Danas je Sveti Stefan
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana, zaštitnika loze Nemanjića. Arhiđakon Stefan je prvi svetitelj koji je nastradao za hrišćansku veru, pa se ovaj praznik slavi kao sećanje na njegov život.
Mudre reči Alberta Ajnštajna
Najvažnija ljudska težnja je težnja za moralnošću u našem delovanju. Naša unutrašnja ravnoteža, čak i naša egzistencija zavisi od toga. Jedino moralnost u našem delovanju može dati lepotu i dostojanstvo našem životu.
Мир Божији, Христос се роди!
Данас, 7. јануара, православни хришћани прослављају Божић, најрадоснији међу свим празницима. Иако Библија не наводи тачан датум рођења Исуса Христа, божијег сина, хришћанска црква одлучила је да тај дан прогласи за дан његовог рођења. Божић се празнује три дана. Први дан Божића, по јулијанском календару, слави се 7. јануара (25. децембра по грегоријанском). На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима и објављује се долазак Божића и Божићног славља. Љубав, радост, дух захвалности и доброчинства испуњавају овај празник, зато га проведите окружени својим најмилијим особама. Мир Божији, Христос се роди!
Običaji koji se vezuju za Badnji dan
Badnji dan je poslednji dan četrdesetodnevnog posta i to je uvod u jedan od najvećih hrišćanskih praznika – Božić. Evo koji običaji se vezuju za jedan od najsrećnijih dana u godini.
Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i dalje ih održavaju. Za badnjak, badnje drvo, seče se, najčešće, stabaoce ili, samo, grana hrasta koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo.
Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i sve su povezane s porodičnim kultom ognjišta.
Господ свакоме даје крст према снази – колико ко може да понесе
Био један простодушни сељанин, који је живео од плодова рада својих руку, али је зарађивао јако мало: једва је успевао да прехрани себе и своју породицу. Пошао је једном на обалу мора, сео на камен и почео да посматра како на пристаниште пристају велики бродови са богатим товарима, како их затим истоварају и шаљу робу у град на продају. И дошла му је у главу грешна мисао: „Зашто је Господ једним људима дао богатство и свега довољно, а друге оставио да живе у беди?“ И почео је да се жали на своју јадну судбину.
Slikovnice o Maji, sentimentalno vaspitanje
Sećate se slikovnica o Maji?
Uz priče o Maji odrastalo se od šezdesetih godina 20. veka, zahvaljujući izdavačima – zagrebačkoj „Mladosti“, novosadskom „Forumu“, „Mladom pokolenju“ iz Beograda, „Jugoreklami“ iz Ljubljane i sarajevskoj „Kulturi“. Maja je do danas ostala nezaobilazni deo sećanja na detinjstvo u SFRJ, o čemu svedoče mnogobrojni Internet blogovi i forumi.
Срећна Нова 2021. година!
Срећну Нову 2021. годину и срећне новогодишње празнике жели вам Удружење „Од књиге до душе“! Да нам Нова година свима донесе здравље, срећу, успех и благостање. Да нас у Новој години окруже добри људи и добре околности.
Виртуелна изложба традиционалних јела – У духу празника
Удружење за промоцију културе, традиције и туризма „Од књиге до душе“ из Костолца представља вам Виртуелну изложбу традиционалних јела, која је део пројекта „Траговима прошлости: очување културне традиције кроз старе занате и јела нашег краја“ подржаног од Градске општине Костолац. Тема приказане виртуелне изложбе је „У духу празника“.
Tajanstvena knjiga napisana na nepoznatom jeziku – Rohonc Codex
Stare knjige su oduvek privlačile veliku pažnju, pogotovu ako su napisane nekim tajanstvenim pismom. Ko zna kakve se sve tajne i saznanja u njima nalaze. O misterioznoj knjizi Rohonc Codex se do skoro nije mnogo toga znalo, osim da ima 448 stranica i da se pojavila u Mađarskoj u 19. veku. Ne zna se ko je i gde je napisao knjigu, kao ni šta u njoj piše, jer je tekst u njoj napisan tajanstvenim jezikom i pismom koje se sastoji od skoro 200 simbola. Poreklo rukopisa se još uvek nagađa, ali pretpostavke su da potiče ili iz starog Sumera, Indije ili pak drevne Mađarske. Knjiga je bogato ilustovana prikazima iz ratova, a ispunjena je simbolima koja ukazuju na više religija – hrišćanstvo, islam, pa čak i hinduizam.
Naučnici širom sveta rade na dešifrovanju ove tajanstvene knjige. Knjiga je skenirana i dostupna je na internetu, tako da možete i sami da se okušate u razrešavanju ove misterije.
Kako je zaista nastala legenda o Deda Mrazu i gde je tu srpski Božić Bata?
Nema deteta koje danas ne zna ko je simpatični dekica u crvenom odelu koji donosi poklone i paketiće „ako ste bili dobri“. Deda Mraz je sastavni deo proslave božićnih i novogodišnjih praznika već vekovima, ali njegov zadatak, izgled, pa i ime mnogo su se vremenom promenili.
Lik dobrodušnog dekice koji deci donosi poklone prisutan je u pričama i legendama naroda širom sveta. Ime i izgled ovog darodavca variraju od kulture do kulture, ali se smatra da su za pojam današnjeg Deda Mraza najzaslužnija predhrišćanska verovanja germanskih i slovenskih naroda koja su, pokrštavanjem ovih naroda, kombinovana sa likom hrišćanskog Svetog Nikole.
Ali, krenimo od početka.
Read the rest of this entry
OD KNJIGE DO DUŠE 