Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana, zaštitnika loze Nemanjića. Arhiđakon Stefan je prvi svetitelj koji je nastradao za hrišćansku veru, pa se ovaj praznik slavi kao sećanje na njegov život.

Po predanju, bio je prvi od sedam đakona, koje su apostoli sveti rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja siromašnih u Jerusalimu. Zato su ga i nazvali arhiđakonom. Silom svoje vere Stefan je činio velika čudesa među ljudima. Kao i Hrista, Stefana su lažno optužili i uhapsili. Posle hapšenja, usledilo je suđenje na kome je osuđen na kamenovanje do smrti.

Kult ovog sveca je vrlo razvijen u srpskom narodu i podignuto je preko 40 hramova sa njegovim imenom.

Za ovu slavu, šaljivo kažu da je slave škrtice, jer su gosti siti posle Božićnog slavlja, tako da teško da mogu mnogo da pojedu i popiju.

Na današnji dan iznosi se božićna slama iz kuće, ali tiho da se ne „otera Božić“, i pažljivo jer je dragocena. Slama se prvo pažljivo počisti i sakupi, a zatim ostavlja u štalu, voćnjak ili među pčele, da pojača rod ili napredak.

Običaj je da se svi oni koji su zavađeni na današnji dan pozdrave i poljube, a time i izmire, jer je ovo dan opšteg mirenja i praštanja.

U nekim selima običaj je da domaćin sa sekirom odlazi u voćnjak da „poseče nerodno“. Uzmahne sekirom, ali neko ko je s njim ga odvrati od seče govoreći da ne seče jer „rodiće ove godine“. Zatim se stavi blagorodna slama u raklje svakog stabla koje je „podbacilo“.

Srećna slava svima koji je slavite.