Spisak lektira za osnovnu školu (viši razredi)
Spisak lektira za srednju školu
Spisak analiziranih pesama
Običaji na Markovdan
Markovdan se u Srbiji obeležava i praznuje od davnina. Verovalo se da će onoga ko se danas ogreši i ne ispoštuje apostola Marka stići kazna u vidu oluja i gromova koji će mu uništiti imanje. Zato na današnji dan zemljoradnici ništa ne rade na svojim njivama.
Navike koje treba zadržati i nakon karantina
Iako još uvek ne znamo kada će se završiti karantin, čini se da makar naziremo taj dugo čekani kraj. Kao i njegov početak, to će biti još jedna velika promena u našim životima i biće potrebno vreme da se neke navike vrate na svoje mesto. Možda ipak postoje i one koje treba da zadržimo.
Svako se sa trenutnom situacijom nosi na drugačiji način, kako zna i ume. Nisu baš svima dostupna ista sredstva za to i razlikuje se okruženje u kojima provode dane. Naročito ako se uporedimo sa nekim poznatim ličnostima. Ono što je važno je nada da su svi naučili poneku lekciju i pokupili korisne navike koje treba zadržati i po okončanju karantina. A evo i koje su to navike.
Đurđevdan – najlepši prolećni hrišćanski praznik
Sveti Georgije, Đorđe ili Đurađ je najčešća krsna slava kod Srba kojom se obeležava uspomena na Svetog velikomučenika i pobedonosca Đorđa, koji je predstavljen na svim ikonama kao konjanik u ratničkoj opremi kako kopljem ubija aždaju. Slavi se dva puta u togu godine: u proleće 6. maja po novom kalendaru kao Sveti Đorđe ili Đurđevdan i u jesen 16. novembra kao Đurđic, u spomen na prenošenje njegovih čudesnih moštiju, iz Nikomidije u Lidu Palestinsku.
Lektire po razredima
Na sajtu Lektire.rs pronašla sam spisak lektira po razredima, sa analizama. Veoma koristan sajt za sve učenike. Pogledajte.
Spisak lektira za osnovnu školu (niži razredi)
Ogrtač srećnog polja
„Učitelju, zašto nosiš ogrtač od zakrpa?“
„Buda, meditirajući na planini, ugledao je dole polja jasno označena u obliku kvadrata. To mu je razveselilo srce. Odredio je da njegovi učenici pronađu komade tkanine, operu ih i sašiju ih tako da liče na polja. Ovaj ogrtač se naziva Ogrtač srećnog polja. Monah nosi ogrtač kao što brdo nosi svoja polja sejući seme sreće sa verom. Kad monah drži predavanja u ovoj odori, sreća se širi prema spolja i štiti život.“
Iz filma „Da Tang Xuan Zang“
Odela koja su doktori koristili za vreme kuge
Zaštitno odelo rad je doktora Charlesa de l’Ormea (1584-1678). Odela su se prvo koristili u Parizu, ali posle su se proširili širom Evrope.
Zaštitno odelo bilo je sastavljeno od kaputa teških tkanina pokrivenih voskom te su pokrivali od glave do pete. Maska je imala stakleni otvor za oči, kljun kao kod ptica koji je bio cilindričnog oblika i u kojem su se nalazile mirisne supstance. Neki od mirisnih materijala su fosilna smola, matičnjak ili pčelinja trava, metvica lišća, smola, karanfilić, tinktura opijuma, ružine latice. Smatrali su da ih je to štitilo od zaraženog vazduha. Osim zastrašujućeg odela, doktori su koristili drveni štap kako bi pregledali pacijente bez dodira.
Не би желео да си лекар у 16. веку
Издавачка кућа „Креативни центар“ из Београда 2002. године започела је са објављивањем веома интересантних књига за децу (а и за одрасле) које популаришу историју на један сасвим необичан начин. Идејни творац овог серијала књига, које почињу са Не би желео… Не би волео… Не би ти се свидело… је Дејвид Саларија, шкотски писац, који је на један, веома духовит начин, представио страшну страну историје, која се не може срести у школским уџбеницима. Књиге из ове серије разликују се од уобичајених сликовница за децу са историјским темама, јер без много улепшавања и увијања говоре о ужасима које је људски род приређивао кроз историју, или о страхотама које су последице незнања, природних сила или људске похлепе. Књиге су стекле бројну читалачку публику широм света, а и у нашој библиотеци су међу најчитанијима.
1. maj – Međunarodni praznik rada
1. maj – Međunarodni praznik rada obeležava se u znak sećanja na velike radničke demonstracije održane u Čikagu (SAD) 1886. godine, koje su organizovane iz protesta zbog neispunjenja zahteva radnika za poboljšanjem uslova rada. Ovaj praznik ima mnogo veće značenje od same uspomene i odavanja počasti hrabrim ljudima koji su dali svoje živote za veća prava radnika. On predstavlja i dan svetske radničke solidarnosti. Zbog vanredne situacije u zemlji izazvane epidemijom virusa, a zbog zaštite zdravlja stanovništva, ove godine građani neće moći na tradicionalan način da proslave 1. maj, jer je na snazi zabrana kretanja od 30. aprila od 18h, pa do 2. maja do 5h ujutru. Srećan vam praznik i ostanite u svojim kućama. Čuvajte zdravlje.
Biti srećan – Herman Hese
U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti srećan.
Samo smo zato na svetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovedima
retko činimo jedno drugoga srećnim,
jer i sebe time ne činimo srećnima.
Ljudi žive i umiru sa svojim rečima
Ljudi žive i umiru sa svojim rečima. One utiču na naše misli i dela. Često određuju ko smo. Kao metak, kada ga jednom ispališ, ne možeš ga vratiti. Reči imaju uticaj, zato ih birajte mudro. Neka imaju neko značenje. Živite život vredan njih. Pogotovu vaših poslednjih reči. One nas nadžive.
„Koje bi bile Vaše poslednje reči, profesore?“
„Bile bi: Neka istorija zaboravi moje ime, dokle god moje reči i dela ostanu u sećanju mojih voljenih.“
OD KNJIGE DO DUŠE 