Najvažnija ljudska težnja je težnja za moralnošću u našem delovanju. Naša unutrašnja ravnoteža, čak i naša egzistencija zavisi od toga. Jedino moralnost u našem delovanju može dati lepotu i dostojanstvo našem životu.

Nauka bez religije je sakata, a religija bez nauke slepa.

Koji je smisao našeg života, koji je smisao života svih živih bića uopšte? Znati odgovor na ovo pitanje znači biti religiozan. Pitaš: Ima li uopšte kakvog smisla postaviti takvo pitanje? Odgovaram: Ko svoj vlastiti život i život svojih bližnjih smatra besmislenim, taj ne samo da je nesrećan već jedva da je sposoban za život.

Osoba koja nije nikada pogrešila u stvari nije nikada pokušala uraditi nešto novo.

Jednom kad prestanete da učite, počinjete da umirete.

Svet je opasno mesto za život, ne zbog ljudi koji su zli, već zbog dobrih ljudi koji ništa ne preduzimaju.

U sredini poteškoća leži mogućnost.

Prožet sam čvrstim uverenjem da nikakva bogatstva sveta ne mogu unaprediti čovečanstvo, pa čak ako su u ruci i čoveku koji teži tome cilju. Samo primer velikih i pravih ličnosti može voditi do plemenitih dela i shvatanja. Novac samo privlači koristoljublje i odvodi neodoljivo uvek prema zloupotrebi. Može li ko sebi zamisliti Mojsija, Isusa ili Gandija opskrbljenog novčanikom Karnegija?

Nepromišljeno slušanje autoriteta je najveći neprijatelj istine.

Veliki ljudi su uvek nailazili na nasilnu opociziciju mediokriteta.

Bitno je ne prestati postavljati pitanja. Radoznalost ima svoje razloge zašto postoji.

Svetu ne preti opasnost od ljudi koji čine zlo nego od onih koji to dopuštaju.

Ljutnja boravi samo u grudima budala.

Prava vrednost ljudskog bića u prvom redu je određena time koliko i u kom smislu se oslobodio svog Ja.

Obrazovanje, to je ono što ostane nakon što zaboravite sve što ste naučili u školi.

Čovek treba da traži ono što jeste, a ne ono što misli da bi trebalo da bude.

Život je kao vožnja biciklom, treba neprestano ići napred, bez zaustavljanja, da se ne izgubi ravnoteža.

---

Albert Ajnštajn (1879-1955) bio je teorijski fizičar, jedan od najvećih umova i najznačajnijih ličnosti u istoriji sveta. Njegov rad „Da li inercija tela zavisi od njegovog energetskog sadržaja?“ sadrži njegovu najpoznatiju formulu E = mc² koja tvrdi da se materija može pretvoriti u energiju. Nobelova nagrada za fiziku dodeljena mu je 1921. godine za objašnjenje fotoelektričnog efekta kao i za doprinos razvoju teorijske fizike. Bio je poštovan još za života a ime „Ajnštajn” je i danas sinonim za čoveka visoke inteligencije ili za genija.