Narodna verovanja na Ivanjdan
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Ivanjdan, rođenje svetog Jovana Preteče, koji je bio jedan od proroka jevrejskih Nazarećana. Prema predanju i učenju hrišćanskih knjiga, on je krstio Isusa Hrista u reci Jordan. Srbi ovog sveca poštuju i kao zaštitnika kumstva i pobratimstva.
Zašto mlade na venčanju nose veo preko lica?
Svakome srce zaigra kada vidi ovaj prizor – divna, prelepa mlada, u dugoj beloj venčanici korača ka svom izabraniku da nakon što izgovore sudbonosno „da“ život provedu zajedno. U tim trenucima većini devojaka lice prekriva dug, providni ili čipkasti veo. I, iako je većini ljudi ovaj običaj divan, poreklo mu je zapravo daleko od romantike.
Kako je nastao bar-kod?
Niz vertikalnih crnih i belih crtica različitih širina, jednostavnog naziva „crtični kod“ rešila je veliki problem potrošačkog društva, i neke druge.
Početkom tridesetih godina 20. veka, student Volis Flint došao je na genijalnu ideju koja bi mogla drastično da ubrza kupovinu u radnjama: smislio je da kupci na karticama obeležavaju proizvode koje su izabrali u radnji, što bi kada dođu na kasu dosta ubrzalo stvar. No, koliko god u tom trenutku njegova ideja zvučala napredno i korisno, nije doživela široku upotrebu.
4. јули – Дан борца
На данашњи дан, далеке 1941. године, Политбиро ЦК КПЈ на челу са Јосипом Брозом Титом, донео је Одлуку о подизању оружаног устанка народа Југославије и повео је Народно-ослободилачку борбу за ослобођење земље од фашистичких немачко-италијанских окупатора и њихових савезника. Након тога су кренули организовани устанци широм земље.
Da li ćemo uskoro svi govoriti nemački?
Engleski je možda internacionalni jezik, ali oslušnite pažljivo, nemački vreba sa svakog koraka, ponajviše u poslovnim krugovima. Geteov maternji jezik, kako piše politico.eu, sve više se probija među tri zvanična „radna jezika“ Evropske unije.
Istovremeno, Berlin se uveliko priprema da sledećeg meseca preuzme predsedavanje Evropskom unijom. Ipak, kako piše ovaj portal, razlog za to nije činjenica da su mnogi izvorni govornici nemačkog na najvišim pozicijama, poput Ursule fon der Lajen ili, možemo dodati, Angele Merkel.
Царство морала и царство насиља
Педесетих година прошлог века, због Камијевог „Побуњеног човека” француски интелектуалци спорили су се као прави бољшевици.
„Побуњени човек” појавио се 1951. године. Скреће одмах на себе пажњу, као једно од најконтроверзнијих Камијевих дела. Критике долазе и с леве и с десне стране. Најзначајнија је она која је довела до дефинитивног раскида Сартра и Камија.
Албер Ками (1913-1960)
Zašto se većina srpskih prezimena završava na -ić?
Prezime ili porodično ime, rođenjem nasleđujemo od predaka. Uz ime koje nam daju na rođenju i koje predstavlja našu ličnost i nas same, prezime označava poreklo, korene i tradiciju. Ipak, postavlja se pitanje zašto se Srbi prezivaju na – ić?
Prezime je nastalo u drugoj polovini XIV veka. Srpska prezimena su uglavnom nastajala tako što se nastavak -ić, -ev ili -ov dodavao imenu oca, majke, dede ili nekoj drugoj osnovi. Sufiks „ić“ je slovenski deminutiv čija je osnovna uloga u stvaranju patronima i matronima.
Čangrizavi starac
Na gerijatrijskom odeljenju staračkog doma umro je čika, za kog su gotovo svi mislili da za sobom nije ostavio ništa. Međutim, nisu ni slutili da greše i to mnogo. Mak Filiser je bio poseban starac.
Posle smrti, medicinske sestre su pakovale starčeve stvari i među njima pronašle jednu pesmu čiji kvalitet i sadržaj su toliko impresionirale sestre, da su njene kopije pokazale i ostalim zaposlenima. Bilo je potrebno malo da se ova pesma proširi po čitavom svetu. Uverite se i sami u njenu jednostavnost i dirljivost.
Живот – Лопе де Вега
Човечији живот, како Сократ збори,
кад пословност мучна њиме овлада,
поток је што се разлива и пада
док се с олујом бесном мутан бори.
А живот оног што мир себи створи
сличан је благом извору из хлада
који гргољав, тих и препун склада
кроз шарено цвеће свукуда жубори.
Narodna verovanja za Vidovdan
Pravoslavni vernici 28. juna obeležavaju Vidovdan – praznik koji je nastao u čast starog slovenskog boga Svetovida, u kog su naši preci verovali pre primanja hrišćanstva.
U narodnim predanjima, Svetovid leči od očnih bolesti i omogućava slepima da progledaju, pa se Vidovdan smatra i praznikom koji „otvara oči“.
OD KNJIGE DO DUŠE 