Advertisements

Šta je crna svadba i zašto majka igra kolo na grobu sina?

U istočnoj Srbiji, među Vlasima, ukoliko bi pokojnik bio mlad i neoženjen, pronalazila bi se devojka (njegova verenica ili neka mlada devojka iz sela) koja bi se venčavala s pokojnikom. Običaj se zvao „crna svadba“, a brak s pokojnikom bio bi ugovoren na godinu dana.

groblje-zlat-mladenci-620x350

Posmrtni običaji su raznoliki – neki nastali iz vere, a neki iz sujeverja, i često se razlikuju od sela do sela. U Srbiji je kult mrtvih odvajkada bio izuzetno poštovan, a neki običaji vezani za njega zadržali su se i do danas, doduše osavremenjeni.

U danima žalosti se ne pali televizor i ne sluša muzika na radiju, ponegde se i ogledala prekrivaju crnom tkaninom jer postoji verovanje da duša pokojnika može da ostane zarobljena u odrazu, tj. da su površine sa odrazom svojevrsni portali između ovozemaljskog i zagrobnog sveta.

Na crkveni praznik Zadušnice iznosi se na groblje jelo i piće za dušu pokojnika – i danas se u nekim krajevima na groblju organizuje čitava gozba za dušu pokojnika. Prema crkvenim pravilima, daće i podušja se ne daju da bi se pokojnik “nahranio” već da se sirotinja nahrani i u molitvama pomene pokojnika.

Široko rasprostranjen običaj i dan danas je postavljanje krajputaša, spomen-obeležja nad “praznim grobom” jer se veruje da pokojnik mora da bude sahranjen na mestu na kojem je i umro. Krajputaši su se podizali odvajkada, pogotovo ako pokojnik umre daleko od kuće ili mu se ne zna pravi grob, jer takođe postoji verovanje da duše nesahranjenih ne mogu da se “smire”.

Prevencija od vampirizma bio je obred zasecanja kože iza uha pokojniku. Takođe, postojao je i običaj da se pokojniku kroz rukav provlači so kao zaštita od nečistih sila.

Foto: Telegraf

Nekada je široko bio rasprostranjen i običaj naricanja za pokojnikom na sahranama. Za to su bile angažovane starije žene koje su se zvale narikače i čiji je zadatak bio da oplakuju pokojnika. One su klečale kraj sanduka, kroz ritmično plakanje i kukanje nabrajale pokojnikove dobre osobine.

Ne treba zaboraviti ni stećke koji su najrasprostranjeniji u Bosni, a u Srbiji se mogu naći u Raškoj oblasti ili zlatiborskom kraju. Ovi živopisni nadgrobni spomenici nastajali su od XI do XV veka. Ukrašeni su krstovima, ljudskim i životinjskim figurama, scenama lova i rozetama i natpisima. U Perućcu može se videti čuveno Mramorje, srednjovekovna nekropola stećaka bez natpisa, najočuvanija nekropola tog podneblja.

Foto: Wikipedia/Litany

U istočnoj Srbiji, među Vlasima praktikovao se veoma neobičan običaj, naime, ukoliko bi pokojnik bio mlad i neoženjen, pronalazila bi se devojka (njegova verenica ili neka mlada devojka iz sela) koja bi se venčavala s pokojnikom.

Običaj se zvao “crna svadba”, a brak s pokojnikom bio bi ugovoren na godinu dana. Najpotresniji trenutak bio je kada bi majka pokojnika morala da zaigra svadbeno kolo na sinovljevom grobu, kako piše Nacionalna geografija.

Vlasi su imali još jedan neobičan običaj, tzv. “kolo za pomanu” odnosno kolo za mrtve. Daće praćene plesom i gozbom omogućavale su blagostanje pokojniku na onom svetu.

Izvor: Telegraf

 

Pogledajte i ovaj snimak na kome su prikazani običaji Zvižda i Homolja:

 

 

Vlaski obicaj „Kolo za mrtve“ u Radujevcu (RTB 1982)

Advertisements

Posted on 27. juna 2017., in Narodna verovanja i običaji and tagged , , . Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: