Sećate se slikovnica o Maji?

Uz priče o Maji odrastalo se od šezdesetih godina 20. veka, zahvaljujući izdavačima – zagrebačkoj „Mladosti“, novosadskom „Forumu“, „Mladom pokolenju“ iz Beograda, „Jugoreklami“ iz Ljubljane i sarajevskoj „Kulturi“. Maja je do danas ostala nezaobilazni deo sećanja na detinjstvo u SFRJ, o čemu svedoče mnogobrojni Internet blogovi i forumi.

Prva slikovnica “Maja na farmi” (Martine a la ferme – Martine na farmi), autora Marsela Marlije, ilustratora i Žilberta Delae, autora teksta izašla je 1954. u izdanju francusko-belgijske kuće „Kasterman“, osnovane je još 1780, a od 1934. specijalizovane za stripove i dečije knjige.

Izvrsna saradnja ilustratora Marsela Marlijea i pisca Žilbera Delaea trajala je više od četrdeset godina, sve do Delaeove smrti 1997. godine. Njih dvojica stvorili su upečatljiv lik i serijal koji su mnogim naraštajima devojčica pomogli da otkriju radost čitanja. Posle Delaeove smrti priče je nastavio da piše Marlijeov sin Žan-Luj Marlije, a poslednja „Martina i tajanstveni princ“ objavljena je 2010. godine.

Marsel Marlije sa svojom junakinjom

Fenomen u dečijoj književnosti

Maja je pravi fenomen u izdavaštvu i u književnosti za decu. Od „Maje na selu” i „Maje i tajanstvenog princa” nastalo je 60 albuma, prevedenih na na 30 svetskih jezika. Sa više od 100 miliona prodatih primeraka na listama najprodavanijih bestselera svih vremena, edicija o Maji zauzima 30. mesto, odmah iza serijala Jana Fleminga o DŽejmsu Bondu.

Posvećene su joj i dve video igrice.

„Maju” se čitala u 15 zemalja od Kine preko Poljske, Italije, Mađarske do Jugoslavije. Svuda je Martina dobijala „lokalno” ime, pa je tako je kod nas bila Maja, u Engleskoj Debi, u Nemačkoj Marina, a u Češkoj i drugim istočnoevropskim zemljama Martinka.

U Parizu na dečijem odeljenju u knjižarama i dalje može da se kupi „Maja“, u tvrdom povezu doduše. Ali čini mi se da to više nisu ni takve ilustracije, ni takve priče. Nove slikovnice o Maji pre su namenjene mamama koje ih kupuju u pokušaju da zainteresuju svoju decu za čitanje, nego deci.

Pre nekoliko godina, izdavačka kuća Laguna objavila je desetak slikovnica o Maji u tvrdom povezu i dve knjige – “Maja za laku noć” i “Maja za čvrst san“, sa po šest priča o ovoj širom sveta popularnoj maloj junakinji.

Odrastanje uz Maju

Iako su tokom osamdesetih zapadni kritičari tvrdili da priče o Maji – Martini gube korak s vremenom i da postaju „retrogradna slika buržoaskog univerzuma“, ovaj serijal je zadržao status klasika dečje književnosti, a za njegov 60. rođendan u „Dečijem muzeju“ u Parizu organizovana je izložba o ovoj slavnoj slikovnici.

U Jugoslaviji je slikovnica “Maja” bila jedan od primera koji su pokazivali jugoslovensku “kapitalističku” verziju socijalizma. U tom periodu, deca u Jugoslaviji su vaspitavana na vrednostima socijalističkog Istoka i kapitalističkog Zapada – polagala su pionirsku zakletvu, nosila crvene marame, vaspitavana su na tekovinama NOB-a, ali su u isto vreme čitala Diznijeve stripove i slikovnice o Maji, gledala američke filmove, igrala se kauboja i Indijanaca.

Tajna Majinog uspeha

Ona je čudo od deteta. Nikada nismo utvrdili koliko godina ima, ali ono što je sigurno jeste da se sa lakoćom hvata u koštac sa najrazličitijim životnim situacijama, preuzimajući na sebe mnogobrojne dužnosti koje u suštini pripadaju odraslima. Uvek za sve ima rešenje, sve može sama i sve zna. Živi u velikoj kući okruženom baštom, za drugare ima živahnu kucu Žuću, nestašnu macu Mimi, mlađeg brata Mišu i druga, vršnjaka Petra, a svaki njen dan predstavlja pravu pravcatu avanturu.

Majin svet je vrlo dopadljiv, zavodljiv. U njemu su deca svemoguća, žive u predivnim kućama, nose predivnu odeću, imaju puno prijatelja. Zapravo, kada pogledate, ona i Miša su uvek sami, čiste kuću, pripremaju ručak sa slasnim krofnama i brdom palačinaka i predstavljaju jednu kapitalističku porodicu u kojoj roditelji nikada nisu tu. Možda je to bio ključ Majinog uspeha. Svaka radnja slutila je neku opasnost i najavljivala kraj idealnog.

Izvor: Mediasfera.rs