga ko im na njega ukaže. Uvek se čvrsto držimo za svoje znanje, kao za sebe same.
16 razloga zbog kojih je sjajno biti knjigoljubac
Nije tajna da je čitanje fenomenalan način da utrošite slobodno vreme. Ali ponekad, na kraju napornog dana, lakše je uključiti Netfliks nego potražiti knjigu koja će vam prijati, a koju tek treba da započnete. To ne bi trebalo da vas obeshrabri, niti da zbog toga odustanete. Knjigoljubačke navike imaju mnoge prednosti.
Evo šta su ljudi pre 20 godina verovali da će se dogoditi do 2020!
Pre više decenija, akademici, futuristi i vladine agencije izneli su svoja očekivanja šta će se dogoditi do 2020. godine. Koliko dugo ćemo živeti, hoćemo li osvojiti univerzum… ili bar skoknuti do prvih svemirskih „komšija“, da li će nas vlade i kompanije pratiti na svakom koraku, hoćemo li raditi do smrti ili će da kapne i malo penzijice? To su samo neka od pitanja na koja su davani odgovori, tačnije – davana su predviđanja, i to sa više ili manje uspeha.
OD KNJIGE DO DUŠE 