Advertisements

Rad na sebi je terapija budućnosti: Ljudi su pobegli u bolest jer im je život postao pretežak!

Ljudi postaju sve više svesni kako je glavni cilj farmaceutskih industrija briga oko profita, a ne zdravlja ljudi. Zato je sve važnije da se u ovim vremenima, kada kriza sve više potencira psihička oboljenja, ljudi okrenu zdravijoj alternativi – knjigama samopomoći i individualnim terapijama koje obećavaju rad na sebi. Prema rečima poznatog hrvatskog specijalistе za psihoterapiju dr Vladima Grudena, radi se o terapijama budućnosti.

the-comfort-she-craves1-1200x727

Problem može biti izvrstan pokretač za neku pozitivnu promenu – kaže dr Gruden. Dragocen je to savet u svetu zbog kojeg je sve lošije stanje uzrok sve većim psihičkim problemima. Oni sa sobom vuku još jedan problem – lečenje tabletama – proizvodima framaceutskih industrija kojima je u prvom planu profit, a ne zdravlje pojedinaca.

Kako se s pogoršanim psihičkim stanjima izvući se iz depresije i teskobe, štoviše podstaknuti pozitivne promene, bez pribegavanja lekovima i tabletama?

Način na koji se Velika Britanija nastojala uhvatiti u koštac s ovim problemom bio nam je i povod pisanju ovog teksta. Lekari su početkom godine dobili zeleno svetlo za izdavanje ‘recepata’ za knjige o samopomoći, a sve kako bi smanjili upotrebu tableta za lečenju lakših psiholoških poremećaja poput anksioznosti, teskobe, napada panike ili depresije.

Popularan mehanizam tzv. industrije ‘self-helpa’ po Vladimiru Grudenu mnogo je bolja alternativa tabletama, a psihijatar ističe kako se radi o jednom vidu terapiji budućnosti.

– To je dobro u svakom slučaju, ali najvažnije je koliko su ljudi disciplinovani i spremni da bi to prihvatili, jer svaka knjiga i svako lečenje s promenom ponašanja i stavova zahteva promenu i napor, a ljudi su previše komotni i hoće instant rešenja. Zapazio sam da kod nas sve više pokreću novi kursevi, ‘life coaching’ i slično. U svakom slučaju mislim da je to terapija budućnosti jer se pokazalo koliko ti lekovi ne samo da škode već još više uvuku u zavisnost. Ljudi su svesni da je farmaceutskim kompanijama važnija zarada od pomoći ljudima – ističe Gruden.

Psihijatar se prisetio kako je na jednoj konferenciji dobio podatke farmaceutskih kompanija gde se navelo kako antidepresiv Prozac deluje kod 80% populacije. Međutim, ističe psihijatar, utvrđeno je da je uspešno lečenje obavljeno i kod 60 posto pacijenata koji su uzimali placebo, što znači da je uspešnost lečenja Prozacom ograničena na samo 20 posto ljudi.

– Iz ovog slučaja se vidi da placebo deluje sigurno 50 i više posto kod psihičkih bolesnika, a na isti način pomažu tzv. nadrilekari. Nezavisno o tome jesmo li religiozni, poznat je događaj zapisan u Bibliji prema kojemu je Isus izlečio nekolicinu ljudi. Kada su mu zahvaljivali rekao im je kako ih nije spasio on već njihova vera. Bitno je koliko mi možemo podstaknuti veru, a smatram da će se to verovanje podstaknuti jače obzirom da ljudi vide kolike su nuspojave kod korišćenja lekova – ispričao nam je Gruden.

Trebamo li biti oprezni prema nekim aspektima selfhelp literature?

Britanski lekari u novom modelu ophođenja s psihičkim bolesnicima dobili su popis od 30 knjiga koje mogu bez bojazni preporučiti svojim pacijentima. Svakako će na poverenje prema određenim naslovima uticati i slavna Oprah, veliki promoter takve vrste literature. Međutim, trebamo li imati određeno odstojanje i oprez prema takvim vrstama knjiga?

– Literatura je uglavnom dobra, ali celi problem je u komotnosti. Ljudi smatraju da je u toj literaturi važna forma, reč, obred, odnosno određen broj ponavljanja određenih rečenica. To je potpuno nebitno. Ljudi počinju ulaziti u neku mistiku i praznovjerje, a kad se nešto promeni to izgube pa se razočaraju, onda traže drugu literaturu.

Ta bi se literatura trebala čitati s jednim smislom, da ljudima vraća samopoštovanje, veru u sebe, da se promenimo i narastemo. Ljudi su pobegli u bolest jer im je život postao pretežak. Pitaju se ko će ih voditi, ko će mi pomoći. Trebamo razviti to da smo mi sami sebi svoji lekari i terapeuti i da sve što nam se dogodi negativno doživljavamo kao upozorenje da to trebamo unaprediti – mišljenja je Gruden.

Sanja Unković, aromaterapeut i terapeut karmičke dijagnostike, koja u svojoj arhivi ima preko 1.000 knjiga koje bi mogle poslužiti kao samopomoć, smatra da i u ovom žanru, kao u svakom, postoji ‘svega i svačega’. Navodi kako će profesor književnosti radije pročitati knjigu klasičnog naslova ili Šenou dok će radnik na dizalici smatrati kako se radi o gluposti i neće ju verojatno pročitati kako treba. Važno je, napominje Unković, kolika je širina svesti kod osobe i koliko ona dozvoljava da se isprobaju stvari oko sebe.

– Svako može naći svoju knjigu. Nema one koja više ili manje valja, Loiuse Hay je nekome u ovom trenutku svetinja, a da mu se preporuči Eckhart Tolle, ne bi imao pojma što je pročitao ili, na primjer, Lazarev kog ljudi nakon tri stranice ostavljaju i ne mogu dalje čitati. Zavisno o stanju svesti kod određenih ljudi. Kako neko vibrira tako i prilaze određene knjige – kaže nam Unković.

Ljudi su neretko mazohisti

Knjige o samopomoći pa i razni kursevi koji obećavaju rad na sebi puno su bolji izbor od lekova u rešavanju psihičkih problema kojih je sve više uticajem krize, napominje Gruden. Rastući broj takvih oboljenja posledica je toga što se ljudi zbog sve lošije situacije u zemlji moraju odreći dosta navika koje sadrže luksuz.

– S druge strane ljudi moraju promeniti te navike, a s treće strane trebaju usmeriti pozornost kako sami rešavati stvari. Trebaju biti inicijatori i preduzetnici, ne samo tražiti pomoć. Bez obzira što kompanije propadaju i nema posla, ljudi trebaju preuzeti inicijativu i naći ga. Normalno je da kriza pogađa ljude, ali to je najviše zbog toga jer bi ljudi morali promeniti svoj način razmišljanja i postati preduzetni, a ne čekati da ih neko namesti i nađe im posao.

Kada postoji zlo onda ono prisiljava na promenu i preuzimanje novih oblika ponašanja, a to je ono što ljude najviše pogađa. Ja se čak ne bojim krize, odnosno da su ljudi u depresiji i u stresu zato što su gladni, već zato što moraju promeniti svoje navike – zaključuje Gruden.


 Izvor: Atma.hr

Advertisements

Posted on 2. oktobra 2017., in Psihološki kutak. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: