10 danas uobičajenih imena koja su izmislili pisci
Šta je ime osim lepe kombinacije slova koja je osmišljena da je izgovaramo svaki dan? Zato što je mašta bezgranična, a brojni veliki pisci više vole da izmisle ime kako bi njihov lik bio jedinstven, neobičan.
Pravo iz njihovih umova, ova imena su međutim postala danas uobičajena i možemo ih čuti na sve četiri strane sveta, a da nekad i ne znamo da su njihovi vlasnici najpre bili likovi iz knjige, piše Un Monde Litteraire.
Srećan je – Adalbert Ludvig Baling
Srećan je
ko svoju sreću
deli sa drugima.
Srećan je
ko upozna nekog čoveka
za kojeg može reći:
srećan sam što postojiš!
Srećan je
ko može verovati
da nikad u životu
nije kasno
iznova započeti…
Favele u Brazilu
Svi žele da vide favele iznutra. Retki smeju da odu. Ogromne su šanse da ukoliko u njih uđete, više nikada nećete izaći. Doslovno, progutaće vas mrak.
Šta su favele i kakav je život u njima?
Favela je naziv za divlje naselje u Brazilu. Nastale krajem 19. veka na obodima velikih gradova, neki kažu da su ih stvorili bivši robovi, drugi tvrde da su to bili ratni veterani. Nekoliko je teorija i o nastanku naziva favele. Najpoznija je ona koja kaže da ime potiče od biljke sa severoistoka Brazila, odnosno drveta sa gustim igličastim lišćem koje je uspevalo na neplodnom tlu.
Bosiljak u narodnoj tradiciji
Bosiljak, basilienkraut, takođe i bosiok, bosilje, bažuljak, vasleđen, velsagen, vesligen, vesliđan, fesliđan, feslidžan, fesliđen, fesligen, mislođen, mislođin.
Bosiljak igra izvanredno važnu ulogu u magiji, religiji i kultu, u medicini, u poeziji srpskog naroda. »Ova je biljka našem narodu osim mnogih drugih, koje su rasta viđenijeg, cveta i mirisa lepšeg, najmilija, čemu je zar uzrok taj što Bosiljak prati Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu, od rođenja, gde se mladencu kita Bosiljka u osvećenoj vodi do uzglavlja meće, do smrti, gde mu sestrina ili boleće koje srodnice ruka struk Bosiljka na grob posadi« (Josif Pančić, Botanika, Beograd, 1868, 251). U jednoj Vukovoj pesmi (5. 708) kaže se: »U ruku joj mača od Bosiljka, od Bosiljka, od srpskoga cveća«.
Danas je Sveti Stefan
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana, zaštitnika loze Nemanjića. Arhiđakon Stefan je prvi svetitelj koji je nastradao za hrišćansku veru, pa se ovaj praznik slavi kao sećanje na njegov život.
Mudre reči Alberta Ajnštajna
Najvažnija ljudska težnja je težnja za moralnošću u našem delovanju. Naša unutrašnja ravnoteža, čak i naša egzistencija zavisi od toga. Jedino moralnost u našem delovanju može dati lepotu i dostojanstvo našem životu.
Мир Божији, Христос се роди!
Данас, 7. јануара, православни хришћани прослављају Божић, најрадоснији међу свим празницима. Иако Библија не наводи тачан датум рођења Исуса Христа, божијег сина, хришћанска црква одлучила је да тај дан прогласи за дан његовог рођења. Божић се празнује три дана. Први дан Божића, по јулијанском календару, слави се 7. јануара (25. децембра по грегоријанском). На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима и објављује се долазак Божића и Божићног славља. Љубав, радост, дух захвалности и доброчинства испуњавају овај празник, зато га проведите окружени својим најмилијим особама. Мир Божији, Христос се роди!
Običaji koji se vezuju za Badnji dan
Badnji dan je poslednji dan četrdesetodnevnog posta i to je uvod u jedan od najvećih hrišćanskih praznika – Božić. Evo koji običaji se vezuju za jedan od najsrećnijih dana u godini.
Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i dalje ih održavaju. Za badnjak, badnje drvo, seče se, najčešće, stabaoce ili, samo, grana hrasta koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo.
Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i sve su povezane s porodičnim kultom ognjišta.
Господ свакоме даје крст према снази – колико ко може да понесе
Био један простодушни сељанин, који је живео од плодова рада својих руку, али је зарађивао јако мало: једва је успевао да прехрани себе и своју породицу. Пошао је једном на обалу мора, сео на камен и почео да посматра како на пристаниште пристају велики бродови са богатим товарима, како их затим истоварају и шаљу робу у град на продају. И дошла му је у главу грешна мисао: „Зашто је Господ једним људима дао богатство и свега довољно, а друге оставио да живе у беди?“ И почео је да се жали на своју јадну судбину.
Slikovnice o Maji, sentimentalno vaspitanje
Sećate se slikovnica o Maji?
Uz priče o Maji odrastalo se od šezdesetih godina 20. veka, zahvaljujući izdavačima – zagrebačkoj „Mladosti“, novosadskom „Forumu“, „Mladom pokolenju“ iz Beograda, „Jugoreklami“ iz Ljubljane i sarajevskoj „Kulturi“. Maja je do danas ostala nezaobilazni deo sećanja na detinjstvo u SFRJ, o čemu svedoče mnogobrojni Internet blogovi i forumi.
OD KNJIGE DO DUŠE 