Davne 1885. godine ruski car Aleksandar III Aleksandrovič, iz dinastije Romanov, želeo je poseban poklon za svoju suprugu Mariju Fjodorovnu. Iako informacija nije u potpunosti proverena, veruje se da je car znao da je njegova žena u detinjstvu obožavala jaje koje se otvaralo poput babuški, a koje je imala njena tetka, princeza Vilhelmina od Danske.

Tog Uskrsa on želeo da je obraduje takvim jedinstvenim poklonom – samo dosta raskošnijim.

Car je angažovao dvorskog draguljara Karla Faberžea da za nju napravi najdragocenije ukrašeno jaje do tad. Faberže je napravio jaje sa opnom od belog porecelana. Unutra je bilo smešteno zlatno žumace, a u njemu zlatna kokoška – po kojoj je ovo prvo jaje i dobilo ime – KOKOŠKA. Međutim, to nije bio kraj iznenađenjima. Pogađate? I kokoška se otvarala, a u njoj se krila minijaturna dijamantska kruna sa rubinom (poslednja dva elementa su izgubljena).

A koliko se carskom paru jaje dopalo, govori činjenica da je car nastavio da poručuje po jedno svake godine, kao poklon svojoj ženi, za Uskrs.

Nakon Uskrsa 1885. godine, pravljenje dragcenih jaja za ovaj praznik postala je tradicija koja se održala do 1917. godine, pošto ju je preuzeo Nikolaj II.

Nakon smrti cara Aleksandra III, poslednji ruksi car, Nikolaj II, je svakog Uskrsa od Faberžea poručivao po dva jaja – jedno za majku, a drugo za suprugu Aleksandru.

Karl Faberže, nakon što je stekao svetsku slavu, osnovao je radionicu za pravljenje dragocenih uskršnjih jaja. Pored jaja za carsku porodicu, kojih je izradio oko 50, Faberže je još dvanaest napravio za sibirskog vlasnika rudnika zlata Aleksandra Kelha i još nekoliko za druge bogate porodice, poput Rotšilda.

Kao osnova za izradu jaja korišćen je prirodni kamen: jaspis, rodonit, ahat, kvarc, lapis lazuli i nefrit. Korišćena je tehnika delimično providnog emajla, nekad i u po nekoliko slojeva, od kojih je svaki morao posebno da se peče. Mada su u vreme njihove izrade, juveliri koristili svega nekoliko boja, Faberže je eksperimentisanjem uspeo da postigne čak 140 različitih nijansi.

Nakon Oktobarske revolucije, većinu tih jaja je boljševička vlast prodala inostranim kupcima, dok su jedan broj bežeći iz zemlje, izneli članovi carske porodice.

Vekselbergova kolekcija, koja važi za jednu od najvrednijih na svetu, procenjuje se na 90 miliona dolara, čini je devet jaja, a među njima i „Kokoška“.

Izvor: nationalgeographic.rs