Sveti Georgije, Đorđe ili Đurađ je najčešća krsna slava kod Srba kojom se obeležava uspomena na Svetog velikomučenika i pobedonosca Đorđa, koji je predstavljen na svim ikonama kao konjanik u ratničkoj opremi kako kopljem ubija aždaju. Slavi se dva puta u togu godine: u proleće 6. maja po novom kalendaru kao Sveti Đorđe ili Đurđevdan i u jesen 16. novembra kao Đurđic, u spomen na prenošenje njegovih čudesnih moštiju, iz Nikomidije u Lidu Palestinsku.

Đurđevdanski običaji i verovanja

Običaj je da se za Đurđevdan porani ujutru i nabere lekovito bilje i poljsko cveće (maslačak, đurđevak, mlečika…) i da se od njih isplete venac koji se zakači na ulazna vrata ili kapiju da čuva ukućane od zla. Venac se na sklanja danima, pa i nedeljama, sve dok se biljke same ne sasuše. Sa vodom u kojoj je lekovito bilje bilo potopljeno zdravo je umiti se ujutru.

U narodu je popularan Đurđevdanski uranak, običaj da se rano pre zore, odlazi u prirodu na neko zgodno mesto u šumi, na proplanku ili pored reke. Na uranak se nosi i hrana i piće.

Narodno verovanje kaže da na Đurđevdan ne valja spavati, već uraniti, jer će spavalice boleti glava cele godine. Ali ako kojim slučajem zaspite u toku dana, onda obavezno spavajte i na Markov dan, i to na istom mestu.

Veliku važnost u ranijim decenijama u Srbiji pridavao se i ritualnom kupanju na reci, pre izlaska sunca, međutim taj običaj se retko gde zadržao.