Poučna priča o pobožnosti i molitvi
Došao mladić kod duhovnika sa pitanjem:
„Zašto mi se dešavaju loše stvari u životu?“
Duhovnik se zamisli, pa mu beše žao mladića, te mu reče:
„Dođi sutra, dete, da se pomolim noćas Bogu za tebe.“
Документарни филмови у новој дигиталној понуди за чланове београдских библиотека
Народна библиотека Србије и Библиотека града Београда у сарадњи са Међународним фестивалом документарног филма Белдокс лансирали су пројекат AVA Doc Београд. Чланови библиотека од 11.07.2018. године имају ексклузивну прилику да бесплатно користе услуге AVA VOD платформе и гледају најатрактивнија остварења савремене светске документаристике која су приказана на Белдоксу у претходних неколико година.
Verica Vinsent Kol, prva Srpkinja u „muškom žanru“
Mislim da je zabaviti ljude na pravi način skoro podjednako važno kao i deliti sa njima sopstveno promišljanje života. A ako ta zabava zahteva i malo vežbanja malih sivih ćelija to ima svrhe i smisla. Krimići su uvek bolji izbor od antidepresiva, mada bi i oni morali da dolaze sa napomenom da mogu da izazovu zavisnost, kaže za „Blic” književnica Verica Vinsent Kol.
Danas je Sveti Prokopije
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave svetog Prokopija, a malo je poznata činjenica da je srpski grad Prokuplje po njemu dobio ime. Sveti velikomučenik Prokopije je hrišćanski svetitelj iz 4. veka. Rođen je u Jerusalimu. Ime po rođenju bilo mu je Neanije, a bio je vojvoda u službi cara Dioklecijana.
Napredak – Dimitrije Janičić
Često nam smetaju neki koji neće da se prilagode okolini. Kažemo za njih da su svojeglavi, da su „bele vrane“, da su tvrdoglavi, da prave inat. Mi hoćemo da poštujemo onu staru istinu koja izrečena na nov način glasi „Ne talasaj!“ To znači da ako si razuman, prilagodićeš se okolini, bez obzira šta ti stvarno misliš. Drugim rečima, lagaćeš sebe, a onda i druge.
Ja sam protiv toga.
Slika preuzeta sa Pinteresta
Вртоглава – прича о библиотекаркама
Зашто већина библиотекарки носи равне ципеле? Широке џемпере, панталоне с фалтама и сукње од твида? Озбиљан, строг, готово мргодан израз, незаобилазан је на кожи око носа, између браде и чела, на оном изражајном делу тела који се зове лице или face; и који, са тим недостатком осмеха, нуди све, осим изражајности.
Обилазим разне Библиотеке. Најчешћа слика на коју наилазим је – равна појава, са уредно зачешљаном косом, подигнутом у реп или пунђу; у класичној кошуљи и панталонама мушког кроја. И, наравно, у тим, већ поменутим, равним ципелама. Једнолично, досадно, извесно, са свих страна, пљоснато!
Изложба традиционалних српских посних јела
Изложба традиционалних српских посних јела у организацији Удружења за промоцију културе, традиције и туризма „Од књиге до душе“ одржаће се 20. јула 2018. године са почетком у 18 часова, испред Цркве Свети Максим Исповедник у Костолцу.
Изложба ће се одржати уз подршку Градске општине Костолац и Културно-спортског центра Костолац.
Шта желимо да верујемо, шта верујемо, а шта смо веровали
Људи углавном сматрају да је мењати ставове и веровања у одраслом добу мукотрпан и захтеван процес. То јесте у извесној мери тачно, међутим, ако мало боље размислимо ми исте, често и без потпуне свести о томе, променимо небројено много пута у животу. Један од примера је сазревање и промена ставова и уверења које смо усвојили у детињству. Ово је природни процес са својим општим карактеристикама без обзира на индивидуалне разлике међу људима.
Kaducej – štap sa dve zmije, simbol farmacije i homeopatije
ZNAMENJE BOGA KOJI LEČI SVE BOLESTI
Simbol farmaceuta i homeopata je krilati štap sa dve uvijene zmije – kaducej. Svaki deo ovog prastarog simbola – krila, štap i zmije – predstavlja određene osobine. U ovom simbolu utkana su i četiri elementa, a njegova stroga simetrija označava savršenu ravnotežu koja se poremeti tokom bolesti. Jedna biblijska priča jasno opisuje kako je kaducej postao homeopatski simbol.
Legenda o Merkuru koji drži kaducej mlađa je od samog simbola
Kraljica Marija
Rumunskoj princezi Mariji Hoencolern bila je dovoljna jedna šetnja da osvoji srpskog kralja Aleksandra I, jedna rečenica izgovorena sa balkona Starog dvora da zauvek oduševi ceo srpski narod. Kralju je ostala verna zauvek, u crnini i dve godine posle njegove smrti, a narodu uzor žene, majke. Takva je bila kraljica Marija Karađorđević zvana Minjon.
OD KNJIGE DO DUŠE 