Pravoslavni vernici obeležavaju Tucindan, narodni praznik koji se obeležava dva dana pred Božić, odnosno dan pred Badnji dan. Ovaj praznik je verovatno ostao još iz paganskih, mnogobožačkih vremena i bio je u vezi sa prinošenjem žrtve. Crkva je ovaj običaj prihvatila i blagoslovila, jer posle Božićnjeg posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe, pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi. Na današnji dan se kolje prase ili jagnje i sprema se božićna pečenica.

Praznik je nazvan Tucindan jer se nekada prase ili jagnje „tuklo“, odnosno udaralo krupicom soli ili ušicama od sekire, pa se onda, tako ubijeno ili ošamućeno, klalo i redilo.

Pečenica se peče sutradan i na Badnje veče unosi se u kuću.

Posle posta, koji traje do 7. januara po gregorijanskom kalendaru, vernici treba da se na Božić omrse pečenicom, njenom mašću ili jabukom i dunjom koje su izvađene iz nje.

Pernata živina se danas ni u kom slučaju ne smeju naći na prazničnoj trpezi zbog verovanja da je ona simbol „nazadovanja i rasturanja kuće jer kljuca i baca zemlju iza sebe“. Tamo gde se kolje za supu, odmah se bace glava i noge.

U nekim krajevima, na Tucindan se ne večera za stolom nego na podu.

Narodno verovanje

Na Tucindan se, prema narodnom verovanju, ne sme ništa davati iz kuće, jer će onda cele godine stvari samo „izlaziti“ iz doma. Takođe, danas treba obavezno vratiti sve dugove i izmiriti sve račune, jer ćete u suprotnom biti dužni sve do narednog Božića.

Na Tucindan su ponegde decu „koja to zasluže“ i kažnjavali, pa i tukli, a posle tog dana ne, jer bi, po verovanju, na mestu udarca iskočili čirevi.

Tako se na Tucindan održao običaj, kao u nekim krajevima Srbije, da roditelji simbolično „istuku“ decu da bi bila dobra i poslušna.

Prema drugom verovanju, na današnji dan nije dobro tući decu jer će u tom slučaju cele godine biti nevaljala, a izaći će im i čir na svakom mestu gde danas budu udarena.

Ako su deca danas ipak dobila neku ćušku, onaj koji je danas udaren treba da kaže „Čiri, miri – sto četiri“.

Od Tucindana počinje i uređenje i spremanje kuće za Božić, praznik rođenja Hrista.

U mnogim selima danas se menja slama u gnezdima za živinu, pribavljaju se suve šljive, smokve, orasi, novčići i bombone koje će prosuti na Badnje veče po slami prostrtoj u kući, a deca ih pokupiti pijučući.

SVETI NAUM OHRIDSKI

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju i svetog Nauma Ohridskog.

Sveti Naum Ohridski bio je učenik svetih Ćirila i Metodija i jedan od Petočislenika, koji su najrevnosnije sarađivali sa apostolima slovenskim.

Rodom iz okoline Soluna, putovao je u Rim, gde se proslavio čudotvornom moći kao i velikom učenošću.

Poznavao je i govorio mnoge jezike, a po povratku iz Rima nastanio se na obalama Ohridskog jezera. Najrevnosniji je bio u prevođenju Svetog pisma i ostalih crkvenih knjiga sa grčkog jezika na slovenski.

Sveti Naum je bio mudar učitelj, jedinstven predvodnik monaha, odlučan podvižnik, čudotvoran molitvenik i duhovnik. Oko svetog Nauma skupilo se mnoštvo monaha sa čitavog Balkana. Činio je svakojaka čuda i za života i posle zemaljske smrti.

Njegove čudotvorne mošti i danas zadivljuju mnogobrojnim čudesima, naročito isceljenjima od teških bolesti, posebno ludila.

Sveti Naum se upokojio u prvoj polovini 10. veka.