Нова рубрика – Питајте психолога
Веома ме радује чињеница да вам се допада мој блог и да све више вас жели да узме учешће у раду на њему. Добијам пуно писама са похвалама и жељом за сарадњом. Потреба да се знање дели и унапређује јака је у људима. Као и потреба да се учини нешто корисно, да се да допринос и помогне још неком осим самом себи. На мом блогу, налази се преко три хиљаде чланака из различитих области: из културе уопштено, из књижевности, библиотекарства, историје, архивистике, педагогије, етнологије, археологије, медицине, технологије, вести из света позоришта, филмова и много чега другог. Моје вредне сараднице потрудиле су се да из обиља информација са интернета проберу оно што сматрају да би нашим посетиоцима било најзанимљивије и најкорисније да прочитају. Успостављена је и пријатељска сарадња са великим бројем блогова и сајтова који се и сами баве сродним темама. Али, јасно нам је да блог као и сви ми уопште, мора да се надограђује. Из тог разлога уводимо нову рубрику – Питајте психолога. Мој нови сарадник на блогу, психолог Слободан Павловић, писаће поучне текстове на разноразне теме из области психологије и што је још важније, вољан је да одговара на ваша питања. Питање пошаљите на мејл, а он ће вам одговорити. Тако да – Питајте психолога!
„АЗБУКОЉУБИ“ НАГРАЂЕНИ НА МЕЂУНАРОДНОМ ФЕСТИВАЛУ У РУСИЈИ
На 7. међународном омладинском филмском фестивалу „Свет миру“, одржаном у руским градовима Јарослављ, Рибинск и Тутајев, од 17. до 23. маја, дјечији анимирани филм „Азбукољуби“ Црквене општине у Љубљани награђен је Дипломом другог степена у категорији „Филмови о православљу – дјечији студији“.
STEPENICE ŽIVOTA
Život nas uči mnogim lekcijama. Neke nas udare bolno u stvarnost, neke neprimetno prođu pored nas i ne ostave traga, dok retke, često najlepše, ostave najdublju emociju u ljudskom srcu i duši, bojeći nebo najlepšim bojama. Kažu da se pametan čovek uči na svojim greškama. Nažalost, mnogi od nas ponavljaju iznova svoje propuste, poput loših đaka. Ako ipak naučimo iz jedne, sve je bilo vredno truda.
Ко су монаси?
Ко су монаси? Зашто и како се постаје монахом? На који начин монаси, одвојивши се од овог света, ипак му доприносе и чине да он буде бољи?
ОДГОВОР:
Ваше питање је суштинско и дубинско. Одговорити на њега детаљно захтевало би далеко више простора (и времена) него што ми имамо на располагању у нашој рубрици „Практична веронаука“. Но и у тим оквирима покушаћемо да кажемо оно што је најбитније.
HOĆETE DA BUDETE SREĆNI? BUDITE ZAHVALNI!
Još jedna godina je počela i puni smo planova kako da je učinimo boljom od prethodne. No pre nego što pojuriš za ostvarenjem novogodišnjih odluka i kreiranjem nekih novih rezultata, zastani na čas i prebroj svoje blagoslove. Oseti zahvalnost za sve ono što jesi i što imaš. Jer nije sreća ta koja nas čini zahvalnim, već zahvalnost je ta koja nas čini srećnim, kako reče David Steindl-Rast, benediktanski monah i doktor nauka iz oblasti eksperimentalne psihologije
Да ли је исправно да хришћани каде своје домове тамјаном?
Да ли је исправно да хришћани каде своје домове тамјаном? Ако могу да каде, зашто то треба да чине и у којим приликама? Шта символише тамјан и кађење, како у храмовима тако и у домовима?
ОДГОВОР:
Никада се ми, свештена лица, не бисмо сетили свега шта нашем народу треба објаснити и протумачити из области наше свете вере и из традиције нашег хришћанског живота ако нас ви на то не бисте подстакли и побудили.
Njegoševi preci bili – Bogutovići!
Monografija Živka Andrijaševića o čuvenoj crnogorskoj dinastiji otkriva malo poznate istine o njenom poreklu. Potiču od bosanske vlastele, a rodonačelnik bio Herak Herakovič.
Otkrivanje spomenika velikom Petru II Petroviću Njegošu u Andrićgradu 2013.
Ко може да буде духовни отац?
Моје питање јесте: „Како да нађем за себе духовног оца? Ко може да буде духовни отац? Да ли духовник може да одбије нечију молбу да га духовно руководи“.
ОДГОВОР:
Искрено речено, стрепио сам од оваквог питања. Тачније, од првог његовог дела: „Како да нађем за себе духовног оца?“. Такво питање, у разним варијантама, постављали су ми многи и раније, додуше усмено, на које ми је увек било тешко да одговорим. Сада „прозван“ и писмено постављеним питањем, покушаћу да одговорим, колико ми је то могуће.
КОСОВСКИ БОЈ
Турци су прве нападе на Лазареву државу извели 1381. године, тада су дошли до Параћина, али су их ту Срби сузбили и вратили назад. Пошто је султан Мурат I био презаузет у Малој Азији, оставио је на миру Србе на неколико година. Кнез Лазар је добио дојаву да Турци врше велике припреме да у пролеће 1386. године поново нападну Србију. Али и тај покушај за Турке је био погубан, па су морали поново да беже из Лазареве државе.


























