Advertisements

Đorđe Natošević – lekar koji je uveo gimnastiku i bukvar u srpske škole

Iako je po zanimanju bio lekar, u istoriji je zabeležen kao jedan od naših prvih pedagoga, prvi pisac udžbenika po Vukovom pravopisu, čiji je „Bukvar“ bio u upotrebi u svim srpskim školama.

Djordje Natošević

Đorđe Natošević rođen je u patrijarhalnoj porodici u Slankamenu 1821. godine, školovao se u Karlovačkoj gimnaziji, a zatim je otišao je u Segedin na dvogodišnje filozofske studije, da bi ispunio uslov za studije prava. Septembra 1840. godine prešao je u Eperješ da studira pravo, ali je posle godinu dana upisao Medicinski fakultet u Pešti. Nakon četiri godine, prešao je u Beč i tamo završio studije i 1851. postao doktor medicine.

Lekar koji nije naplaćivao usluge siromašnima

Kao sin imućnog trgovca, Natošević je u Beču pomagao brojne siromašne prijatelje koje je primao u stan, a često im je davao i svoju odeću.Družio se sa Đurom Daničićem, Brankom Radičevićem i Bogobojem Atanackovićem, a u Beču, se Natošević zainteresovao i za gimnastiku koju će kasnije uvesti u škole.

Kao diplomirani lekar Đorđe Natošević došao je u Novi Sad i započeo lekarsku praksu, a svoje usluge nije naplaćivao siromašnim pacijentima. Bio je lični lekar vladike bačkog Platona Atanackovića, često su i ručavali zajedno pa se pretpostavlja da se pod njegovim uticajem zainteresovao za prosvetu.

Početkom školske 1853/54. godine, postao je profesor i upravnik Novosadske srpske gimnazije gde je predavao prirodne nauke i gimnastiku, koja je tada bila novina za srpsko školstvo. Posle škole, u večernjim časovima u gimnazijskoj dvorani gimnastiku je pokazivao i odraslim ljudima.Godine 1857. je prešao u Temišvar, gde je je bio nadzornik srpskih škola, a te iste godine je objavio svoje poznato delo „Kratko uputstvo za srbske narodne učitelje“, zatim i „Uputstvu za predavanje bukvarskih nauka učiteljima narodnih škola u Austrijskom carstvu“ 1858. godine, što je bilo tada najznačajniji doprinos za srpske osnovne škole u Habzburškoj Monarhiji.

Jedno poglavlje u “Kratkom uputstvu” posvetio je „Nauci pojanja“. Smatrao je da je pevanje za decu potreba, prirodan dar, da pevanjem duševno najviše jačaju i da pomoću pevanja mogu vrlo lako, brzo i bez teškoća savladati i najteže nastavne jedinice. Obilazeći škole koje je nadgledao zaključio je da mora što pre da organizuje obuke za učitelje, kao i da poveća značaj učitelja u seoskim školama.

 

Na poziv Mihaila Obrenovića prešao u Beograd

Ubrzo je inicirao izdavanje “Školskog lista”, prvog takve vrste u srpskoj pedagogiji, a u njemu je od samog početka objavljivao i tekstove za decu. Tako je u prvom broju objavljena pesmica Jovana Jovanovića Zmaja “Gašo, Gašo, lenji Gašo”. Kako je zaključio Milan Šević, Natoševićeva upornost je bila najzaslužnija što se Zmaj opredelio da piše za decu.

Na poziv Mihaila Obrenovića prešao je u Beograd 1867. godine na mesto referenta u Ministarstvu prosvete. Prvi je pisac udžbenika po Vukovom pravopisu, a njegov „Bukvar“ bio je u upotrebi u svim srpskim školama. Ovim bukvarom ukinuo je stari metod sricanja i uveo analitičko-sintetički glasovni metod. Do 1872. objavio je i čitanke za prvi i drugi razred.

„U učionicama nema vazduha ni za pola sata“

Intenzivno se bavio obilaskom osnovnih škola, pa je već početkom 1868. godine predao nadležnima izveštaj o svojim zapažanjima u kome može da se vidi i kakva je bila situacija tada u beogradskim školama, a na koju je izneo oštre zamerke. U delu izveštaja pod nazivom “Predlog za razširenje osnovnih škola u Beogradu” navodi:

“U ženskoj osnovnoj školi kod Saborne crkve jedna učiteljica radila je sa 85 učenica, a u dorćolskoj je učiteljica radila sa 104 učenice. Svako zna da što je manje dece, to je lakše bolji uspeh s njima izvesti, a iskustvom je svedočeno da je 40 do 50 male dece već najveći broj koji se jednom učitelju poveriti može sa izgledom na bolji uspeh”, a u izveštaju o školskim zgradama u Beogradu navodi da su učionice suviše male i niske te da u njima nema vazduha ni za pola sata, a da su nužnici toliko smrdljivi da “dave i decu i učitelje”.

Još težu situaciju je zatekao u Kragujevačkom, Požarevačkom, Smedervskom okrugu… U svojim izveštajima je nudio i neophodne mere koje se moraju preduzeti kako bi se situacija u srpskim školama popravila. Njegove izveštaje i predloge je razmatrao za tu priliku oformljen Odbor, ali je došlo do podeljenih stavova oko Natoševićevih pisanja.

– Očigledno, pojavile su se varnice između Natoševića i Odbora koji je želeo da umanji štetu od Natoševićevog opisa osnovnih škola – navodi profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Nataša Vujisić Živković u svom radu “Dr. Đorđe Natošević u reviziji osnovnih škola u Kneževini Srbiji” (2015)

Kad je, maja 1868. godine, ubijen knez Mihailo, Natošević je ostao bez zaštitnika, pa je ubrzo udaljen iz Ministarstva uz obrazloženje da mu je istekao ugovor, bez mogućnosti da se produži. Postavljanjem Dimitrija Matića za ministra prosvete ipak su narednih godina usvojeni neki od predloga Đorđa Natoševića.

Iznenadna smrt

Đorđe je bio je narodni poslanik i predsednik Matice srpske, a do kraja života je nastavio da se bori za bolje školstvo u brojnim radovima koje je objavljivao. Preminuo je iznenada u leto 1887. godine, a sahranjem je na Uspenskom groblju u Novom Sadu u prisustvu veoma velikog broja ljudi iz gradova i sela, uz brojne učitelje koji su došli da mu odaju poslednju počast.

Godine 1996. ustanovljeno je priznanje „Dr Đorđe Natošević“ koje se u Novom Sadu dodeljuje za izuzetne doprinose i rezultate u radu – predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama.


Izvor: Blic

Advertisements

Posted on 29. marta 2018., in Iz istorije. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: