Category Archives: Zanimljivosti
Hristos vaskrse – Srećan Uskrs!
Uskrs je najveći hrišćanski praznik. Tog dana je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima poklonio večni život. Uskrs je pokretni praznik, koji najranije može biti 4. aprila, a najkasnije 8. maja, računato po novom, gregorijanskom kalendaru.
Znate li šta treba da radite na Veliki petak
Veliki petak je jedini dan u godini kad u hrišćanskim crkvama nema svakodnevne službe, već se slavi uspomena na Hristovo raspeće. U našim hramovima po podne se iznosi plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Vaskrsa. Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto, ispred oltara.
Judin poljubac – zašto se kaže i šta znači ova nadaleko poznata izreka
Judin poljubac je izreka koju često koristimo, a evo kako i zašto je ona nastala.
Fariseji i prvosveštenici koji su odlučili da Isusa Hrista na prevaru uhvate i ubiju, tražili su nekog iz najbliže Hristove okoline koji će ga izdati.
I zaista našao se takav, Juda Iskariotski, jedan od dvanaest apostola Hrisovih. Juda se dogovorio sa farisejima da mu, za izdaju Hrista, plate trideset srebrnjaka. Prilika mu se ukazala posle Tajne večere. Hristos je sa učenicima otišao na Maslinsku goru, gde je u molitvi proveo čitavu noć. Juda je javio vojnicima gde se nalazi i rekao im: „Koga ja celivam, onaj je, držite njega“ (Mt. 26,48).
Kako je nastala slavna „Kokoška“? Priča o prvom Faberžeovom uskršnjem jajetu
Davne 1885. godine ruski car Aleksandar III Aleksandrovič, iz dinastije Romanov, želeo je poseban poklon za svoju suprugu Mariju Fjodorovnu. Iako informacija nije u potpunosti proverena, veruje se da je car znao da je njegova žena u detinjstvu obožavala jaje koje se otvaralo poput babuški, a koje je imala njena tetka, princeza Vilhelmina od Danske.
Tog Uskrsa on želeo da je obraduje takvim jedinstvenim poklonom – samo dosta raskošnijim.
5 „uspešnih“ samozvanih država na svetu
Kralj bez kraljevstva nije bez mogućnosti. Pretendenti na vladarske pozicije, usredsređeni na samostalne prihode, političke subverzije, verske slobode ili tek na puko likovanje, vekovima su polagali sumnjiva prava na teritorije. Pojedinci ove teritorije nazivaju mikrodržavama.
Данас су Цвети
Верници данас обележавају празник Цвети. Према црквеном календару, овај празник долази након Лазареве суботе, или Врбице. Такође, то је и последња недеља у току великог Ускршњег поста. Цвети увек падају у недељу, а овај празник назив је добио по гранчици цветне палме, коју је Исус носио у руци.
Лазарева субота – ВРБИЦА
Субота уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила. Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и у цркву се уносе млади врбови ластари, тек олистали. Пошто се врба освети, свештеник народу дели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ обилази око храма уз певање тропара Лазареве суботе.
BRE – omiljena srpska poštapalica
U našoj zemlji često može da se čuje da ljudi upotrebljavaju poštapalicu BRE, a da tačno i ne znaju šta ona znači.
„Gde si bre, brate?“
„Ama šta ti je bre?“
„Ma to je bre opšte poznata stvar!“
I u mnogo drugih primera.
Iako ne znaju šta tačno znači, BRE je postala omiljena srpska poštapalica. I prepoznatljivi smo po njoj u svetu.
Istorija belog mantila
Beli mantil karakterističan za zdravstvene radnike prvo je bio deo „uniforme“ drugih profesija. To su bili laboratorijski naučnici, fizičari, hemičari, biolozi itd.
Tek sredinom 19. veka doktori, lekari, preuzimaju bele mantile koji postaju njihov zaštitni znak. Do tada, kako navode istoričari, lekari su nosili CRNE MANTILE, verovatno zbog prirode posla (fleke od krvi) i povezanosti sa smrću.
Danas su Blagovesti
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Blagovesti, jedan od najradosnijih praznika u godini za čije se proslavljanje vezuje veliki broj zanimljivih običaja i verovanja.
Praznik Blagovesti je jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika koji se slavi se u znak sećanja na „blagu vest“, kada je, prema crkvenom učenju, arhanđel Gavrilo objavio Bogorodici da je Duh Sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu.
OD KNJIGE DO DUŠE 