Advertisements

Danas je Sveti Prokopije

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave svetog Prokopija, a malo je poznata činjenica da je srpski grad Prokuplje po njemu dobio ime. Sveti velikomučenik Prokopije je hrišćanski svetitelj iz 4. veka. Rođen je u Jerusalimu. Ime po rođenju bilo mu je Neanije, a bio je vojvoda u službi cara Dioklecijana.

Prema legendi, u vreme progona hrišćana, Dioklecijan je odredio Neanija da s jednim odredom vojske ide u Aleksandriju i tamo zatre hrišćane. Na tom putu desio se jak zemljotres nakon koga mu se obratio Bog rečima: „Neanije, kamo ideš, i na koga ustaješ?”. Na njegovo pitanje: „Ko si ti, Gospode? Ne mogu da te poznam”, pokazao se u vazduhu presvetao krst, kao od kristala, i začuo se glas: “Ja sam Isus raspeti Sin Božji, ovim znamenjem koje si video pobeđuj neprijatelje svoje, i mir moj biće s tobom”.

Taj doživljaj potpuno je obrnuo i promenio život vojvode Neanija. Kao pobedilac ušao je u Jerusalim i objavio majci da je hrišćanin. Izveden pred sudiju, on skide sa sebe pojas vojvodski i mač, i baci pred sudiju, pokazavši time, da je on samo vojnik Hrista Cara.

Printskrin: visitmycountry.net Crkva svetog Prokopija; Printskrin: visitmycountry.net
Posle velikih mučenja bačen je u tamnicu, gde mu se opet javio Gospod Isus Hristos, koji ga je krstio i dao mu ime Prokopije. Jednog dana došlo mu je na tamnički prozor 12 žena i rekle su mu: „I mi smo sluškinje Hristove.“ Optužene za ovo one su bačene u istu tamnicu, gde ih je sveti Prokopije učio veri Hristovoj, a naročito tome kako će primiti mučenički venac. Zato se u činu venčanja pominje sveti Prokopije, pored bogovenčanog cara Konstantina i Jelene.

U Nišu je u prednemanjićko doba postojao manastir svetog Prokopija, u kom se čuvala ruka svetitelja. Svetinja je kasnije, kad su Turci zauzeli Niš, preneta u Prokuplje, koje je i dobilo ime po ovom mučeniku. Sudbina moštiju nije poznata od 18. veka.

Brojna narodna verovanja vezana su za praznovanje ovog sveca.

U nekim srpskim krajevima smatra se da je ovaj dan pogodan za svadbe, jer sveti Prokopije pohodi i blagosilja mladence. Danas se izbegava kopanje, čak i sahranjivanje. Takođe se na ovaj dan nije kupalo. U starini su Srbi rudari smatrali ovog svetitelja svojim patronom. Smatra se i zaštitnikom dece. Slavili su ga kamenoresci i bunardžije.

Po svim srpskim krajevima postoje razni običaji i verovanja u vezi ovog praznika i pridaje mu se veliki značaj, iako nije upisan crvenim slovom u kalendar. Postoje i porodice, doduše retke, koje slave svetog Prokopija kao krsnu slavu.

Izvor: Telegraf.rs

 

Gradska opština Kostolac (Grad Požarevac) od 2001. godine slavi Svetog Prokopija kao svoju slavu. Obeležavanje slave započeto je u petak, 20. jula 2018. godine u 18 časova, u crkvi Svetog Maksima Ispovednika – Izložbom tradicionalnih posnih srpskih jela u organizaciji Udruženja za promociju kulture, tradicije i turizma „Od knjige do duše“, nakon čega je usledila večernja Sveta Liturgija, Sveta Litija ulicama Kostolca i svečana akademija. Sveta liturgija i rezanje kolač počinje 21. jula 2018. godine u 9 časova, u Crkvi Maksima ispovednika.

Advertisements

Posted on 21. jula 2018., in Narodna verovanja, mitovi, običaji i zanati. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: