Spisak lektira za osnovnu školu (viši razredi)
Spisak lektira za srednju školu
Spisak analiziranih pesama
Danas je Sveti Vasilije Ostroški
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas Svetog Vasilija Ostroškog – velikog čudotvorca, čije se mošti čuvaju u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori.
Pravoslavni vernici ovog svetitelja poštuju i svetkuju u svim srpskim zemljama, a njegova bezbrojna čuda prepričavaju se širom sveta.
U manastir Ostrog dolaze ljudi i drugih veroispovesti među kojima ima i muslimana koji pred moštima Vasilija Ostroškog traže spas i isceljenje od teških bolesti i muka koje su ih zadesile.
Šta možemo da uradimo – Čarls Bukovski
U najboljem slučaju, u Čovečanstvu ima nežnosti.
nešto malo razumevanja i, povremeno,
hrabrosti.
ali sve u svemu, to je masa, koja nema
bogzna šta.
ono je kao velika životinja u dubokom snu
iz kojeg skoro ništa ne može da ga probudi.
kad se pokrene najbolje je u grubosti,
sebičnosti, nepravdi, ubistvima.
šta možemo da uradimo s tim Čovečanstvom?
ništa.
Recept za dug brak
Naišla sam na jednu poučnu kratku priču koju želim da podelim sa vama. Naime, jedan novinar je čuo za neki stari bračni par i interesovalo ga je šta je njihov recept za tako dug i srećan brak. Priupitao ih je: “Kako ste uspeli da ostanete zajedno čak 65 godina?” Žena ga je blago pogledala i odgovorila mu: “Dragi mladiću, mi smo rođeni u vreme kada se ono što je slomljeno – popravljalo, a ne jednostavno bacalo i kupovalo novo.”
A vi, popravljate li svoje stvari? 🙂
Gde je sve muzika – Dželaludin Rumi
Ne zamaraj se čuvanjem ovih pesama!
I ako se poneki od naših instrumenata razbije,
ništa za to.
Nabasali smo na mesto
u kojem sve je muzika.
Prebiranje po strunama i zvuci flaute
razležu se okolinom,
pa čak i kada bi harfa celoga sveta
kojim slučajem izgorela, još uvek bi bilo
svirke skrivenih instrumenata.
Običaji na Markovdan
Markovdan se u Srbiji obeležava i praznuje od davnina. Verovalo se da će onoga ko se danas ogreši i ne ispoštuje apostola Marka stići kazna u vidu oluja i gromova koji će mu uništiti imanje. Zato na današnji dan zemljoradnici ništa ne rade na svojim njivama.
Navike koje treba zadržati i nakon karantina
Iako još uvek ne znamo kada će se završiti karantin, čini se da makar naziremo taj dugo čekani kraj. Kao i njegov početak, to će biti još jedna velika promena u našim životima i biće potrebno vreme da se neke navike vrate na svoje mesto. Možda ipak postoje i one koje treba da zadržimo.
Svako se sa trenutnom situacijom nosi na drugačiji način, kako zna i ume. Nisu baš svima dostupna ista sredstva za to i razlikuje se okruženje u kojima provode dane. Naročito ako se uporedimo sa nekim poznatim ličnostima. Ono što je važno je nada da su svi naučili poneku lekciju i pokupili korisne navike koje treba zadržati i po okončanju karantina. A evo i koje su to navike.
Đurđevdan – najlepši prolećni hrišćanski praznik
Sveti Georgije, Đorđe ili Đurađ je najčešća krsna slava kod Srba kojom se obeležava uspomena na Svetog velikomučenika i pobedonosca Đorđa, koji je predstavljen na svim ikonama kao konjanik u ratničkoj opremi kako kopljem ubija aždaju. Slavi se dva puta u togu godine: u proleće 6. maja po novom kalendaru kao Sveti Đorđe ili Đurđevdan i u jesen 16. novembra kao Đurđic, u spomen na prenošenje njegovih čudesnih moštiju, iz Nikomidije u Lidu Palestinsku.
Lektire po razredima
Na sajtu Lektire.rs pronašla sam spisak lektira po razredima, sa analizama. Veoma koristan sajt za sve učenike. Pogledajte.
Spisak lektira za osnovnu školu (niži razredi)
Ogrtač srećnog polja
„Učitelju, zašto nosiš ogrtač od zakrpa?“
„Buda, meditirajući na planini, ugledao je dole polja jasno označena u obliku kvadrata. To mu je razveselilo srce. Odredio je da njegovi učenici pronađu komade tkanine, operu ih i sašiju ih tako da liče na polja. Ovaj ogrtač se naziva Ogrtač srećnog polja. Monah nosi ogrtač kao što brdo nosi svoja polja sejući seme sreće sa verom. Kad monah drži predavanja u ovoj odori, sreća se širi prema spolja i štiti život.“
Iz filma „Da Tang Xuan Zang“
Odela koja su doktori koristili za vreme kuge
Zaštitno odelo rad je doktora Charlesa de l’Ormea (1584-1678). Odela su se prvo koristili u Parizu, ali posle su se proširili širom Evrope.
Zaštitno odelo bilo je sastavljeno od kaputa teških tkanina pokrivenih voskom te su pokrivali od glave do pete. Maska je imala stakleni otvor za oči, kljun kao kod ptica koji je bio cilindričnog oblika i u kojem su se nalazile mirisne supstance. Neki od mirisnih materijala su fosilna smola, matičnjak ili pčelinja trava, metvica lišća, smola, karanfilić, tinktura opijuma, ružine latice. Smatrali su da ih je to štitilo od zaraženog vazduha. Osim zastrašujućeg odela, doktori su koristili drveni štap kako bi pregledali pacijente bez dodira.
OD KNJIGE DO DUŠE 