Vidovdan: Veliki praznik koji „otvara oči“
Vidovdan je nepokretni verski praznik kog praznuje Srpska pravoslavna crkva 28. juna i jedan od najvećih srpskih praznika. Spada u nepokretne praznike, a po starom kalendaru je 15. juna. Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum.
Никола Милованчев – Истина о логору Земун 1941–1944.
У,,Политици“ од 6. јуна објављен је интервју са г. Робертом Сабадошем, под насловом „Логор Старо Сајмиште чека да буде достојно обележен“. Поштујући историјску истину, али и читаоце „Политике“, сматрам својом дужношћу да исправим неке нетачности изнесене у делу интервјуа у којем се помиње нацистичкоусташки логор Земун. Већ сам наслов интервјуа је споран: 1941. године постојало је само једно Сајмиште, зато назив логора никако не може бити „Старо Сајмиште“. А логор треба звати његовим правим именом: „Логор Земун“. Све време док је постојао, власти окупиране Србије нису имале никаква овлашћења над логором – Србија је била с друге стране Саве. Чињеница је да су у првом раздобљу (децембар 1941 – мај 1942) зликовци логор називали „Јеврејски логор Земун“ и да је тада убијено више од 6.000 логораша јеврејске народности.
Šta je crna svadba i zašto majka igra kolo na grobu sina?
U istočnoj Srbiji, među Vlasima, ukoliko bi pokojnik bio mlad i neoženjen, pronalazila bi se devojka (njegova verenica ili neka mlada devojka iz sela) koja bi se venčavala s pokojnikom. Običaj se zvao „crna svadba“, a brak s pokojnikom bio bi ugovoren na godinu dana.
Pre 50 godina stotine hiljada mladih je bežalo od kuće, a „Bitlsi“ su to ovekovečili u pesmi
Pre tačno pedeset godina jedna pesma o strahovima generacije roditelja dospela je na vrh top lista. Bila je to numera „She’s Leaving Home“ od Bitlsa koja se bavila trendom s kraja šezdesetih kada je na hiljade mladih ljudi napustilo domove i pobeglo u utopijske komune.
Да ли хришћани треба да носе црнину у жалости?
Да ли хришћани треба да носе црнину када се неко од њихових ближњих упокоји, јер би то требало да буде дан радости за хришћане?
ОДГОВОР:
Живот човека на земљи је оивичен са два датума. Даном рођења и даном смрти. Првим даном улазимо у битисање овог видљивог живота, а даном смрти излазимо из њега и прелазимо у други начин постојања, који се назива загробни живот.
7 KOMADIĆA SOKRATOVE MUDROSTI
Sokrat se smatra jednim od glavnih osnivača zapadne filozofije. Za Sokrata znamo pre svega preko drugih pisaca: preko njegovog učenika Platona, preko Ksenofona, istoričara, kao i iz drama Aristofana. Prvenstveno kroz Platonova dela došli smo do razumevanja dubine Sokratove mudrosti. Danas bih želeo da raspravljam o sedam životnih lekcija zasnovanih na Sokratovim učenjima. Sokrat je rekao: „Ja ne mogu naučiti ništa nikoga, ja samo mogu da ih nateram da misle.“ Ovaj članak je napisan da vas natera da mislite. On je takođe rekao: „Obrazovanje je potpala plamena, a ne popunjavanje posude.“ Neka njegove reči raspale vaš plamen.
David Grosman dobitnik nagrade Man Buker
Izraelski pisac David Grosman dobitnik je ovogodišnje Međunarodne nagrade Man Buker za svoje najnovije delo „A horse enters a bar“ (Konj ulazi u bar), bolan portret izraelskog društva, ocenio je žiri.
Sanjarenje – Zoran Milivojević
Kako je tokom evolucije mozak dobijao na veličini, tako su nastajale nove mentalne funkcije. Ljudski mozak može da vrši neke radnje koje životinje ne mogu, a jedna od tih funkcija jeste zamišljanje budućnosti. Sposobnost stvaranja i međusobnog povezivanja različitih mentalnih slika ne samo da nam omogućuje kreativnost i predviđanje verovatne budućnosti već i stvaranje vizije kako stvarnost treba da izgleda da bi nam bilo bolje.
Replika Partenona napravljena od knjiga na mestu gde su nacisti palili knjige
„Partnenon od knjiga“ argentinske umetnice Marte Minuhin je glavna atrakcija ovogodišnje Dokumente (Documenta), kultne smotre savremene umetnosti koja se održava svake pete godine u univerzitetskom gradu Kaselu u Nemačkoj.
KNJIGA „JAPAN ZA POČETNIKE“
Posle duže pauze, ponovo je izašla knjiga Dragana Milenkovića „Japan za početnike„, svojevrsna ilustrovana enciklopedija znanja o Japanu. Autor je vrstan poznavalac Japana, koji već više od četiri decenije, svojim prevodima japanske književnosti, knjigama i tekstovima u novinama i časopisima, emisijama na televiziji,upoznaje srpske čitaoce sa događajima u Japanu, običajima, kulturom i svim aspektima života te interesantne zemlje. Dragan Milenković je pionir u oblasti japanologije kod nas, dugogodišnji dopisnik Tanjuga u Tokiju, i osnivač Srpsko-japanskog društva. Knjiga «Japan za početnike» sadrži preko 350 tekstova o različitim aspektima japanske istorije, kulture i sadašnjosti, u kojima je obrađeno preko 1000 pojmova i imena značajnih ličnosti, a sve je ilustrovano sa blizu 700 ilustracija u boji.
OD KNJIGE DO DUŠE 