Baba Jadra – žena koja je tragično pretvarala u komično
Osetih njen miris. Okrećem se oko sebe, ne bih li je ugledala negde. Tražim u očaju, a znam – nema je. Odavno je već nema među živima na ovom svetu. Kažu da ljudi, kako stare, tako poprimaju neki drugačiji miris. Čudan. Ne uvek prijatan. A eto, ona je i u svojim sedamdesetim godinama mirisala na cveće, na svežinu. Na neki divan omekšivač, koji je samo na njoj mirisao tako kako je mirisao.
Đorđe Natošević – lekar koji je uveo gimnastiku i bukvar u srpske škole
Iako je po zanimanju bio lekar, u istoriji je zabeležen kao jedan od naših prvih pedagoga, prvi pisac udžbenika po Vukovom pravopisu, čiji je „Bukvar“ bio u upotrebi u svim srpskim školama.
Zanimljivosti o Moru smrti u kojem niko ne može da potone
Mrtvo more, More smrti i Lotovo more nazivi su za slano jezero između Jordana i Izraela koje se ponosi salinitetom od čak 33 odsto. Saznajte po čemu je sve ovaj prirodni dragulj poseban.
Кога следећег напасти – Мајкл Мур
Не гледам често телевизију, признајем. Нисам меродавна у разговорима о новим домаћим серијама или забавном и едукативном програму на телевизији. Ако га има, уопште. Понекад ујутру, уз кафу, укључим ТВ, чисто да видим прогнозу времена за дан који следи, или ајде, прошетам једном месечно канале, да видим има ли чега интересантног, па се зауставим на Фокс лајфу или ТВ Диви и одгледам по неколико минута репризу неке хумористичке серије. Некада сам пратила Националну географију, ТВ Хистори, Дискавери, али више ни то. Али ето, дођох синоћ са посла из друге и укључих из неког разлога ТВ, зауставих се на РТС 2 и веровали или не, одгледах скоро цео филм. У питању је филм „Кога следећег напасти“ (Where to Invade Next), оскаровца Мајкл Мура.
Када и како награђивати своје дете
Сва деца, иако понекад не изгледа тако, желе да се осећају добро, расположено, смирено. Ово је мало теже уочљиво родитељима деце која су већину времена љута, раздражљива, нерасположена. Као да желе да се тако осећају из неког разлога. Ипак, чак и најнепослушнија деца би хтела да се осећају добро али једноставно не знају како. Много боље успевају да се осећају лоше. Осим тога честе тешкоће у односима са другима доводе до снижења самопоштовања и усвајања негативне слике о себи што води новим негативним емоционалним реакцијама. Зато је задатак родитеља да деци помогну да науче да се осећају добро. Један од једноставнијих начина јесте награђивањем жељених облика понашања.
„Strašno, strašno“
Sa ljudima nije uvek moguće razgovarati o velikim ili suštinskim temama. Postoji potreba da ljudi razgovaraju i o malim temama, da ćaskaju, vodeći, kako se to kaže na engleskom, „male razgovore”.
Да ли живимо у свету какав је замишљан?
Сајт Yugopapir недавно је пренео текст објављен у ТВ Новостима 1969. године у коме футуристи предвиђају како ће изгледати 2000. година. Елементаријум тим поводом истражује шта се од тога обистинило.
Једна од разгледница из француске серије на којима је крајем 19. и почетком 20. века приказивана 2000. година, Фото: Flickr
Glasom anđela opčinila svet – Milka Trnina
Malo je dece koje toliko pogleda sreća nakon smrti roditelja kao što je to bio slučaj sa Katarinom Terninom, rođenom pedesetak kilometara od Zagreba, krajem 1863. godine. Doduše, danas je niko ne pamti po tom imenu. Majka ju je od milošte zvala Milka, a u dokumentima o smrti roditelja prezime je pogrešno upisano. Tako ceo svet danas zna za veliku Milku Trninu.
„Pod blistavim suncem istoka“ – Luka Milutinović, stipendista Vlade Japana
Pozdrav svim čitaocima „Glasa Ambasade Japana“. Moje ime je Luka Milutinović, student četvrte godine na Filološkom fakultetu u Beogradu, trenutno stipendista Vlade Japana za studente japanskog jezika, književnosti i kulture. Studiram na prestižnom Tokijskom univerzitetu za strane studije. Krajem septembra meseca prošle godine stigao sam na međunarodni aerodrom Narita. Tokom četrnaestočasovnog leta, i razdaljine od preko 9500km, konačno sam stigao u zemlju izlazećeg sunca. Nakon obavezne kontrole na aerodromu, dočekali su me ljubazni volonteri fakulteta na kome sada pohađam nastavu japanskog.
Priča moje mame – Slane stvari
Nedelja u mom gradu je radostan dan. Pijačni dan. Dan kada svi idu na pijacu. Ali, u manjim mestima se na pijacu ne ide samo zbog nabavke namirnica i potrebština. Ne, nikako. Na pijacu se ide, pogotovu nedeljom, da bi se ljudi sreli i družili. Da bi se ispričali jedni sa drugima.
OD KNJIGE DO DUŠE 