Category Archives: Zdravlje, sport i lepota
Navike koje treba zadržati i nakon karantina
Iako još uvek ne znamo kada će se završiti karantin, čini se da makar naziremo taj dugo čekani kraj. Kao i njegov početak, to će biti još jedna velika promena u našim životima i biće potrebno vreme da se neke navike vrate na svoje mesto. Možda ipak postoje i one koje treba da zadržimo.
Svako se sa trenutnom situacijom nosi na drugačiji način, kako zna i ume. Nisu baš svima dostupna ista sredstva za to i razlikuje se okruženje u kojima provode dane. Naročito ako se uporedimo sa nekim poznatim ličnostima. Ono što je važno je nada da su svi naučili poneku lekciju i pokupili korisne navike koje treba zadržati i po okončanju karantina. A evo i koje su to navike.
Odela koja su doktori koristili za vreme kuge
Zaštitno odelo rad je doktora Charlesa de l’Ormea (1584-1678). Odela su se prvo koristili u Parizu, ali posle su se proširili širom Evrope.
Zaštitno odelo bilo je sastavljeno od kaputa teških tkanina pokrivenih voskom te su pokrivali od glave do pete. Maska je imala stakleni otvor za oči, kljun kao kod ptica koji je bio cilindričnog oblika i u kojem su se nalazile mirisne supstance. Neki od mirisnih materijala su fosilna smola, matičnjak ili pčelinja trava, metvica lišća, smola, karanfilić, tinktura opijuma, ružine latice. Smatrali su da ih je to štitilo od zaraženog vazduha. Osim zastrašujućeg odela, doktori su koristili drveni štap kako bi pregledali pacijente bez dodira.
Istorija belog mantila
Beli mantil karakterističan za zdravstvene radnike prvo je bio deo „uniforme“ drugih profesija. To su bili laboratorijski naučnici, fizičari, hemičari, biolozi itd.
Tek sredinom 19. veka doktori, lekari, preuzimaju bele mantile koji postaju njihov zaštitni znak. Do tada, kako navode istoričari, lekari su nosili CRNE MANTILE, verovatno zbog prirode posla (fleke od krvi) i povezanosti sa smrću.
Veštačka inteligencija napravila novi super-antibiotik
Sve je više virusa i bakterija koji su otporni na antibiotike, a najviše zbog neodgovornog uzimanja lekova, i lečenja bez asistencije stručnjaka. Jedan model mašinskog učenja bi to mogao da promeni, budući da je već identifikovao snažan lek koji uništava mnoge od bakterija koje su otporne na obične antibiotike.
Mozak je moćna alatka: Naučno istraživanje pokazalo kako negativne emocije deluju na naše zdravlje!
Čovek doživljava različite vrste emocija, od sreće do tuge, ekstremne radosti pa do depresije. Svaka vrsta emocije na telo ima drugačije delovanje. U telu se oslobađa niz hemijskih reakcija kada doživljavamo neke stvari koje stvaraju različito okruženje unutar organizma. Naučnici su pokušali da objasne kako to zapravo utiče na nas.
Slučajnost ili ne? Velike epidemije u svetu se javljaju na svakih 100 godina
Krajem 2019. i početkom 2020. godine novi, opasni virus krenuo je iz kineskog grada Vuhana se širi svetom, a do sada je stigao u više od 100 zemalja.
COVID-19 izmenio je svakodnevnicu ljudi širom sveta, a najgore je u Kini, Italiji, Iranu i Južnoj Koreji.
Iako je izuzetno teško kontrolisati epidemiju, ipak danas, u 21. veku, imamo dosta tehnologija koje će stručnjacima olakšati zaustavljanje daljeg širenja virusa.
Neverovatna priča iz zatvora: ovako je nastao pilates
Naravno da znate šta je pilates. Da li znate i bizaran način na koji je ta reč nastala?
Danas je savršena vežba za one koji žele da sagore kalorije i izgledaju vitko. Međutim, u početku pilates nije bio namenjen mršavljenju.
Bio je to način da ljudi prežive u zatvoreničkim kampovima. Pilates je, dakle, kulturni fenomen rođen iz mučenja.
Ovo je zvanično najstariji muškarac na svetu – njegova tajna dugog života će vas oduševiti
Japanac koji voli slatkiše i veruje da je osmeh lekovit Ćitetsu Vatanabe postao je najstariji čovek na svetu jer ima 112 godina i 344 dana, javio je AP, prenoseći Ginisov podatak svetskih rekorda.
Vatanabe je rođen u Nigati, na severu Japana, 1907. godine i dobio je serttifikat da je, za sada, najstariji čovek na svetu. On, inače, živi u domu za stara lica u gradu u kome je rođen.
Двадесет фактора који утичу на младоликост
Јапанска култура је прелепа, а људи мирољубиви. На архипелагу кога чине четири главна острва и преко 6000 мањих, Јапан је дом широког спектра географске, културне и историјске разноликости. Познато је да су јапанске жене сензибилне, витке и младолике, а животни век Јапанаца је најдужи на свету. То је због јапанске културе и њиховог начина живота.
Dede su nam bili supermeni: evo kako je izgledalo fizičko vaspitanje pre pola veka
Nekad su učenici u školama mogli da se penju uz konopac, urade 20 sklekova, preskoče zid, a danas deca imaju problem da naprave i kolut napred.
Fizičko vaspitanje ili kako se ranije zvalo fizička kultura, veoma je bitan deo školskog obrazovanja u svakoj zemlji. Ne samo zbog benefita za telo koje imaju vežbe obilkovanja i gimnastika, već i zbog boljeg rada kako unutrašnjih organa tako i mozga koji je bitniji deo u obrazovanju dece.
OD KNJIGE DO DUŠE 