Seks i kultura Hjua Hefnera
Nažalost, u našoj kolektivnoj svesti „Plejboj“ nije dogurao mnogo dalje od golih devojaka na duplericama, kaže za „Blic“ povodom smrti legendarnog osnivača „Plejboja“, nekadašnji urednik srpskog izdanja ovog magazina, pisac Marko Vidojković.
Život Beograda u prošlom veku kroz knjigu „Ljubičice Leonarda da Vinčija“
Naša književnica Ivana Hadži-Popović, izdala je svoj deveti roman „Ljubičice Leonarda da Vinčija“. S Beogradom kao glavnim likom, kroz istorijski i dokumentarni osvrt, Ivana je radnju svog dela pretočila u reči neponovljivog sadržaja.
Ludnica – tekst doktora Vladimira Đurića
Naleteh na jedan tekst, koji kruži ovih dana internetom kao zaraza, a koji je na svojoj Facebook strani postavio doktor Vladimir Đurić, psihoterapeut i specijalizant psihijatrije. U postu je doktor Đurić opisao scenu iz jedne duševne bolnice, koja je na njega ostavila najjači utisak od svega što je do sad video. Saosećajnost sa drugima je najvrednija ljudska osobina i suština date moći pojedincima je da zaštite i pomognu onima kojima je pomoć potrebna. Kažu, da se razvijenost određenog društva meri po tome kako se ponaša prema najslabijim svojim pojedincima. Sudeći po ovom tekstu – ima nade za nas…
Prenosim post u celini – pročitajte ga:
Kim Dotkom: Pirat protiv piraterije
Kim Dotkom je nemačko-finski programer i biznismen koji je postao poznat zahvaljujući slučaju Dot-com bubble, po čijem je okončanju osuđen za insajdersku trgovinu i proneveru. Poznat je i kao osnivač kompanije i sajta Megaupload.
„Театар искрености“ у Библиотеци у Костолцу
У Библиотеци у Костолцу, Одељењу Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац, наш млади песник и есејиста Стефан Симић, одржаће поетско вече под називом „Театар искрености“. Уз Стефанове стихове и есеје, у пратњи гитаре Милана Цековића, очејује вас једно дивно вече. Четвртак, 5. октобар 2017. године, у 19 сати, Библиотека Костолац – добро нам дошли!
ЉУТЊА И БЕС
Чак и када је слабог интензитета љутња је једна од емоција са најсложенијим последицама како за појединца који је осећа, тако и за окружење. Може се рећи да је љутња, а нарочито бес једна од друштвено најнепожељнијих емоција. Стога психијатри, психолози и саветници на различите начине покушавају помоћи људима да управљају својом љутњом и бесом (да је разумеју, препознају, контролишу, усмеравају).
Rad na sebi je terapija budućnosti: Ljudi su pobegli u bolest jer im je život postao pretežak!
Ljudi postaju sve više svesni kako je glavni cilj farmaceutskih industrija briga oko profita, a ne zdravlja ljudi. Zato je sve važnije da se u ovim vremenima, kada kriza sve više potencira psihička oboljenja, ljudi okrenu zdravijoj alternativi – knjigama samopomoći i individualnim terapijama koje obećavaju rad na sebi. Prema rečima poznatog hrvatskog specijalistе za psihoterapiju dr Vladima Grudena, radi se o terapijama budućnosti.
Zaboravljena romantičarka Milica Stojadinović Srpkinja
Kako li je bilo biti pesnikinja sa ovih prostora u 19. veku? U veku raskalašnog imperijalizma, u veku nepriznavanja prava na osnovu pola i roda, i borbe za ista ta prava! Zamisli, rodiš se i Njegoš ti je savremenik. Tu neki zgodni, bistri, poetični Crnogorac, što slatko srbuje i junači se od Trsta, preko Rima, do Beča i Njeguša.
Миша Близанац: Чаробна хармонија молитве
Хуманост и цивилизованост неког друштва се огледа у томе како се оно односи према најслабијим појединцима, према деци, нарочито према деци са инвалидитетом, према болеснима и старима, а величина човека колико он успева да врати достојанство и да измами осмех баш овој групацији, као што то чини Миодраг Миша Близанaц. Многи га знају као сјајног певача и вишеструког победника „Златне тамбурице”, али и као професора историје у школи „Др Милан Петровић” из Новог Сада.
Najveća strip izložba ove godine u Srbiji posvećena Kavandoliju i „Liniji“
Najveća strip izložba ove godine „Živeo Kavandoli! – Hod po beskonačnoj liniji“ biće otvorena 3. oktobra u 19h u Bioskopu „Vojvodina“ u Pančevu. Izložba je posvećena najpoznatijem animiranom liku osamdesetih, La Linei (Liniji) i njenom tvorcu, italijanskom animatoru Osvaldu Kavandoliju.
OD KNJIGE DO DUŠE 